Analiza grupne faze SP: Evropa gubi primat u svetskom fudbalu

Završena je grupna faza Svetskog Prvenstva u Brazilu, u kojoj smo bili svedoci mnogih iznenađenja, neočekivanih plasmana nekih reprezentacija, ali i prevremeni odlazak kući favorita za osvajanje ovog turnira. Ono što je evidentno posle prve faze takmičenja, jeste da su reprezentacije kontinenta na kojem se igra šampionat, uspele da iskoriste većinsku podršku publike na stadionima i obezbede plasman u osminu finala, sve osim Ekvadora.

Mnogi će ovaj podatak komentarisati činjenicom da su Urugvaj, Čile, Kolumbija i Argentina igrali praktično na domaćem terenu, uz Brazil koji i jeste domaćin, ali ne dešava se ovako visok procenat prolaznosti južnoamerikancima prvi put. Naime ta brojka je, od kako se šampionat igra sa 32 ekipe (tačnije od Francuske 1998.godine), na veoma zavidnom nivou, osim malog pada u Japanu i Južnoj Koreji, kada je od pet ekipa prvu fazu uspelo da prođe samo dvoje. U Francukoj je taj odnos bio 4 od 5 (80%), u Nemačkoj 3 od 4 (75%), da bi pre četiri godine u Južnoj Africi imali stopostotan učinak, kada je svih pet timova, koji su došli sa ovog kontinenta, obezbedilo plasman u drugu fazu.

Prolaznost reprezentacija na SP po kontinentima

Kada je Evropa u pitanju, tamo je vidljiv očigledan pad kvaliteta. Iako su reprezentacije sa evropskog kontinenta igrale dva poslednja finala SP, u Evropi je procenat prolaska grupne faze u konstantnom padu. U Francuskoj je grupnu fazu uspelo da prođe 10 od 15 ekipa (66,67%), u Japanu i Južnoj Koreji jedna manje, 9 od 15 (60%). Na prvenstvu u Nemačkoj 2006, evropljani su zabeležili mali skok (71,43%) kada je prošlo 10 od 14 ekipa. Međutim na zadnja dva Mondijala situacija je drugačija, da ne kažemo i zabrinjavajuća. Tako recimo u J.Africi prolazi samo 6 od 13 ekipa (46,15%), a i Brazilu ove godine bio je isti slučaj (6 od 13). Iako se evropski reprezentativni fudbal smatra najkvalitetnijim, postavlja se pitanje, pogledom u ovu statistiku, da li posle debakla na zadnja dva Mondijala, Evropa zaslužuje čak trinaest mesta na završnom turniru.

U KONKAKAF zoni, koja je do skoro bila prepoznatljiva samo po Meksiku, koji je jedini delovao kao respektabilna ekipa, i nezaintersovanim SAD-om, situacija se u zadnja dva prvenstva promenila na bolje. Posle Francuske gde su samo Meksikanci uspeli da prođu od 3 ekipe (33,34%), Japana i Južne Koreje gde su prošle 2 od 3 (66,67%) reprezentacije, usledio je debakl u Nemačkoj gde je prošla samo 1 od 4 ekipe (25%). Ipak na zadnja dva prvenstva, ekipe iz Severne i Srednje Amerike, pokazuju vidljiv napredak, pa je u Južnoj Africi ta brojka ponovo vraćena na 66,67% (2 od 3), da bi u Brazilu dostigla svoj vrhunac, koji iznosi 75% (3 od 4).

Reprezentacije koje su prošle u 1/8 finala

Kod Afrikanaca primetan je zaostatak u kvalitetu, iako je FIFA poslednjih godina dala svoj maksimum u pokušaju da podigne nivo kvaliteta na tom kontinentu, davajući im nerealno veliki broj zagarantovanih mesta na završnom turniru. Činjenica je da su afrički fudbaleri na ceni u klupskom fudbalu, ali to na velikim takmičenjima, još uvek nisu pokazali u onoj meri u kojoj se to očekuje, od kontinenta koji ima predstavnika koliko i južnoamerikanci. Nisu uspeli da iskoriste činjenicu, da se Mondijal pre četiri godine održavao baš na njihovom kontinentu, gde je od rekordnih 6 učesnika, grupnu fazu prebrodila samo Gana (16,67%).Na prethodna tri Mondijala imali su po 5 predstavnika, ali je grupnu fazu uspevala da prebrodi samo po jedna ekipa (20%). U Brazilu su uspeli da ostvare minimalan napredak od 40% (2 od 5), ali stiče se utisak da i dalje ne opravdavaju visok broj zagarantovanih mesta, dobijenih od FIFE.

Reprezentacije iz Azije, izgleda igraju po sistemu toplo-hladno. Posle Francuske (0 od 4), odlično su iskoristili to što se Mondijal igrao kod njih, pa su 2002. godine imali polovičan učinak (2 od 4). Međutim u Nemačkoj su ponovo doživeli debakl u grupnoj fazi (0 od 4), pa je prebacivanjem Australije pod okrilje Azijske kvalifikacione grupe, FIFA pokušala da podigne kvalitet fudbala na tom kontinentu. Delovalo je kao pun pogodak, s obzirom da su 2010. godine 2 ekipe uspele da prođu u osminu finala, ali već u Brazilu ponovo su doživeli debakl (0 od 4).

Učesnici SP po kontitnentima

Što se tiče Okeanije, tu zaista ne treba trošiti reči. Pored lošeg (amaterskog) kvaliteta fudbala, ali i činjenice da nemaju ni jedno zagarantovano mesto na SP, već najbolja ekipa na kontinentu mora da igra dodatne baraž mečeve, odlaskom Australije, jedine ekipe koja je ličila na fudbalsku ekipu na tom kontinentu, Okeanija je ostala i biće još dugo na fudbalskim marginama. U Francuskoj, Japanu i Južnoj Koreji i ove godine u Brazilu, nisu ni imali svoje predstavnike. U Nemačkoj je Australija uspela da se kvalifikuje i prođe grupnu fazu, dok je u Južnoj Africi učestvovao Novi Zeland, ali bez nekih zapaženih rezultata.

Na kraju, kada se podvuče crta, očigledno je da se situacija drastično menja svake četiri godine. Posle ovog prvenstva, odnosno prve faze, postalo je jasno da se fudbal ne igra više samo u Evropi, već se polako bude i ostali krajevi planete. Kada je naš kontinent u pitanju, potrebno je staviti prst na čelo, zapitati se da li je smer u kome ide reprezentativni fudbal dobar, ili ćemo narednih godina možda doći u situaciju da izgubimo još neko zagarantovano mesto na Mondijalu.

 

Komentari