ANALIZA: Šta se to promenilo u srpskom fudbalu za godinu dana?

Spuštena je zavesa na još jednu sezonu u Jelen Super Ligi. Simbolično, sezona je završena u duhu u kojem je većim svojim delom i protekla, na skandalozan način uz mnogo tenzija pre samog revanša baraža, nelogične seobe na neutralan teren (što za Srbiju polako postaje normalna pojava), nezadovoljstva izborom glavnog sudije i na kraju sramotnim prekidom odlučujuće utakmice za ostanak/plasman u najelitnijem društvu. Međutim, nećemo se baviti toliko utakmicom na Banovom brdu, prepustićemo to onima koji su nadležni za to, odnosno onima koji sebe zovu stručnim za takva pitanja.

Sezona koja je za nama donela nam je mnoga iznenađenja, kako prijatna tako i ona neprijatna. Posle 6 sušnih godina, titula je opet na našem najvećem, ali i najposećenijem stadionu, pa je na taj način prekinuta dominacija Partizana. Stiče se utisak ne toliko zbog činjenice da je Crvena zvezda bila mnogo bolja, već da je Partizan za nijansu bio lošiji od večitog rivala. Što se putnika u Evropu tiče (ukoliko ne bude drastične kazne od strane UEFE), tu nije bilo bitnih promena. Vojvodina i Jagodina su uz večite rivale pokazali da imaju najkvalitetnije sastave, te će nas i iduće sezone predstavljati u Evropi.

Tabela sezone 2012/2013

Najveće razočarenje u odnosu na sezonu 2012/13, svakako je užička Sloboda. Ekipa koja je rasla iz godine u godinu, što rezultatski što infrastrukturno, posle prošlogodišnjeg petog mesta, ove sezone ispala je kao poslednji tim. Svakako da Užičani, nisu zaslužili ovakav epilog, ali je očigledno odlazak iskusnog golgetera Predraga Ranđelovića, bio nenadoknadiv gubitak za četu Ljubiše Stamenkovića. Rad koji je prošle sezone završio na sedmom mestu, ove godine je doživeo rekonstrukciju na svim poljima. Kada se pogleda unazad kroz šta je sve prošla ekipa sa Banjice, baraž čiji se epilog još uvek čeka, može se smatrati uspehom ove ekipe. Radnički Niš i Novi Pazar pokazali su ove sezone da se uz više rada, i par pojačanja mogu nadati ozbiljnijim dometima u godinama koje slede. Timovi koji su prošle sezone spašavali svoj superligaški status, ove godine su bili u samom vrhu tabele. Međutim da je bilo malo više sportske sreće i malo manje grešaka na račun ova dva tima, pogotovu Pazaraca, možda bi igrali ozbiljniju ulogu u samom finišu.

Novajlije u najelitnijem društvu, Čukarički, Voždovac i kruševački Napredak, definitivno su doneli svežu krv u Jelen Super Ligu. Čukarički je pokazao da je trenutno jedna od najorganizovanijih ekipa u našoj zemlji, i ako nastave u ovom smeru, vrlo brzo ćemo ih gledati u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Voždovac je pored dobrog starta, na kraju platio ceh velikom broju dovedenih igrača u jednom prelaznom roku, nedostajala im je timska igra u većini drugog dela sezone, ali svakako mogu biti zadovoljni učinjenim. Što se OFK Beograda tiče nastavili su sa svojim projektom, davanja šanse mladim igračima, što je uslovilo rezultatski lošiju sezonu, ali gledajući kvalitet Romantičara, zasluženo su ostali u eliti. Spartak i kragujevački Radnički, očigledno su pronašli recept za igranje u najelitnijem društvu. Subotičani su imali jednu mirnu sezonu, na vreme sakupili dragocene bodove, pa su finiš dočekali u zlatnoj sredini, gde već godinama imaju zagarantovano mesto, bez obzira na brojne odlaske iz sezone u sezonu. Sa druge strane kragujevčani su imali mnogo uzbudljiviji finiš sezone. Ponovo su navijači Đavola strepeli do poslednjeg kola, ali Radnički je reklo bi se, naviknut na borbu za opstanak, zasluženo ostao u Superligi.

 

Donji Srem je u velikoj meri napredovao u svim segmentima ove godine. Ekipa koja je jedva zadržala superligaški status u prošloj sezoni, koja je mečeve u kojima je bila domaćin igrala na Karađorđu, pred početak odlazeće sezone imala je ulogu favorita kada je put u niži rang u pitanju. Međutim uspeli su da odole iako sa možda najskromnijim timom u ligi, stadion u Pećincima počinje polako da liči na teren jednog superligaša, pa ova ekipa može biti prezadovoljna učinjenim u proteklih godinu dana. Za razliku od Donjeg Srema, Javor nije imao tu sreću. Iako su godinama unazad bili u zlatnoj sredini, odlazak Onjila i Filipa Kostića bio je gubitak koji klub iz Ivanjice nije uspeo da nadomesti. Izostala je odlična igra na domaćem terenu, gde su u godinama iza nas skupljali zlata vredne bodove, pa je ispadanje bilo logičan epilog.

Ono što je na prvi pogled očigledno, jeste da je Superliga svakako dobila na kvalitetu ulaskom Čukaričkog, Voždovca i Napretka, timova koji su pokazali da mogu da skinu skalp večitim rivalima. Ostaje žal što ćemo iduće sezone ostati uskraćeni za fudbalski centar u Užicu, ali sa druge strane vraćaju se Lučani i Čačak, timovi čija publika se svakako uželela superligaškog fudbala, a možda i Gornji Milanovac, klub koji je uradio veliki posao na polju infrastrukture u proteklom periodu. Sezona koja je za nama pokazala je da svako svakog može da pobedi, odnosno da je razlika u kvalitetu timova mnogo manja nego ranijih sezona. Podatak koji svakako raduje je porast kvaliteta, činjenica da naš fudbal dobija na zanimljivosti, jer je teško ostati nepobediv. Ostaje nam da se nadamo da će nova krv uneti dodatnu dozu kvaliteta u naš fudbal.

Komentari