Analiza za kraj prvenstva 2/4

U prethodnoj analizi smo se bavili timovima koji su zauzeli poslednja četiri mesta u prvenstvu.

Sada se bavimo klubovima koji su nešto manje strepeli za opstanak i rasporedili su se od 9. do 12. mesta na tabeli.

FK Radnički Niš

Prosečna poseta kod kuće:   4163 gledaoca                               Rang efikasnosti:           11.

Rang posećenosti:                 3.                                                         Jačina odbrane:              14.

Kako skratiti, a opet sve reći ? Toliko toga je pratilo starog vuka sa Nišave. Nakon ispadanja iz elite u sezoni 2002/03, tim sa Čaira provodi sledećih 9 predugih sezona u mraku, ispadajući i u treći rang. Sezona 2012/13 je prva sezona Radničkog u eliti od kako nosi naziv – „Super Liga“

Tim koji je na jedvite jade selektirao trener i bivši igrač kluba Aleksandar Ilić počeo je visokim porazom u Novom Pazaru.Već od sledeće utakmice krenulo je neobično putovanje kroz obaranje tradicija. Pored 9 godina bez elite, trinaest godina Niški tim nije pobedio u gostima u najjačem rangu. U drugom kolu u Kuli je srušen taj bauk, dvostruki strelac mlađani Strahinja Petrović. Prvo domaćinstvo je obavljeno u Jagodini sa imenjakom u tvrdom meču, a zatim je „Real” još jednom pokazao da se od njega mogu očekivati čvrsta gostovanja. Aleksandar Jovanović je 2 puta obarao “Marakanu”, ali i Mudrinski je 3 puta uzvraćao, za pobedu u nadoknadi vremena. Prvih 9 kola donosi 3 pobede, 3 remija i 3 poraza, kao i obećavajuće sedmo mesto na tabeli. Tim koji je još uvek bio u fazi uigravanja i upoznavanja u  rotaciji trenera Ilića je brzo iskristalisao 17-18 igrača, a već u prvih 7 mečeva u strelce se upisalo 8 igrača. Preostalih 6 jesenjih mečeva je pokazalo sasvim drugačije lice i upisana su samo 2 boda u tom periodu. Uporedo su se pojavili i problemi  finansijske prirode, najveći problem u neisplaćivanju plata igračima. Zima je dočekana na 12. Mestu sa 14 bodova iz prvih 15 utakmica, ali i u finansijska strahovanja.Prvi dan priprema označio je početak štrajka prvotimaca. Štrajk je uslovio i odlazak određenog broja igrača, doduše ipak ne u tako velikim razmerama kao u timovima iz dosadašnje analize, ali odlaze 3 veoma važna igrača samo gledajući u odbrambenu liniju. Pripreme su odrađene u Nišu, dok su drugi timovi boravili u letovalištima. Nakon što je situacija smirena tokom pauze, novi štrajk izbija samo 10 dana pre nastavka prvenstva.

Da tu ne bude kraj problema, Aca Ilić podnosi ostavku na mesto trenera 4 dana pred nastavak, a kormilo preuzima Saša Mrkić, takođe bivši igrač kluba. Očekivao se totalni krah, no Mrkić je ipak uspeo da konsoliduje redove i da donese pobedu nad Crvenom Zvezdom, na koju se čekalo gotovo 20 godina, kao i niz od 5 pobeda kojim je izjednačen rekord iz 1976. Stalo se međutim, sasvim neočekivano, porazom u Borči, a nakon toga osvojen je samo jedan bod u šest kola. Nevolje koje su kolale mogle su da se preobraze u katastrofu, ali ipak se došlo do pobede u pretposlednjem kolu (Javor), time je osiguran opstanak. Bez uprave, bez plata, bez zvaničnog šefa struke i sa gubitkom određenog broja igrača… Valja naglasiti da se loš niz takoreći preslikao iz jesenjeg dela, ali i da je Radnički u svim tim mečevima bio nadomak bar pola, ako ne i celog plena. Sezonu je definitivno obeležio vezista Aleksandar Jovanović sa 5 golova, 3 asistencije, ali pre svega odlučujućim potezima tokom proleća. Pozajmice iz Vojvodine u vidu golmana Kesića, kao i Škuletića u napadu pokazale su se kao izuzetno važni potezi. Angažovanje iskusnog Ljubinkovića se takođe pokazalo ključnim potezom, jer je njegovo prisustvo bilo od izuzetnog značaja u tranziciji iz odbrane u napad. Leto dolazi kao vreme da se konačno pomogne velikom klubu, da ne bismo opet gledali kako upada u ambis, kao što je to bio slučaj u deceniji iza nas.

Donji Srem Pećinci

Prosečna poseta kod kuće:   1113 gledaoca                                    Rang efikasnosti:           13.

Rang posećenosti:                 12.                                                       Jačina odbrane:               7.

Osuđeni da svoju prvu sezonu igraju kao domaćin u Novom Sadu, na stadionu Vojvodine, može se reći da klub iz malenih Pećinaca definitivno zaslužuje da ostane Superligaš, pre svega zbog jake odbrane koja je izborila ovaj uspeh. Manje primljenih golova imaju čak i od Zvezde, koja se borila za titulu, što dovoljno govori o taktici sad već bivšeg trenera Bogićevića, koji je ostavku podneo zbog nerazjašnjenih načina nakon neočekivanog poraza Sremaca od BSK Borče u smiraj prvenstva, dok je žustra borba za opstanak još bila u jeku.

A sezona je počela kako se samo poželeti može. Nakon “iznenenađenja” u prvom kolu i pobede na Karaburmi, ugostili su šampiona u Novom Sadu, i priredili još veću senzaciju pobedivši Partizan. Tokom cele sezone su bili možda i tim sa najvećim balansom u sredini, ili sigurnijem donjem delu tabele. Nisu dozvolili da se dogode bilo kakvi veliki nizovi neuspeha, a bodove su osvajali mirno, bez pompe. Opstanak skoro da ni u jednom momentu nije doveden u pitanje, ali bilo je evidentno da ne mogu da se bore za Evropu. Na kraju su osvojili 34 boda kao i Nišlije sa kojima su u tandemu ušli u elitu, poput Javora, koji je završio mesto iznad njih. Čvrsta odbrana u kojoj je prednjačio najbolji levi bek u ligi Josimov, praćeni štoperskim tandemom: Lakić-Pešić – Vukobrat, kasnije se priključio oporavljeni kapiten Prljević. U napadu je veliki posao obavio Ognjan Damnjanović sa 9 pogodaka, a podršku mlađima je pružao i već “otpisani” veteran Goran Janković. Lepo su “pogodili” i u prelaznom roku, pa se za narednu godinu očekuje potpuna afirmacija mladog Radeta Krunića, ovaj devetnaestogodišnji momak je tokom zime došao iz Sutjeske iz Foče i za polusezonu pokazao da se na njega u budućnosti može računati.

Veliki plus za Pećinčane ove godine definitivno bila je činjenica da su uspeli da izguraju sezonu sa dosta manjim promenama u odnosu na ostale klubove, održavši veliki broj igrača u sastavu. Imali su jedan od najkonstantnijih timova, što se pokazalo od velike važnosti. Nadamo se da će se pitanje stadiona u Pećincima rešiti, jer organizaciono i prema ulaganjima u klub, Donji Srem se definitivno svrstava u jedan od boljih sportskih kolektiva u državi.

FK Javor Ivanjica

Prosečna poseta kod kuće:   900 gledaoca                                       Rang efikasnosti:              5.

Rang posećenosti:                 14.                                                       Jačina odbrane:              12.

Iako konačan plasman možda može na trenutak da vas prevari, Ivanjičani su imali jednu od najboljih sezona u svom petom uzastopnom elitnom učešću.

Predodređeni na napad, za razliku velikog broja ostalih klubova, došli su I do polufinala Kupa, gde su u dvomeču izgubili od Jagodine, na poprilično skandalozan način, u možda i najgoroj epizodi “deljenja pravde” u minuloj sezoni.

Konstantno su se nalazili u gornjem delu tabele, a prvi problemi su se javili tek na proleće, kada su izgubili Eliomara, koji je prešao u Partizan, a i prebacivanjem svih snaga na borbu, pokazalo se opravdano, u Kupu, u kom su videli svoju veliku šansu za Evropu. Na 4-5 kola do kraja, možda je izgledalo da bi mogao da se prokocka superligaški status, ali Javor je ipak sezonu priveo kraju na miran način. Odlične partije su pokazali u porazima protiv “večitih”, što treba da bude putokaz svim klubovima u Srbiji. Otvorenom igrom su uspevali da dobro namuče pretendente na titulu.

Pored već pomenutog Eliomara koji je dres promenio na polusezoni, istakli su se I vezista Radivojević, desni bek Predrag Đorđević bio je još jedno od velikih iznenađenja u timu iz Ivanjice, na drugoj strani već godinama je sjajan Marko Momčilović, neprimećen u domaćem prvenstvu jer ga mediji “zaobilaze”, verovatno jer je Javor “mali” klub.U napadu je veliki napredak iskazao Nigerijac Ifeani Onjilo, i pored, za napadača ogromnih, 2 crvena kartona. Veliki plus tokom zime bio je dovođenje iskusnog veziste Igora Stojakovića, pokazao je da za majstore sa loptom – godine ne postoje. Ne treba zaboraviti ni odličnog stručnjaka Mladena Dodića, čoveka koji bi prema svojim kvalitetima mogao figurirati kao potencijalni trener večitih rivala, ali nema ko da ga “reklamira”.

Javor pokazuje da je i dalje najsposobniji po pitanju skautinga u našem najvišem rangu, a prvenstveno u odabiru efektivnih stranaca, mnogi momci, naročito iz Afrike su vrata fudbalske Srbije sebi otvorili putem kroz ovo malo planinsko mesto. Možda je to najveća kob ovog kluba, mala sredina koja teško može da preraste svoje okvire, iako su ove godine bili nadomak čuda u Kupu Ipak, Javor polako ali sigurno postaje jedan od najstandardnijih članova elite i iz godine u godinu nas navikava da mu je tu i mesto.

Spartak ZV Subotica

Prosečna poseta kod kuće:   1547 gledaoca                                    Rang efikasnosti:              7.

Rang posećenosti:                 10.                                                       Jačina odbrane:              11.

Mora se reći da se od Subotičana očekivala mnogo bolja sezona, ali nalik Nišlijama i najseverniji tim je imao svoje dobre i loše periode u sezoni. Subotičani najbolje odolevaju u sudarima sa “jačim” klubovima, ali ne uspvaju da održe zadovoljavajući tempo kroz celu sezonu, što je pomalo neobično, s obzirom da imaju jedan od najtalentovanijih sastava. Spartak svoj igrački kadar već godinama nije značajnije menjao i to je trebalo da bude njihovo najjače oružje, počeli su prvenstvo sa već u Subotici dokazanim trenerom Zoranom Milinkovićem i od njih se očekivala mnogo jača borba za Evropu.

Loš start brzo ih je spustio na zemlju, ceh je platio trener Milinković, klupa je ponuđena Zoranu “Džimiju” Mariću, ali se on sa svojim pomoćnikom Goranom Šaulom ubrzo “evakuisao” – još jedna u nizu hiljadu nejasnih situacija u domaćem fudbalu. Konstantnost u formi i napadački stil igre Subotičanima je na kraju doneo iskusni trener Petar Kurćubić. Iako se sve vreme videlo da je Evropa nedostižna, opstanak nije dovođen u pitanje.

Najistaknutiji pojedinci su bili u veznom redu, iskusni Torbica, Dino Šarac kao i Slobodan Novaković, a u napadu se istakao Despotović koji je upisao 12 pogodaka, stiče se utisak da i Nemanja Čović može više, imao je nekoliko odličnih rola, nije lako vratiti se nakon povrede

Osim iskusnog Bratića, odbrana se nije naročito pokazala, mada definitivno ne spada u red lošijih u ligi. Možda je u slučaju tima iz Subotice najteže zaključiti šta je to što im nedostaje, jer pored istaknutog veznog reda, imaju i više nego solidan napad, a u Aleksiću jednog od najboljih srpskih golmana. Možda je potrebno osveženje u odbrani, ali navodi se pitanje koliko je blizu to rešenje i kako osvežiti odbranu, a u isto vreme zadržati ostatak tima na okupu. Sledeća sezona će pokazati da li je Spartak spreman na korak vise, sve zavisi od sastava u kome će otvoriti “jesen”.

Komentari