Analiza za kraj prvenstva 3/4

Analizu domaće Superlige nastavljamo timovima koji su uglavnom bili bezbedni na tabeli i zauzeli prva mesta koja ne vode u Evropu.

Poredak od pete do osme pozicije na tabeli…

FK Hajduk Kula

Prosečna poseta kod kuće:   1448 gledaoca                              Rang efikasnosti:              6.

Rang posećenosti:                 11.                                                       Jačina odbrane:                6.

Koliko god to nekima smetalo, Kuljani su uz prvu trojku jedini stalni članovi elitnog ranga još od sezone 1991/92. Iako u slabijim izdanjima par sezona unazad, uspeli su da se vrate u gornji dom, a zanimljivo je da je pozicija na kojoj su se našli ujedno i najviša pozicija na kojoj su bili tokom cele ove sezone, odnosno na nju su se vinuli u poslednjem kolu. Zahvaljujući ponajviše odličnoj odbrani u prolećnom delu sezone, u kom su u 15 utakmica primili 12 golova, odnosno samo 1 u poslednjih 8 kola, Kuljani su tu gde jesu.

Takođe su jedan od retkih timova čija efikasnost, kao i odbrana zauzimaju veći rejting od ukupnog plasmana, a tome je uticao katastrofalan start sezone. Na proleće je krenula odlična serija rezultata, i “Ponos ravnice” uspeva da balansira sezonu i iz borca za opstanak izađe u gornji deo tabele. Laici bi pomislili da Hajduk nije imao većih problema. Najbolji i najistaknutiji pojedinac tima je svakako Lazar Veselinović koji je sa 17 pogodaka u 28 nastupa naprosto eksplodirao, pogotovo kada se uporedi njegov učinak iz prethodnih sezona. Vezni red je možda bio i najpotpuniji i najjači deo ekipe sa Sekulićem, Adamovićem, Ćulumom, kao i Kišom igračem koji se dosta mlad istakao, ali nema sreće da u kontinuitetu pruži dobre igre. U odbrani su se najviše isticali Cvetković i Lalić, a na golu su svoje periode uspeha i neuspeha imali Bojan Brać i Nikola Perić, sa napomenom da je Perić od poslednjih 8  branio na 7 mečeva, a da nije primio gol. Jedini gol primio je Latinović kojem je meč protiv Donjeg Srema i bio jedini nastup u sezoni. Računajući i utakmicu sa Slobodom (3:3) i činjenicu da je zamenjen u 65.-om minutu te utakmice zbog povrede, a gol je primio u 22. minutu, Perić je nesavladan 673 minuta, sa šansom da nastavi nesavladivost. Nakon lošeg starta u prvih 5 kola, i poraza od Partizana (5:2) ekipu je pruzeo Milan Milanović i nakon nekoliko trnovitih mečeva uspeo da iz ove ekipe izvuče pobednike i da učini i više od samog spasa sezone. Tim izgleda mnogo disciplinovanije, a videćemo dali će tim putem nastaviti i u narednoj sezoni.

FK Rad

Prosečna poseta kod kuće:   980 gledalaca                                Rang efikasnosti:            10.

Rang posećenosti:                 13.                                                       Jačina odbrane:                4.

Od ekipe sa Banjice se tradicionalno očekuje velika borba, odnosno borba za Evropu, a gotovo uvek je sigurno da će konačan ishod biti bar gornja polovina tabele. I tako je i bilo tokom cele sezone. Rad je varirao na malom delu tabele, između treće i sedme pozicije, da bi završio baš na toj sedmoj, suprotno od Kuljana koji su u zadnjem kolu zauzeli svoju najvišu poziciju, Rad je zauzeo svoju najnižu. Kada sagledamo situaciju i konstatujemo kakve igrače je Rad izgubio na polusezoni, pre svega odlaskom Kojića i Luke u Partizan, te odlaskom Gorana Čaušića i Andreja Mrkele u Eskisehirspor i Milana Mitrovića u Mersin, kao i Ljubinkovića u Radnički iz Niša, ostaje nam samo da se divimo kako je ovaj tim ipak zadržao nivo igre koji ga je održao u prvih 7 timova, koji su se ujedno borili za izlazak u Evropu. Najviše će se sigurno pamtiti remiji protiv Crvene Zvezde, a u kojima su u oba slučaja sa manje igrača, a sa minusom na semaforu uspevali da izjednače.

Odbrana je funkcionisala senzacionalno dobro, Vitas, Leković, Ćirković i Branislav Milošević činili su bedem, sa vrlo dobrim Kljajićem na golu, a za jači finiš nedostajali su igrači koji su klub napustili u zimskoj pauzi, jer bez njih napad više nije bio efikasan. Uroš Đurđević je postao usamljeni borac u špicu i njegove partije nisu bile dovoljne da izguraju primarni cilj, a to je izlazak u Evropu. Trener Marko Nikolić se opet pokazao kao disciplinovani čudotvorac, a s obzirom na ukupan plasman i dalje ostaju uzdasi i pitanje zašto se nakon 4. mesta i Evropske sezone na trenutak prekinula saradnja, koja je nastavljena, prvo u vidu spasa prošle, a zatim i borbe koju je donela ova sezona, i održavanje u vrhu iako su „Građevinari“ bili izuzetno oslabljeni nakon zimske pauze.  Nadamo se da će Rad nastaviti sa čvrstim pristupom i stvaranju talenata, ali i da će uspeti da održi sastav, jer njihov potencijal je evidentan.

Konačno se kreće i u renoviranje stadiona, a po svemu sudeći poslednja utakmica na stadionu koji svi dobro znamo odigrana je u poslednjem kolu sada već završene sezone. Rad je zaslužio napredak u infrastrukturi. Osim 2 sezone koje su iznenadno proveli u nižem rangu, jedan su od najstandardnijih klubova srpske elite, a i njihova borba u Evropi pre dve sezone je bila za respekt.

OFK Beograd

Prosečna poseta kod kuće:   757 gledalaca                               Rang efikasnosti:              9.

Rang posećenosti:                 16.                                                       Jačina odbrane:                5.

OFK Beograd može i mora da bude zadovoljan i ponosan sezonom iza sebe, naročito kada se pogleda njihov loš start jesenas. Najavljivali su na Karaburmi borbu za Evropu, ali se ta priča nakon tog lošeg starta brzo utišala. Na kraju, 6. mesto i polufinale kupa, u kom su pokazali trud i zalaganje, moraju da zadovolje apetite. Moglo je bolje, ali moglo je i mnogo gore. Slično kao i od Rada, uvek možemo očekivati visok plasman od „Romantičara“, kao i talentovan tim. Ono što je ovom klubu hitno potrebno je novi ili obnovljen stadion, jer ionako mala poseta na Karaburmi svake godine sve više opada. OFK je ove sezone uspeo da savlada Crvenu Zvezdu u prvenstvu, kao i da ih eliminiše u 1/4 finalu kupa. U prvenstvu su takođe savladali i Vojvodinu u Novom Sadu, uz remi na Karaburmi, ali nisu uspeli da joj odole u polufinalu kupa. Od ostalih rezultata valja izdvojiti ubedljivu pobedu protiv Radničkog iz Niša (5:1), koja je i bila prekretnica sezone. Najveće poverenje u timu i najviše pohvala zaslužuje golman Lukač, koji je i velikom broju pretrpljenih poraza ipak bio centralna figura tima. Falio je sigurno ovoj ekipi jedan istaknuti golgeter, jer najefikasniji strelac je bio ofanzivni vezista Grbić.

Na polusezoni je najveći gubitak definitivno bio Milan Rodić koji je pojačao redove ruskog Zenita. Vladan Adžić je pružio fenomenalne partije komandujući odbranom, a pokazao je da je opasan i u prekidima. Trener Zoran Milinković je nakon turbulentnih epizoda u Spartaku i Vojvodini kako izgleda konačno uspeo da se skrasi bar na neko vreme na klupi tima sa Karaburme, videćemo da li će to potrajati, ali definitivno zaslužuje pohvale na vađenju tima iz početnog blata i juriša na Evropu kroz kup. Videćemo koliko je OFK Beograd naučio u ovoj sezoni, i da li će pokušati da se izbori za vrh tabele u narednoj sezoni. Nadamo se i da će konačno doći red i na Omladinski Stadion na Karaburmi, jer širom Srbije su se proteklih sezona planirali, završavali i započinjali projekti, uvek nekako mimoilazeći Omladinski Stadion. Nakon okončanog prvenstva, uprava kluba se obrukala sramotnim odnosom prema Veseljku Trivunoviću, iskusnom vezisti koji je mnogo toga dao klubu koji ga se sada olako odrekao.

FK Sloboda Užice

Prosečna poseta kod kuće:   3207 gledalaca                            Rang efikasnosti:              4.

Rang posećenosti:                 6.                                                         Jačina odbrane:              10.

Sloboda je zauzela 5. poziciju već drugu sezonu za redom, doduše razvoj pomeranja i borbe na tabeli bio je nešto slabijeg intenziteta nego sezonu ranije, ali najvažnije je da klub nije nazadovao. Užičani svakako poseduju jednu određenu vrstu discipline i gotovo je neizostavno postalo otkidanje bodova protiv Crvene Zvezde i Partizana kao i žustri remiji sa Vojvodinom. Ipak, kao nepremostiva prepreka Slobodi već neko vreme postaje Jagodina i to je otprilike ono što ih deli od Evrope.

Imali su ove sezone jedan od najboljih i najefikasnijih napadačkih tandema u vremešnom Ranđeloviću i Brazilcu Tijagu. I sa 37 godina Ranđelović je demonstrirao majstorstvo i postigao je neverovatnih 18 golova, a Tijago dodao 8, dok je Vladimir Krstić iz drugog plana takođe upisao 3 pogotka. Sloboda nije bivala često poražena, ali veliki broj mečeva je remizirala, i tu su izgubljeni neki dragoceni bodovi. Svi delovi tima funkcionišu u balansu, sa manjom potrebom jačanja defanzive u kojoj se ističe kapiten Jovica Vasilić. Konstantnost ekipe je definitivno ogledalo dugoročnog rada sa jednim trenerom, za naše prilike pravim čudom od skoro 5 godina kojim Ljubiša Stamenković – Piskavac može da se pohvali. Još pre fuzije bio je trener Sevojna, tačnije od Augusta 2008, da bi se na klupi zadržao i danas. Ipak postavlja se pitanje kako dalje, i kako zaobići Jagodinu da bi Evropa stigla na Đetinju. Užice je spremno i željno iščekuje taj dan, sa možda najlepšim i najprofesionalnije završenim projektom novog stadiona. Liga bi trebalo da bude bar za nijansu jača sledeće sezone, a Sloboda će morati uložiti ekstra napor kako bi se načinio pomak sa kobnog petog mesta, inače će uslediti utopija, a interesovanje koje ih trenutno stavlja u vrh posećenosti u Srbiji opasti. Sigurno je da taj pomak zahteva i dubinu tima, a Užičani su pokazali da ne baš olako prepuštaju svoje igrače drugim timovima. Mnogo će biti pretendenata na Evropu u sledećoj sezoni, a Sloboda bi makar na papiru trebalo da bude najzrelija za iskorak.

Komentari