Batigol!

Gabrijel Omar Batistuta, lojalna legenda Fiorentine, najbolji strelac Argentine sa kojom je učestvovao na 3 svetska prvenstva.  Možda i najveća zvezda koja je ostala bez titule svetskog šampiona kao član nacionalnog tima, pre svega jer su ti timovi bili neverovatno moćni. 1994. je Argentinu sputao skandal legendarnog Maradone, 98. Berkamp u nadoknadi vremena, a 2002. – „grupa smrti” (Švedska, Engleska i Nigerija). Ukupno je na 12 nastupa na SP dao 10 golova, od toga 2 het-trika, što ga čini jednim od 4 igrača koji su to uradili, a prvi koji je to uradio na 2 svetska prvenstva. U 78 nastupa za Argentinu postigao je 56 golova i deveti je po broju igara, naravno ubedljivo prvi po golovima.

Karijeru je započeo u Old Bojsima, gde nije uspeo da dođe do izražaja i pokupi simpatije Bielse i nakon jedne sezone prelazi u River, gde takođe provodi jednu nezapaženu sezonu, ovog puta u ratu sa Pasarelom. Ali prelaskom u redove ljutog rivala Boke Juniors i pod trenerom Tabarezom postaje najbolji strelac prvenstva i osvaja titulu. Ni tu se nije zadržao duže od sezone, najviše zahvaljući odličnim nastupom na Kopa Amerika 1991 kada su čelnici kluba iz Firence bili impresionirani.

U prvoj sezoni sa Fiorentinom postiže 13 golova u osrednjoj ekipi koja je bila u procesu revitalizacije. Sledeće sezone postiže tri gola više, ali Fiorentina ne uspeva da se izbori u žestokoj borbi za opstanak koja se vodila te sezone. Trenutak koji ga je ugradio u srca ljubitelja fudbala širom sveta. Istrajao je, pokazao lojalnost, ostao u klubu i vratio “ljubičaste” nazad u Seriju A, iako bi većina igrača njegovog kalibra u takvoj situaciji promenilo klub.

Ispratio je taj gest sa naslovom najboljeg strelca Serije A sledeće sezone sa 26 golova u 32 utakmice, postigavši golove na svim utakmicama u prvih 11 kola. Fiorentina međutim završava na 10. mestu.

U sezoni 1995-96 konačno osvaja trofej, u kupu Italije i četvrto mesto u prvenstvu. Postigao je po gol na obe finalne utakmice u kupu protiv Atalante, u prvenstvu je postigao 19 golova.

U Super kupu 1996 postiže 2 gola naspram Savićevićevog, odnosno Milanovog jednog gola i time obara šampiona.

Boreći se na tri fronta, Fiorentina dolazi do polufinala Kupa Kupova, gde ih izbacuje Barselona, prvenstvo završava na 10. mestu, a u kupu ispada već u osmini finala. Batistuta je imao najslabiju sezonu u Firenci, sa “samo” 13 golova.

U preostale 3 sezone postiže preko 20 golova u svakoj, a Fiorentina je bila peta, treća, pa sedma. Treće mesto donelo je Batistuti i prve nastupe u Ligi Šampiona gde je dobio priliku da ruši Arsenal i Mančester Junajted (umalo dvaput).  Ipak, isprečio se Bordo pa “Viola” ne uspeva da prođe drugu grupnu fazu (dva puta su remizirali sa Francuzima) – uz horor finiš na “Artemio Frankiju” u poslednjoj utakmici, izgubivši vodjstvo od 3-1 u poslednja 3 minuta utakmice.

Veliki ciljevi, veliko trošenje i loš balans na 3 fronta nateralo je vlasnike kluba da konačno prodaju legendu.

Sledeće sezone je uzeo titulu!

Sa Romom u Seriji A, trećom titulom za “Vučicu”, a čekali su je 18 godina. Batigol je igrao vrhunski, postigao je 20 golova, ali to je bio njegov kraj, pečat.

Ako je promena devetke u 18 upalila za titulu, promena dresa u 20 zbog broj golova u šampionskoj sezoni definitivno nije, a  broj godina 33 ga je dokrajčio. Šampionsku sezonu u Romi propratio je sa do tada neviđenim gol postom za njega 23/6 i 12/4, da bi bio pozajmljen u Inter i u 12 utakmica postigao 2 gola.

Imao je veliku želju da se oproba u Engleskoj, ali penziju dočekuje u Katarskom Al-Arabiju, gde je uspeo da uzme unosan novac za svoje poodmakle godine. Nije bio opušten, u 18 utakmica u prvoj sezoni postigao je 25 golova.  Sledeće sezone je dodao još 3 nastupa i okačio kopačke o klin.

Bio je velik,  osvojio malo, mizerno malo, ali niko ne može reći da je to bilo zbog njega, on je u skaldu svog nadimka trpao mreže. Zaradio je mnogo, ali ne može mu se zameriti, bio je ekstremno lojalan, i radio svoj posao.

Vlasnik trenerske diplome, hteo je da preuzme reprezentaciju Australije, ali mu nije uspelo, SP 2006. je proveo kao TV komentator, a putevi su ga vratili u Argentinu, gde je vlasnik, zamislite, građevinske kompanije.

Za upućene sasvim normalno, uvek je isticao bedu i nemaštinu, i večite nerede u Argentini, kada su novinari bili zainteresovani koliko će Argentina dogurati na SP. Bati je graditelj!

Mogao sam da izaberem bilo koga iz njegove generacije Argentinaca i priče bi bile slične. Izbor je ipak Batigol.

Iako mi je “magarence” najdraži.

Komentari