BLOG – Ivan Cvetković: Mondijal iz fotelje [prvi deo]

Priznajem, ljubomoran sam na svakog novinara koji je otišao u Brazil sa zadatkom da izveštava sa utakmica. Još više na navijače, koji će krajnje subjektivno doživeti svaku utakmicu, onako, za svoju dušu. Ma, da sam samo obični ekonom nekog Hondurasa, Ekvadora… Kako sam ostao kući, usled odsustva bilo kakvih akademskih ili profesionalnih obaveza (ili sam barem tako mislio), ostaje mi samo da, uz prigodnu gozbu i hladno osveženje, ispratim svaku utakmicu na Mondijalu. Istina, propustio sam nekolicinu, ali sve je nadoknadivo uz pomoć svetog grala zvanog internet. Koliko god neko voleo fudbal, gledanje utakmice Nigerija – Iran nije uvek prva opcija. Brazil, Argentina, Nemačka, Španija! Moj odgovor pre dve nedelje na pitanje ko može do svetskog trona. Tim redosledom. Da sam kod jednog itekako pogrešio, imali ste priliku videti. No, krenimo redom…

Brazil, kao najveća fudbalska velesila, nije pokazala gotovo ništa od svog raskošnog talenta. Osvojeno je prvo mesto i zabeležene dve pobede, ali ovakva igra ne zadovoljava navijače. Svetla tačka je Nejmar, koji je pokazao da ima karakter i da je sposoban da napravi razliku na svakom meču. Ovakav Brazil se ne može nadati najvećim stvarima, ali Skolari je dovoljno iskusan da tempira formu ekipe kako se takmičenje nastavlja. Zemlja marijača može biti ponosna, pored dve pobede izborili su remi u susretu sa domaćinom, neki od njih su odigrali i utakmicu života (golman Očoa). Selektor Herera je bio prekopotrebna šok-terapija u pravo vreme, kada je plasman na SP umalo izmakao. Sada ga slavi cela nacija i sa optimizmom očekuju duel osmine finala sa sjajnim Holanđanima. Naši zapadni susedi su razbili sopstveni mit o tome da su u top 10 reprezentacija, iako ih je svakako uzdrmao nepravedno dosuđen penal u susretu sa Brazilom. Kamerun je pun negativne atmosfere u ekipi, to se videlo i na terenu, ali i van njega i to je odlučilo sudbinu ove afričke selekcije.

Sa Van Galom nikada niste načisto, ili će napraviti podvig ili doživeti katastrofu. Međutim, holandska barka je krenula u ovom prvom pravcu. Njegov metod, njegova pravila, njegova reprezentacija! Ostavio je ključne igrače vrhunske klase (Roben, Van Persi i Snajder) i njima pridodao čak 15 igrača iz domaće lige, mahom debitanata na velikim reprezentativnim takmičenjiima. Doživeo je blamažu u prethodnom selektorskom mandatu (nije plasirao Holandiju na SP 2002), imajte na umu da je to čovek koji nikada ne pravi dve identične greške na jednom mestu. Ako je Holandija iznenađenje, šta tek onda reći za Čileance? Ovom Čileu je temelje podigao još Marselo Bijelsa, sa postavkom 3-5-2 sa visoko postavljenim bekovima koji više deluju kao krila I pokrivaju ceo teren. Fanatični, drski i bezobrazni do krajnje granice, tipičan južnoamerički sastav. Ono što iznenađuje je taktička disciplina u igri, posebno u odbrambenim zadacima. Igraju pametno i jednostavno. Španskom brodolomu je potreban ceo jedan tekst, cela ta tema je previše složena i kompleksna, ali niko nije očekivao ovakav kraj cele generacije. “Oziji” su delovali sasvim pristojno na terenu, da nisu upali u “grupu smrti” umešali bi se u borbu za nokaut fazu.

Kolumbija je još jedna južnoamerička selekcija u nizu koja se uspešno kvalifikovala u osminu finala. Sa velikim naletom mladih i supertalentovanih igrača koji igraju u vrhunskim evropskim klubovima, sve drugi bi bilo iznenađenje. Iako bez povređenog Falkaa, ostvarili su tri vrlo ubedljive pobede sa ukupnom gol-razlikom 9:2. Deluju moćno, brzo, poletno, i sam Valderama je istakao da je ova generacija bolja od njegove, koja se smatra za najboljom u istoriji Kolumbije. Najviše je pokazao Džejms (ili Hames, kako god) Rodrigez koji je motor ove ekipe. “Heleni” su prošli na iglene uši, zahvaljujući pogotkom Samarasa iz penala u poslednjim trenucima utakmice sa Obalom Slonovače. I nije nezasluženo, čak i onaj poraz u prvoj utakmici protiv Kolumbije od 3:0 deluje previsoko u odnosu na realno stanje na terenu. Stil igre – tipična “rehagelovština”, odbrana i prekid, sa tim što su tome pridodali brze kontre, sa brzonogim Koneom i Fetsfasidisom. Minuti su delili Drogbu i družinu od osmine finala, činilo se da mogu da naprave taj odlučujući korak, ali nedostatak koncentracije u finišu je upropastio sve. “Samuraji” su potpuno podbacili, ne samo pojedinci (Honda, Kagava, Nagatomo), već kao kolektiv.

Najveće iznenađenje turnira! Niko se nije nadao da malena država iz Srednje Amerike može proći dalje pored tri bivša svetska prvaka, ali to je fudbal. Veliko htenje, želja, zalaganje, žrtvovanje jedan za drugog su odveli Kostarikance u nokaut fazu. Imaju odlične pojedince koji su povukli ekipu kada je bilo najpotrebnije (Bravo, Ruiz, Kembel). Neverovatno smireni, kako u odbrani, tako i u napadu. A kako sreća prati hrabre, u osmini finala ih čeka neubedljiva Grčka. Kosta Rika i dalje sanja svoj san! Veliki udarac za “Uruse” predstavlja suspenzija Suareza, koji je, maltene, sam pobedio Engleze. To može biti prekretnica za njih, ključno će biti kako će ekipa reagovati posle toga. Od svih južnoameričkih selekcija koji su prošli u narednu rundu, čini se da je Urugvaj najmanje pokazao. Mnogo se više očekivalo od njih, ali pobede protiv Engleske i Italije ne mogu biti zanemarene. “Azuri” su ispali, mada su odigrali solidno. Bilo je tu čudnih sudijskih odluka, međutim, moralo je bolje u ključnim trenucima. Engleska je pokazala da ima budućnost, pokazali su dopadljivu igru, ali ih je “pojela” loša sezona Junajteda (Runi) i ona greška Džerarda protiv Čelzija koja je značila kraj snova “Redsa” o tituli, pošto su Runi i Džerard bili osnova “Gordog Albiona”.

“Galski petlovi” deluju kao potpuno druga ekipa u odnosu na kvalifikacije. Iako je ova grupa relativno laka, svojim izdanjem su se “ugurali” u uži krug favorita za osvajanje “Boginje”. Bilo je puno povika na selektora Dešama na nepozivanje Nasrija u reprezentaciju, tim pre jer je Francuz imao sjajno sezonu iza sebe u Sitiju, ali se to pokazalo kao pravi potez. Kolale su priče kako Nasri i Riberi (nije u reprezentaciji usled povrede) stvaraju lošu atmosferu u ekipi, pa je cela ekipa stala iza Ljorisa koji je podržao Dešamovu odluku. Vrlo brza krila (Valbuena, Gricman), napadači u top formi (Benzema, Žiru) i vrhunski igrač u stvaranju (Pogba) su temelji ove Francuske. Utrpati pet komada ekipi Švajcarske ne može baš svako. Kada smo već kod Švajcaraca, neverovatno je to kako je ova ekipa reagovala na onih 0:5 protiv Francuza. Vrlo brzo su postigli dva gola i imali priliku za još koji. Hicfeld zna šta radi sa ovom ekipom, veliku slobodu u igri imaju Šaćiri, Rodrigez i Šaka. Prvopomenuti je skrenuo pažnju na sebe het-trikom protiv Hondurasa. Iako je Ener Valensija svojim golovima najavio moguć prolazak Ekvadora, to se nije desilo pre svega zbog loših partija njegovog daleko poznatijeg prezimenjaka Antonija. Honduras je bio čista egzotika, još jedno loše prvenstvo iza njih.

„Gaučosi“ se nisu proslavili protiv naših zapadnih suseda, iako su pobedili. Da li je to plod dobre igre reprezentacije BiH, loše postavke selektora Sabelje ili loša atmosfera u ekipi, ne znam. Navikli smo da Argentinci ne pružaju sve što umeju na svetskim prvenstvima, ali kada u ekipi imate jednog od najboljih igrača sveta svih vremena, to mora delovati ozbiljnije. Upravo je Mesi doneo prevagu svojim solo-prodorima i pokazao da još uvek može da zadivi svet. Di Maria, Iguain i Aguero nisu se proslavili, dodajmo i to da je za Aguera završeno takmičenje (povreda). Sve u svemu, težak posao za Sabelju. Nigerija iz utakmice u utakmicu deluje sve bolje, iako su poslednju izgubili od Argentine. Sa Kešijem kao selektorom, ova ekipa može da iznenadi, međutim, nema dovoljno pojedinaca koji mogu da naprave razliku. BiH je ispala, ne i obrukala, ceo nastup bi stao u rečenicu: “Da je Džekin gol priznat…”. Iran je delovao, pa, drugačije od ostalih ekipa. Nije to toliko loše kao što govori poslednje mesto u grupi.

Nemačka deluje kao da je konačno sazrela za velike stvari. Lev je pronašao sjajnu kombinaciju u sistemu jer je izabrao najbolje iz tiki-take i direktnog, brzog fudbala iz kontri. Brzo, tačno, jako, jednostavno, perfektno i skoncetrisano do samog kraja. Miler je ponovo zadivio svet, baš onda kada su ga svi zaboravili on opet „iskače iz frižidera“ svojim golovima. U timu ima većih zvezda (Ozil, Lam, Gece…), ali igra Pancera zavisi najviše od ovog 24-godišnjaka. Ekipi bi pomogao i onaj stari Ozil, ali se on za sada ne vidi. Kolektiv je najjača strana nemačke reprezentacije, za razliku od ostalih favorita. “Jenkiji” igraju gotovo identično kao Nemci. Nije ni čudo, s obzirom da im je selektor Klinsman, koji je postavio temelje ovoj Nemačkoj danas. Klint Dempsi je sazreo za mnogo veće pozornice od “Krejven Kotidža”. Portugal je postao žrtva Ronaldovog ega, on je mnogo veći igrač od ove, u ovom veku nikada slabije selekcije Portugala. “Crne zvezde” su očarale protiv Nemaca, pa razočarale juče. Slika Bojea kako ljubi novac od premije mi je zgadila ne samo reprezentaciju Gane, već i moderan fudbal u celosti.

Zemlja čokolade je pokazala da zna igrati fudbal. Izlazak na veliku scenu ovolikog broja mladih igrača nije slučajan, sve je to plod sistematskog rada u savezu. Može se povući paralela sa Kolumbijom, ali Belgija za sada nije pokazala previše. Više se očekivalo od Lukakua, ali je selektor Vilmots pokazao kako se “oseća” igra. Najbolja upotreba izmena još od Fergusona (Oriđi, Felaini, Mertens). Najveće oružje ove selekcije je što nikada ne znate odakle preti udar i totalno su nepredvidivi. Vahid Halihodžić je napravio istorijski uspeh Alžira plasmanom u osmini finala. Fizički deluju dominantno, pritom su pokazali taktičku zrelost u postavljanju odbrane. Brza transformacija iz faze odbrane u fazu napada, ne rizikujući. Imaju par veoma brzih igrača po bokovima i oni su najjači adut ove severnoafričke reprezentacije. Svaka naredna utakmica je samo uživanje više za Alžirce. Niko se nije nadao prebrzom ispadanju Rusije, ali po igri nisu ni zaslužili više. Kapelo je kritikovan da je previše defanzivan, a i ogrešio se o Džagoeva, jedinog igrača koji ima određenu dozu kreativnosti u igri. Dokaz da azijskim selekcijama nikako ne odgovara južnoameričko tle je i Južna Koreja, koja je jedino u utakmici protiv neubedljive Rusije pokazala da se može nadati osmini finala.

U drugom delu ćete saznati šta nas očekuje u osmini finala. Zajedno ćemo videti koliko sam pogrešio u svojim procenama. Do tada, čitamo se i sportski pozdrav.

Autor teksta: Ivan Cvetković

Komentari