BLOG – Ivan Cvetković: Mondijal iz fotelje [treći deo]

Juče sam se prvi put naježio gledajući jednu fudbalsku akciju. To je bilo negde oko pola 11, kada mi je Rodrigez pojasnio zašto je Monako “pljunuo“ 40 miliona evra za njega. Momak, ti vrediš i više! Kao što se i moglo pretpostaviti, Urugvaj je samo senka onog tima sa Suarezom, delovali su previse neubedljivo, pritom stalno provocirajući i protivnike i sudije. Ne znam da li znaju, ali faul je kad sudija svira i kraj. Brazil je prošao kako je prošao, svi će žaliti za Čileom, ali Čile nema za čim da žali. Dokazali su da su zasluženo u TOP 16 reprezentacija na svetu. Moje prognoze su se obistinile, učinak 2/2, pa nastavljamo dalje. Hasta el final!

“Lale” su iznenadile sve. Sa Van Galom oni su tempirana bomba. Napravio je atmosferu obožavanja njegovog lika, takvu da će ti klinci ginuti za onog ko im je pružio šansu. Igraju hrabro, srčano, borbeno, a pritom i atraktivno. Pokazali su ko je gazda u grupi i usput razmontirali aktuelnog evropskog i svetskog prvaka. Igraju sa trojicom u štoperskoj liniji, što je relativno nova pojava u Evropi. Iako smo već navikli na Konteov Juventus u formaciji 3-5-2, tek nakon prvenstva ova postavka doživeće pravu ekspanziju u Evropi. Holanđani su jako prilagodljivi na terenu, pa očekujem dosta promena u postavci igre u toku meča. Tamošnji mediji su veoma nepoverljivi prema selektorovom menjanju klasične 4-3-3, pa ćemo videti može li ih on ubediti da je njegov put “jedini pravi”. Na drugoj strani terena imamo Meksiko. Ekipa sastavljena uglavnom od igrača iz domaće lige predvođen ekcentričnim Ererom. Gaji sličan stil igre kao Holanđani, sa trojicom u štoperskoj liniji. Erera je taktiku, pre svega, prilagodio Markezu jer on više ne poseduje tu brzinu, ali je dovoljno iskusan i inteligentan da iznese loptu sa svoje polovine. Glavni igrači su Dos Santos, Gvardado i gorepomenuti kapiten Markez. Sa klupe šansu vreba Čičarito, koji prosto zna da “nanjuši” gol i ima sjajno kretanje bez lopte. Ne bi me iznenadilo da selektor počne sa njim kao najisturenijim igračem. Takav je autoritet Migel Erera, napadač Junajteda greje klupu nekom tamo tridesetogodišnjaku iz meksičke lige.

Ko prolazi: Gledaćemo duel sličnih filozofija, igra će biti puna tempa s obzirom na to da i jedni i drugi poseduju strahovito brze igrače. Koliko god da me je Očoa oduševio, prednost dajem tradicionalno nesimpatičnim Holanđanima. Znate već: Roben, Van Persi, Snajder… Neko od njih će rešiti susret, iako ne bih voleo da se to dogodi.

Grci tradicionalno ne odstupaju od svoje čvrste igre u odbrani (katenaćo u svom izvornom obliku). Igraju šatro neki 4-3-3, ali na terenu to više deluje kao 4-5-1, sa Samarasom kao jedinim igračem u napadu. Grupe su prošli kako su prošli, čini se da je to jedina ekipa koja može da pobroji ovoliko simpatija sa ovakvom igrom. Utakmice dobijaju srcem, borbenošću i timskim radom. Svesni su svojih limita, pa tako ne čudi da su gotove sve pobede na velikim takmičenjima bile sa jednim golom razlike. Oni znaju da ne znaju, da ima i boljih i talentovanijih, ali svi su se okupili sa ciljem da urade što više. Istina, u ekipi ima igrača koji mogu napraviti razliku i sigurno je da bi im Mitroglu u pravoj formi veoma mnogo značio. Kud pođe u onaj Fulam, da mi je znati… Mala zemlja u Srednjoj Americi, Kosta Rika, pokazala je da bajke na svetskom prvenstvu postoje. Svoj potencijal su pokazali još u kvalifikacijama kada su iza sebe ostavili jedan Meksiko, ali niko se nije nadao da mogu proći grupu pored tri bivša svetska prvaka (Urugvaj, Italija, Engleska). Pritom su trijumfovali u dve od tri utakmice. Takođe, jedna od latino ekipa koja igra u sistemu 3-5-2, s tim što u fazi odbrane postaje 5-3-2. Kostarikanci se uzdaju u “Sveto trojstvo” Navas-Ruiz-Kembel. Kostarikance odlikuje strahovita brzina i sposobnost da se napravi višak na strani kako bi se uputio centaršut ka Kembelu ili Ruizu. Brzim kontrama su prosto izluđivali protivnike. Igraju kompaktno u odbrani, brzo, atraktivno i jednostavno u napadu. Netipično za jednu “latino” ekipu, nemaju previše dodira sa loptom, što omogućava brze kontranapade.
Ko prolazi: Kako da čoveku ne bude žao što jedan od ovih timova ispada iz daljeg takmičenja. Možda je ovo najmanje atraktivan par osmine finala, ali kako su obe ekipe veliko iznenađenje, medijske pažnje neće manjkati. Blagu prednost dajem Kosta Riki, jer se ne stide da igraju fudbal i na protivničkoj polovini, što se za Grke baš i ne može reći. Malo golova je uvek tip kada igra Grčka. Biću uz Grke i nadam se da će grčki “Pistolero” Mitroglu proraditi i rešiti meč.

Autor: Ivan Cvetković

 

Komentari