Crvena zvezda – veliki srpski brend

 

Viktor Lazić (rođen 1985.) je srpski advokat, ali i poznati putopisac, čovek koji je više puta proputovao čitavu planetu, obišavši preko 70 država i pritom zabeleživši svoje doživljaje u nekoliko knjiga.

Jedna od njegovih knjiga je „Velika avantura“, objavljena 2010. godine, to je pisano svedočanstvo njegovog najvećeg neprekidnog putovanja koje je trajalo čak 421 dan.

Sledeći odlomak koji govori o Crvenoj zvezdi je upravo iz te knjige, iz dela posvećenog Indoneziji.

 

Zvezda mi je na mom putovanju priredila jedno od većih iznenađenja, kada sam gostovao u plemenu Kubu na Sumatri. Oko mene u sred gustog rastinja sedeo je namrgođeni poglavica sa mnoštvom jakih muškaraca, Moj prijatelj iz ovog plemena koji živi u Džakarti, postarao se da me ovde prime sa toplom dobrodošlicom. Tek toliko toplom da ka meni ne polete strele i sekire. Seli smo oko logorske vatre, ćuteći. Nije im bilo jasno šta hoću od njih, a ja, iako je sa mnom bio vodič koji je znao engleski, nikako nisam uspevao da objasnim da neću ništa. Zanima me samo da ih upoznam, da vidim kako žive, da čujem njihov pogled na svet.

„Svevišnji nikog ne šalje bez razloga“, promrmljao je poglavica. Valjda je mislio da želim zlo njegovom plemenu. Još uvek su na ratnoj nozi sa susedima, a ni sa vladinim trupama nisu u najboljim odnosima. Vreme je prolazilo u nezgodnom ćutanju i premeravanju. Raspitivali su se odakle sam, ali naravno, za Srbiju nisu čuli, zvučalo im je kao Saudijska Arabija ili Sirija. Kada uđem u nezgodne situacije, veoma je bitno da se, ljudima sa kojima sam, učinim bliži tako što će me povezivati za nešto pozitivno ili bar poznato iz moje zemlje. Pokušao sam oprobanim stvarima: Tito. Nikad čuli. U očajanju pomenuo sam i Miloševića. Opet ćorak. Jedan klinac me je upitao da li pratim fudbal. Tada mi je sinulo: RED STAR!

Umalo nisam pao na leđa kada su oduševljeno klimnuli glavom i sa užasnim akcentom počeli da ređaju prezimena: Stojanović, Savićević, Jugović! Otkud to? Prosto – u ovom plemenu obožavaju fudbal. Ne, nema ovde ni urbane kanalizacije ni televizije, čak ni signala za mobilni. Zbog toga, za svako važnije prvenstvo u fudbalu, mladići plemena se opremaju na dalek put. Odlaze u susedno pleme na obodu prašume, pošto tamo postoji jedan televizor na naftni agregat i hvata glavni nacionalni kanal. Ova zemlja je poslednji put učestvovala na svetskom prvenstvu davne 1938. godine – uostalom, to i nije bitno, pošto njihovo pleme nikada nije dalo igrača za bilo koji tim van „kupa džungle“. Po njihovom mišljenju, nije važno učestvovati. Važno je bar gledati.

Starija generacija dobro pamti svetske šampione iz 1991. U monotonom plemenskom životu, ova fudbalska takmičenja su najveća avantura i uzbuđenje. Rekli su mi da „Prema prvenstvu sveta ne može se meriti nikakav lov na divlje svinje, pa čak ni borba sa krokodilom“. Bolesni pokušavaju da se izleče kako bi mogli da idu na put, a u selu ostaju samo žene i deca. Žrebom se određuje nekoliko stražara da ih čuva, i to se smatra tolikom katastrofom da su sledećih godinu dana oslobođeni svakog posla.

http://www.youtube.com/watch?v=pIeZxCO7xvM&;width=617

Za Zvezdu su tada navijali zato što su i boje indonežanskog nacionalnog tima crvena i bela. Veoma su razočarani igrom svog tima, pa u Zvezdi vide neku vrstu zamene. Kao i oni, ne spadamo u moćne i velike države koje novcem mogu da kupe pobedu. Zato je gledati Zvezdu kako pobeđuje, ali i gubi – velika stvar. Indonežani su toliko revoltirani time što njihov tim uvek gubi, da je u januaru 2010.* godine navijač iz publike uleteo na teren, preuzeo loptu i pokušao da da gol reprezentaciji Omana! Na veliku žalost ovog plemena, nije uspeo, ali je ipak stekao slavu nacionalnog heroja.

Fudbal je život – sve ostalo su sitnice! Pošto su čuli da sam iz zemlje koja je planeti podarila Zvezdu, tretirali su me kao počasnog gosta. To je donekle i zbog toga pto sam prvi i verovatno poslednji koga vide sa ovih prostora. Bacio sam se u pretragu ono malo prtljaga što nosim sa sobom i na dnu torbe našao jednu Zvezdinu značku. Poklonio sam je poglavici, koji je sada prema meni bio naročito učtiv i ljubazan. Svoju ženu je prvi put uštinuo za zadnjicu upravo 1991. godine, kada je Zvezda dala pobednički gol!

 

(17.12.2009.)

(*tekst je pisan posle ovih događaja)

Komentari