Danak neiskustvu – dokle više?

Večerašnji poraz Partizana, najveći je “deja vu” nekada jugoslovenskog, a sada srpskog fudbala, klupskog i reprezentativnog. Koliko puta su timovi sa ovih prostora ostavljali solidan utisak, kao krava muzara koja da punu kofu mleka, ali se onda ritne nogom i prospe sve.

Da je neko ponudio ovakav ishod pre početka milanskog susreta, verujem da bi retko ko od navijača Partizana, ali i ljubitelj JSL fudbala pronašao neku veću zamerku ovom epilogu.

Iako će mnogi tvrditi da Partizan nema za čime da žali, da su se Vermezovićevi momci hrabro borili i pokazali Evropi da se i na njih može računati, mora se pogledati realnosti u oči i reći: “Ovo je veliki neuspeh”.

Lepo je što je predstavnik domaćeg fudbala odigrao egal i fajterski protiv renomiranog protivnika, bez mnogo grešaka koje bi ukazivale na razliku u klasi između timova. Još je lepša činjenica da od 14 igrača koji su večeras istrčali na teren “Đuzepe Meace”, samo trojica nisu produkt omladinske škole tima iz Humske: Ivanov, Volkov i Kamara. Problem je što će od tih 11 momaka, za dve – tri godine, na Topčiderskom brdu ostati samo oni koje menadžeri nisu uspeli da prodaju, odnosno – naj neuspešniji.

Osrednjost i pronalaženje pregršti opravdanja nakon ovakvog meča, jedno je od većih kobi fudbala na ovim prostorima. Istina, ako se uporedi ovaj nastup Partizana, sa izdanjima protiv Nefčija ili u Kazanju, ovo je veliki korak napred, jedini problem je – što je to korak ka nigde, u najboljem slučaju – u krug.

Da ne bude zabune, Markovićev promašaj u sudnjim minutima meča na “Meaci” se njemu ne može nikako staviti na pleća. Iako je već više od godinu dana standardan prvotimac “crno – belih”, što je za srpske pojmove čitava večnost, ne sme se zaboraviti da on još uvek ima svega 18 godina.

On je na dobrom putu da izraste u odličnog igrača, slično je i sa Mitrovićem, Ninkovićem…problem je samo što će plodove njihovih dobrih igrara ubirati neki drugi klub, a ne Partizan. Odlične partije u kontinuitetu, sudbina su srpskih igrača tek kada napuste granice zemlje. Zbog toga će Partizan, ali i ostali timovi biti na večitom početku, večito neiskusni i uvek u stremljenju ka dole.

Ovde se poslovna politika (ako tako nešto postoji u pravom smislu reči) svodi na sledeće: Daj da nekog afirmišemo, pa da ga prodajemo što pre. Zbog takve politike se i preterano i neopravdano veličaju titule u domaćem prvenstvu, dovode stranci sumnjivog kvaliteta, a povratnici iz inostranstva bolje igraju po splavovoma nego po terenu – odsustvo konkretnog cilja i ambicije, što je direktan proizvod “nedomaćinskog” poslovanja.

Zato ovaj rezultat u Milanu i jeste razočaravajući.

Komentari