Ervin Sančez – karijera za ponos

Ovo je priča o karijeri punoj uspona i padova, ali i prevazilaženju svih teškoća i ostvarivanju (lokalno) istorijskih uspeha.

Ovo je priča o Ervinu Sančezu. Ne preterano visoki Bolivijac (174) zahvaljujući igračkim karakteristikama je zadužio nadimak igrača koji je na njegovim počecima bio jedna od najvećih zvezda  – “Platini”. Ponajviše zahvaljujući jakom šutu i dobrom izvođenju slobodnih udaraca.

Nakon početaka u svom rodnom gradu Santa Kruz i klubu Destroyers (kakvo ime!?), nakon čega je prešao u najslavniji klub u zemlji Bolivar. Nakon dve godine dobrih igara, prvi koji se sa bolivijskih planina preselio u Evropu i postao član velike Benfike, tim koji je 1990. godine upravo igrao finale Kupa Šampiona i izgubio od Milana.

Priliku u Lisabonskim “Orlovima” nije iskoristio, usledila je pozajmica Estorilu (takođe iz Lisabona), gde je pokazao da se navikao na “stari kontinent”. Sudbina je često odlučujuća u stvaranju uspeha i istorije, ali i nju treba izazvati.

Grad Porto je destinacija u kojoj su se kockice složile Sančezu, ali ne u velikom Portu već u Boavisti, sada već davne 1992. godine, nakon što ga se Benfika odrekla. Hemija je odmah proradila i Sančez je u prvom “mandatu” za “Šahovničare” (karakteristični dresovi Boaviste) postao nosilac igre, a klub se konstantno penjao ka vrhu fudbala u zemlji na Atlantiku.

Uzgred, kao okosnica nacionalnog tima Bolivije, uspešno je okončao kampanju kvalifikacija za SP 1994 godine u Americi (odigrali su prvi meč na prvenstvu i tako ga otvoril porazom od branilaca titule – Nemačke, pogodak za minimalac je postigao Klinsman u neizvesnoj utakmici). Do kraja Bolivijci nisu uspeli da ostvare pobedu, sa Korejom su igrali bez golova, a Španija je za njih bila prejaka (1-3). Ipak, u svom trećem nastupu na završnici (nakon Urugvaja 1930. i Brazila 1950.) uspeli su da postignu gol, koji je upravo delo Sančeza.

Odličnim igrama, intrigirao je upravu kluba koji ga je i doveo u Evropu – Benfike, tako da je nakon 5 sezona vraćen u Lisabon. U crvenom dresu je ostavio bolji utisak, ali nedovoljno za tim koji je tih godina bio gladan uspeha u svojim najgorim godinama od kada postoji. Povratak u Boavistu i novo stvaranje tandema sa sjajnim Rumunom Timofteom bilo je plodonosno za klub, 1999. godine je zauzeta druga pozicija u prvenstvu, nakon sledeće godine Sančez je ostao sam kao nosilac igre, ali to mu nije smetalo da sa klubom osvoji prvu titulu u istoriji 2001. godine – to je prvi slučaj da neko ko nije Porto, Sporting ili Benfiika ostvari takav uspeh još od Belenenšeša 1946.

Nošeni uspesima, nastavili su u istom stilu i u kontinentalnom takmičenju, a u kupu UEFA su stigli do polufinala, gde ih je Škotski Seltik odvojio od borbe za trofej sa gradskim rivalom Portom.

Nakon toga, usledile su teže godine za klub, besparica i skandali, Sančeza je od terena odvojila povreda ukrštenih ligamenata, ali je želeo da pomogne na funkciji trenera, ipak to breme bilo je preteško, tako da se sa 35 godina oprostio od Portugalije i vratio u Boliviju i rodni grad, gde je prvo bio igrač a sada je trener Orijente Petrolera. Da je sjajan, ali ne i dovoljan pokazao je i za tri godine, kada je odmah nakon povlačenja sa terena postao i nacionalni selektor, Bolivija nije beležila zapažene rezultate, jer jedan Ervin Sančez ipak nije dovoljan za čuda.

Komentari