JSL: Kako protiv sudija?

Tekuća sezona u Jelen Super Ligi, startovala je mnogo interesantnije nego što se možda očekivalo. Večiti rivali iz kola u kolo pokazuju da nisu više u toj meri nedodirljivi, dok se u gornjem delu tabele nalaze timovi koje pre početka sezone nismo tu očekivali. Sve više stadiona i klubova dobilo je reflektore, oni koji nisu rade užurbano na tome. Publika pogotovo u južnoj Srbiji polako se vraća na stadione, i na prvi mah deluje kao da se srpski fudbal polako budi. Ipak da u Srbiji ne može biti sve idealno i da mora da postoji uvek ono “ali” pobrinuli su se arbitri širom Jelen Super Lige.

U vreme kada se Srbija može pohvaliti jednim od najboljih evropskih i svetskih sudija, Miloradom Mažićem, Jelen Super Liga ima velikih problema sa deliocima pravde na svojim mečevima. Iz kola u kolo broj klubova koji smatraju da su oštećeni, a za većinu se mora reći da imaju pravo, je sve veći, a sankcije koje sudijska organizacija (ne)preduzima, ne daju nikakvog efekta, niti se vidi neki pomak na bolje. Posle Novog Pazara, koji je direktno oštećen u minimum dva meča ove sezone, čelnici Donjeg Srema najavili su istupanje iz lige, nezadovoljni suđenjem u meču sa Spartakom. Radnički iz Niša takođe smatra da je oštećen u meču sa Jagodinom. Čelnici kruševačkog Napretka zahtevaju da im sudija Milenko Vukadinović ne sudi više ove sezone, smatrajući da ih je direktno oštetio u meču protiv Novog Pazara. Užičani su se takođe više puta žalili i skretali pažnju da je njihov klub oštećen, kao i subotički Spartak. Klubovi koji do sada nisu imali primedbe na suđenje, mogu se prebrojati na prste, a iz kola u kolo će ih biti sve manje. Svesni da je i sudija živ čovek, koji može da pogreši, možemo da progutamo neke sporne odluke, ali nedopustivo je da u ligi koja je lansirala jednog od najboljih arbitara današnjice, svakog vikenda viđamo sve veći amaterizam od “ljudi u crnom” . Najgore u celoj priči jeste to da sudijska organizacija, uglavnom staje iza sudija, koje u većini slučajeva prolazi nekažnjeno, ili ako budu kažnjeni, te kazne bivaju uglavnom minimalne. Sve ovo ne bi bilo tako tragično kada bi u srpskom fudbalu postojao neki red u organizaciji. Ovako dok FSS nije nadležan domaće takmičenje, pa samim tim svu krivicu prebaciju na Zajednicu Superligaša, koja opet nije nadležna, odnosno nema uticaja na rad sudijske organizacije, prinuđeni smo da gledamo cirkus na terenima iz vikenda u vikend. Vrata na koja bi se klubovi obratili za pomoć, ili ne postoje ili su davno zaključana, preuzimanje odgovornosti i hvatanje u koštac sa problemom u Srbiji nisu tako popularna zanimanja, pa se bezbolan izlaz iz ovog začaranog kruga ne nazire. U nižim rangovima, na terenima okruženim njivama prepunim kukuruza našli su, doduše ne toliko bezbolan, način za rešenje ovakvih problema, ali ovo je ipak elitno takmičenje u kome takve stvari ne priliče i surovo se kažnjavaju, pa se nadamo nekom konstruktivnom rešenju nadležnih organa, kako bi srpski fudbal konačno i u segmentu suđenja krenuo napred, makar i sitnim koracima.

Komentari