JSL – šta očekivati?

 

Partizan

Navijači Partizana imaju dosta razloga za nezadovoljstvo. Uprava kluba je kao i svake godine prodala sve što je mogla, tako da se kao po običaju kompletan igrački sastav osuo, pojačanja su dovođena sa očigledno tankim budžetom, tako da se na kraju dobio sastav čija je neuigranost i neefikasnost već uzeo danak – ispadanje iz trke za Ligu šampiona.

Uprkos navedenim činjenicama, domaće prvenstvo prethodnih godina crno-belima nije donelo previše izazova u rezultatskom smislu, ali čini se da su ove godine oslabljeniji nego prethodnih. Da li će se pojačanja uklopiti i pokazati ono što se očekuje, da li će deca iz omladinske škole pokazati ono što su njihovi prethodnici godinama činili? Mnogo toga zavisi od trenera, dok se taj sastav uigra u pravom smislu, proći će meseci, a zatim će uslediti prelazni rok. Vuk Rašović će se na klupi suočiti sa velikim ličnim izazovom. Na talasu osvajanja titule prošle sezone je isplivao kao pobednik ali sada će mu u radu u kome mu uprava čini seriju „medveđih usluga“ morati da pokaže magiju sličnu Dušku Vujoševiću kako bi plivao dalje.

Crvena zvezda

Frustracija na drugoj strani Autokomande ne jenjava iz godine u godinu. Suočeni sa nekoliko struja u klubu, u finansijskoj agoniji ipak je klub uspeo da dovede nekoliko pojačanja adekvatnih renomeu kluba. Od Miloša Ninkovića se mnogo očekuje, a ako on odigra godinu u kontinuitetu, to bi moglo biti presudan tas na vagi u korist crveno-belih, naročito jer svojim umećem i iskustvom može biti pokretač i mlađih saigrača.

Šta reći o klubu koji je gro priprema proveo sa štoperskim tandemom od kojih je jedan ispaštao zbog loših igara kluba prethodnog leta (Krneta) a drugi nema ni malo seniorskog iskustva (Lazić), a zatim za kratko vreme dovede još trojicu (Arauho, Roberts i Martinović).

Ispadanje od Černomoreca je moglo i da se izbegne, ali smušenost u prvom meču i Milijašev promašaj jedanaesterca (tek drugi u karijeri) je uticao na rezultat i izazvao lavinu negativnosti. Kapiten se suočava sa teškim trenucima, a isto se događa i sa klubom, pobede na onom frontu koji je preostao – domaćem bi mogle biti melem na ranu u Ljutice Bogdana.

Vojvodina

„Lale“ u ovoj godini ne znaju za poraz. Marko Nikolić već godinama se svrstava u jednog od boljih domaćih trenera, a prvi rezultati sa kvalitetnijim timom Vojvodine se pokazuju dobrima.

Kao i do sada, najveći izazov ovome klubu biće dve stvari: domaći teren – jer olako su prepuštali bodove na „Karađorđu“ i kontinuitet dobrih igara protiv slabijih rivala. Ukoliko te dve stvari budu u redu, potajno nadanje o tituli nakon punih 25 godina i to baš kada se proslavlja sto godina postojanja može postati realnost.

Odlazak Oumarua može, ali i ne mora biti veliki gubitak jer je Kamerunac znao da oduševi i pokaže da je najbolji napadač u Srbiji, ali sa druge strane ponekada ga mesecima nije bilo nigde – često nije imao inspiracije. Mogući odlasci ostalih prvotimaca svakako će poremetiti planove, ali na treneru Nikoliću je da smisli kako da uništi protivničke „bunkere“.

Jagodina

Slično kao u Vojvodini i Jagodina je nakon odlaska Sima Krunića dovela veoma talentovanog trenera. Pod Mladenom Dodićem prošle sezone Javor je igrao atraktivno i mnogi pojedinci su se istakli. Kruševljanin je već radio u Jagodini i trebalo bi da za njega nema nepoznanica.

Nasledio je za domaće uslove kvalitetan i uigran sastav, to se uostalom i videlo po dobrim rezultatima na pripremama u Bugarskoj, a težak evropski žreb ih je odvojio od međunarodnog dokazivanja. Ipak, protiv Rubina se nisu obrukali, a nema razloga i da ove godine ne nastave sa dobrim igrama u domaćem prvenstvu. Dodatni impuls u Pomoravlju mogu biti i „zlatni omladinci“ Rajković i Filipović.

 

Sloboda

Užičani uvek idu na korak više, pre dve godine Evropa im je izmakla u poslednjim minutima nesrećno i nezasluženo. Prošle godine su ostali bez šansi ranije, ali i dalje bili na stabilnom mestu u vrhu tabele.

Njihova prednost je dobra sprega i saradnja između uprave i trenera Stamenkovića, a poput Jagodinaca ni oni značajno ne menjaju sastav. Od važnijih igrača jedino je otišao stari majstor – drugi strelac lige Predrag Ranđelović i to je velika šteta za Slobodu, ali i domaći fudbal.

Pojačanja bi uz ostatak tima trebalo da veoma brzo pokažu kvalitet, tako da će se Sloboda sigurno ponovo boriti za izlazak u Evropu što je uz sve bolju infrastrukturu i rad u mlađim kategorijama i sasvim zasluženo u Užicu.

 

OFK Beograd

Romantičari su prošle godine igrali promenljivo, što je i uobičajeno s obzirom na mladost tima. Ipak, kako je vreme odmicalo, delovali su sve bolje, pa je plasman na šesto mesto došao kao zaslužena nagrada.

Veliki broj odlazaka predstavljaće najveći problem, ali na Karaburmi su za nekoliko nedelja rada iskristalisali sastav, tako da se od mlade čete Zorana Milinkovića očekuje da sazri i pokaže svoje najbolje lice, a ogroman učinak se očekuje od sjajnog desnog beka Marka Petkovića. Veliki broj mladih igrača je zalog za lepu budućnost i prava je šteta što se mladići u plavo-belom ne zadrže nešto duže u klubu kako bi razvili potencijal do kraja a „Ofki“ doneli rezultate u skladu sa renomeom.

 

Rad

Da je Rad sačuvao sastav od pre nekoliko godina, sada bi bio pretendent za titulu. „Fabrika igrača“ sa Banjice ne gaji neke preterane rezultatske ambicije. Cilj je igrače gajene u mlađem timu „Građevinara“ ili zapostavljene talente iz drugih klubova razigrati, ako je potrebno i prekaliti u filijali – BASK-u a zatim gurnuti u prvi tim i nakon toga ubrati plodove rada – Ranko Stojić je u tome nenadmašen na našim prostorima.

Na mesto Marka Nikolića došao je Nebojša Milošević, čovek čija je glavna odlika ono što je najpotrebnije igračima koji tek treba da „sazru“ – to je ozbiljnost i predanost poslu.

 

Spartak

Još jedan tim sa dobrom poslovnom politikom. Odlasci Kovačevića, Despotovića, Adamovića i Bratića ostavili su veliku prazninu, ali skauting je jača strana ovog kluba, tako da se sigurno mesto u sredini tabele verovatno neće dovesti u pitanje. Za nešto više, trener Kurćubić će morati da pronađe način da svoju ofanzivnu igru uklopi u interese kluba. Spoj mladosti i iskustva bi mogao ponovo da upali.

Javor

Dobar deo prošle godine, tim iz Ivanjice bio je prijatno iznenađenje. Igra na gol više je nešto na šta nas Javor nije naučio, ali pokazali su da je i to moguće. Nikolić, Momčilović i Ostojić su nagrađeni inostranim angažmanima, ali njihovi odlasci ne bi trebalo da predstavljaju problem jer su zamene ili već od ranije u klubu ili angažovane na početku prelaznog perioda.

Još jedna snaga ovog tima je Bogić Bogićević, trener koji je godinama radio u nižim rangovima samo zbog propozicija o posedovanju PRO Licence se prošle godine sa Donjim Sremom pokazao vrlo dobro, a rad u sredini sličnoj Javoru mu nije stran.

 

Donji Srem

Prošle godine su Pećinčani unapred proglašeni za autsajdere, pa se to pokazalo netačnim. Klub stabilnih finansija se solidno pojačao, a trener Ristovski je preuzeo punu odgovornost, tim je kvalitetan i ne treba očekivati turbulencije.

Klub je od standardnih prvotimaca napustio jedino Miloš Josimov – prošle godine proglašen za najboljeg levog beka u Srbiji. Jedna od slabosti tima iz Pećinaca je činjenica da će ponovo sve mečeve igrati kao gosti, budući da njihova „Suvača“ ne ispunjava JSL uslove.

 

Radnički Niš

„Meraklije“ su prethodnog proleće „cvetale“, niz pobeda ostaće upamćen u klupskoj istoriji. Sve se to dešavalo dok je klub jedva preživljavao jer je besparica potpuno normalna pojava u Radničkom već duži niz godina.

Dolaskom Bekvalca na klupu, izgubilo se na „porodičnoj atmosferi“ stvorenoj prošle godine u tepkim uslovima, ali igrači koji su došli iziskuju da se apetiti publike u gradu na Nišavi povećaju. Od bitnih igrača, otišao je napadač Škuletić, a povukao se iskusni bek Stamenković. Veliki dobitak je očuvanje većeg dela igračkog kadra.

Treba istaći da će nakon 15 godina ponovo zasijati reflektori u Nišu, što je veliki dobitak za ovaj klub i grad.

 

Radnički 1923

Radmilo Ivančević je trener koji garantuje uspehe, u kombinaciji sa izdašnim finansijama to bi trebalo da garantuje bolju godinu od prethodne. Uostalom ako bude lošije – to znači ispadanje.

Nekoliko iskusnih novajlija u kombinaciji sa kvalitetnim starosedeocima mogli bi da ponovo zapale fudbal u gradu na Lepenici. Dobri rezultati će pojačati huk sa tribina, a u takvim uslovima i Radnički može daleko više.

 

Novi Pazar

Tim koji je najveća „mačka u džaku“ domaće lige. Klub ima najveću fluktuaciju igrača i trenera u Superligi, pedantniji statističari su izbrojali više od sto prvotimaca ovog kluba za svega dve superligaške godine.

Slično je počelo i prethodno leto, promenjen je gotovo čitav tim, a predstavljena su pojačanja kojih je po običaju mnogo. Nezadovoljstvo su izrazili i igrači koji su ostali, razlog – neisplaćene zarade.

Trenerska groznica je takođe dugo trajala, Nebojša Vučićević je radio koliko je mogao, a onda je nestankom kulskog Hajduka sa scene došlo do rokade pa je na mesto „Ušketa“ došao Milan Milanović, prethodno trener Hajduka, a iz Kule je stigao i značajan broj igrača.

Navijači su posebna priča, jedna od najfudbalskijih sredina u našoj zemlji često bila skrajnuta, kako zbog sukoba navijačkih frakcija, tako zbog bojkota utakmica čemu je razlog nezadovoljstvo uprave. Ipak, u najtežim trenucima borbe za opstanak, Pazarci su stali uz svoj klub.

 

Napredak

Povratak starog fudbalskog centra na mesto koje Kruševcu pripada – najjači rang.

Dominantan plasman u Superligu i veliki broj iskusnih i kvalitetnih igrača u dresu Napretka svedoče o tome da je ovaj klub i prošle godine bio zreo za igranje u eliti.

Stadion „Mladost“ ima i reflektore, tako da se s pravom može očekivati lepa atmosfera iz Lazarevog grada, a nisu isključene i visoke ambicije, ali o tome je prerano govoriti.

 

Čukarički

U poslednjih godinu i po dana tim sa Banovog Brda je postepeno izrastao u ozbiljan klub. Jedan od klubova u kojima novac nije problem, a da se ne radi samo o „čudu za jedno“ leto govore i ulaganja u infrastrukturu, pa se Čukarički svrstao u jedan od klubova na čijem će stadionu zasijati reflektori u predstojećem prvenstvu. Na svega tri odlaska nadovezao se dolazak većeg broja iskusnih igrača, tako da greše oni koji ovom klubu prognoziraju opstanak.

Na ruku „Brđanima“ ide i činjenica da tokom pripremnog perioda beleže odlične rezultate.

 

Voždovac

Nekada su simbol ovog kluba bili neverovatno lojalni navijači, a danas je to Stadion, jedan od retkih koji se nalazi na vrhu zgrade, odnosno „TC Stadion“.

Prošle godine su „Zmajevi“ žudeli za najvišim rangom, izgledalo je da će morati da sačekaju još koju godinu, međutim gašenjem Hajduka su se ekspresno našli u JSL.

Reagovali su brzo i u svoje redove privukli nekoliko bivših prvotimaca „Ponosa ravnice“, međutim da bi parirali ravnopravno, biće im potrebno još osvežavanja linija tima.

 

Komentari