Kad se slegne prašina…

Da konačno prozborim o reprezentaciji, sad kad sam malo prisebniji i malo bolje razmišljam, mirnije glave. Mada se mišljenje i utisak koji sam imao tokom utakmice nije baš ni malo promenio.

Digao sam bio ruke nakon jadnih i očajnih 13-14 minuta na Maksimiru, taman toliko da ne vidim bruku od primljenih golova koje ni dan danas nisam još pogledao. Ni ne planiram da ih ikad pogledam, jer toliko najavljivani meč u Zagrebu me nije ama baš ničim oduševio, ni sa jedne, ni sa druge strane. Ali da pređemo na meč sa Belgijom.

Iako sam davno digao ruke od reprezentacije, kao što već rekoh, ipak sam uspeo da pogledam svih 90 minuta. I moram da priznam da sam u nekim trenutcima bio stvarno zadovoljan igrom Srbije. Momci su istrčali da se bore, zagrizli su na sve ili ništa i to je i razlog primljenih golova, ali ne bih rekao da je to i razlog samog poraza.

Startna postava je ličila po prvi put na nešto, sa ispostaviće se par grešaka koje sam pre meča uvideo, jer Miha ipak ne može da pogodi 100%, koliko god se trudio. Ali odavno nam se ovakve greške ponavljaju, možda na malo drugačiji način, ali one su kobne, apsolutno kobne.

Do kad će mo da forsiramo ovu formaciju koja nam jednostavno ne leži tehnički, ja stvarno više ne znam.

Da li je i najvećim fudbalskim slepcima jasno zašto nam ne ide ?

Jasno je da, iako nemamo napadače, pretrpavamo napad i onda nije ni čudno da ne znamo šta će mo sa loptom kad se približimo golu, i zato nam i padaju glupe kontre iz kojih primamo abnormalno glupe golove. Uz pretrpan napad očekujemo da, zbog svojih dobrih individualnih svojstava Kolarov i Ivanović idu takođe u napad, ostaju nam dva centarhalfa, plus ne igramo preterano ni na ofsajd zamke, što je i nelogično kada se brani kontra-napad.

Da krenem od igrača koji su postavljeni kako treba.

Evidentno, Stojković, Kolarov, Subotić, Biševac, Tadić i Mitrović, to je to. Svi ostali igrači su ili nepotrebni, Fejsa ili Milivojević, bar jedan nema šta da traži u startnoj postavi, Lazar Marković koji uništava svaku šansu jer nema udarac za završnicu, bez obzira koliko se nekom činilo da je on dobar, mlad, brz ili šta već. Siguran sam da je i on nepotreban s obzirom na našu situaciju u reprezentaciji. Potisnut napadima Kolarova i Ivanovića, njegova pozicija levog krila se gubi, i on jednostavno smeta ili Mitroviću koji je kao jedini napadač, ili preseca kreativnost Tadića.

Basta je igrao najbolje od svih, iako on nikako ne treba da igra toliko ofanzivno koliko je bio postavljen, jer nema potrebnu tehniku za stvaranje šanse, on nam je potreban kao ofanzivni bek. Ivanović takođe izvan prirodne pozicije, a najbolji je naš igrač.

I šta onda da se očekuje od inače tehnički potkovanog Tadića, kada se on nalazi u grotlu prenatrpanosti, šta da kreira jedini pravi kreator u ovoj postavi kada nema prostora.

Zašto se pravi usluga timovima kao što je Belgija, koja je postavila taktiku baš onako kako smo im mi dopustili. Tako se igra fudbal.

Par korekcija u postavi, koje bi bez sumnje donele odličnu igru, pa makar u odbrani našeg tima. Čak ću ostaviti i istih startnih 11 čisto zbog činjenice da ću ih mnogo efektivnije postaviti na prirodne pozicije.

Zar je toliko teško postaviti izabrane igrače u njihove prirodne pozicije u svrhu čvrstine tima.

Dajte mi ove poslednje 3 utakmice, ja ću nas odvesti u baraž, kunem vam se…

Kad Siniša ne zna !

Komentari