Kada je Bajern bio mali – priča o Branku Zebecu

Aktuelni prvak Evrope i najveći među velikanima nemačkog fudbala – minhenski Bajern je krajem šezdesetih godina prošlog veka bio u sledećoj situaciji: u vitrini svega jedna titula prvaka, a i ona osvojena davno, čak pre rata i Hitlerovog uspona na vlast, čak 1932. godine.

Doduše, utešnih trofeja bilo je nekoliko, tri osvojena kupa baš u toj deceniji i prvi evropski trofej u danas „pokojnom“ Kupu Kupova 1967. godine. Sve te trofeje izuzev Kupa iz 1957. prigrabio je trener iz jugoslovenske škole – čuveni Zlatko Čajkovski. „Čik“, kako su zvali Čajkovskog je tim preuzeo u drugoj ligi i uveo ga u elitu, ovenčavši ga trofejima, na taj način postavivši dobre temelje za giganta kakav je sledećih godina nastao u najvećem gradu Bavarske.

“Salatara” u rukama

Njegov posao preuzeo je drugi stručnjak iz Jugoslavije, Branko Zebec, poput „Čika“ i on je rođeni Zagrebčanin koji je najveći deo igračke karijere proveo u Beogradu, tačnije Partizanu. Nakon odlaska sa stadiona JNA, nije išao daleko, kao veteran je obukao dres Crvene zvezde čiji je kapiten bio tokom dve sezone, u to vreme nije bilo skandalozno preći iz tabora jednog u drugog večitog rivala. Nakon toga Zebec je igrao još četiri godine u nemačkoj Alemaniji.

Prvi trenerski angažman imao je u rodnom gradu, Dinamo Zagreb je pod njegovim kormilom osvojio Kup sajamskih gradova (preteča UEFA kupa i Evropa lige) 1967. godine.

Nakon toga, otišao je u nemačku i sledio dva puta, prvi je lični – jer se sa fudbalom te zemlje već upoznao igranjem za drugoligaša Alemaniju, a drugi je put Zlatka Čajkovskog čiji je posao nasledio u Minhenu 1968.

Već prve godine je ostvario neverovatan uspeh, Bajern je osvojio prvu titulu nakon 37 godina, a da uspeh bude veći pobrinuli su se u Kupu, osvojivši iste godine „salataru“ i „pokal“ Bavarci su postali prvi Bundesligaš u istoriji koji je osvojio duplu krunu. „Ikone“ tog tima su čuveni golman Sep Majer, defanzivci  Franc Bekenbauer i Georg Švarcenbek, legendarni strelac Gerd Miler.

Bajern 1969, titula čekana 37 godina

Nakon toga u Zebecovom poslu dolazi do pada, stvari nisu funkcionisale kako treba tako da je nakon druge godine otišao iz Bajerna, igrači su imali dosta pritužbi na njegove metode koji su mediji ponekad nazivali i diktatorskim, ipak kao lukavom taktičaru su mu se divili. Preuzeo je Štutgart, ali kako za dve godine u gradu Mercedesa nije ostvario značajnije uspehe i otišao je nazad u Jugoslaviju, tačnije splitski Hajduk.

Nakon rada u tandemu sa Tomislavom Ivićem na „Starom placu“, usledio je povratak u Nemačku.

Ajntraht Braunšvajg je do pre četrdesetak godina bio jedan od boljih nemačkih klubova, čak su osvojili i titulu 1967. godine, a bili su i prvi Bundesligaš koji nosi ime sponzora na dresu, nešto bez čega se današnji fudbal teško može zamisliti. Inače, sponzor kluba bio je Jegermajster, čuveno piće. Klub je sa promenljivim uspehom igrao do 1985. godine kada su definitivno ispali iz lige i nisu se vraćali do ove 2013. Tokom četiri godine Zebecovog vođstva kluba rezultati su varirali od borbe za titulu, sa sklonošću da pobeđuju velikane, do osrednjosti koja nije odgovarala ambicijama kluba, čak su iz Real Madrida vratili proslavljenog reprezentativca Paula Brajtnera.

Zebec kada je trenirao Ajntraht Braunšvajg

Sledeća stanica u trenerskoj karijeri bio je Hamburg. Od tima koji je 1977. osvojio Kup Kupova, napravio je još snažniji sastav, sve se vrtelo oko Magata, Buljana, Kalca, Hrubeša, a nakon loše prve godine uklopio se i engleski majstor – Kevin Kigen. Nakon 19 godina HSV je postao prvak države, a naredne godine je dospeo u finale Kupa Šampiona, od njih je bolji bio engleska senzacija – Notingem, predvođen Brajanom Klafom, trenerskim magom koji je poput Zebeca bio sklon „čašici“. Nemački mediji su krivca našli u treneru i njegovoj krutoj disciplini i prejakim treninzima za finiš prvenstva, koje su smatrali za uzrok dva poraza u četiri dana te 1980. (u Leverkuzenu 1:2) za odlazak titule u Minhen, tako su ostali bez evropske krune, ali i prvog mesta u Bundesligi.

Igrači su se pobunili a slično je viđeno i ranije, dok je radio u Minhenu. Zebec je otišao iz Hamburga tokom sledeće sezone, neformalni razlog bilo je piće, prepričavala se anegdota kako je igračima u svlačionici održao govor : „izgubili smo 0:2, ali sledeću utakmicu pobeđujemo!“, potpuno nesvestan činjenice da je to bilo poluvreme prvenstvenog duela. U privatnom životu je zbog vožnje u pijanom stanju ostao bez vozačke dozvole. Njegovo mesto do kraja prvenstva popunio je Alekandar Ristić, igrač koga je 1974. upravo Zebec doveo u Braunšvajg. Zatim je doveden Austrijanac Ernest Hapel koji je 1983. doveo HSV do samog evropskog trona, u finalu je savladan Juventus, a jedini gol je postigao Feliks Magat.

Stres i alkhohol su mu ozbiljno narušili zdravlje

Nakon toga, Zebec je predvodio još jednog današnjeg velikana Bundeslige, Borusiju Dortmund. Na klupi je zamenio Uda Lateka, takođe slavnog trenera i čoveka koji je ne njegovo mesto došao deceniju ranije u Minhenu ali i delio sklonost ka alkhoholu („Svi veliki treneri uživali su u piću“), inače Latekov Menhengladbah je 1977. godine osvojio titulu ispred Braunšvajga sa samo jednim bodom prednosti.  Nakon dugog tavorenja kluba uspeo je da izbori plasman u Kup UEFA, posle punih 16 godina ali nije se mnogo zadržao na Vestfalenu od koga su ga odvojili lični problemi, zbog kojih se ubrzo i povukao iz trenerskog posla. Imao je ne preterano uspešne epizode u Dinamu i Frankfurtu.

Jedan od najboljih trenera Bundeslige svih vremena preminuo je 1988. godine u 59. godini, osim načina života, za prerani odlazak kriva je i operacija pankreasa 1970. godine, od koje se nikada nije u potpunosti oporavio.

Komentari