Kako odlaze deca Partizana?

“Učini bar jedan pogrešan korak, da lakše odem od tebe” – tako kaže poznata pesma Halida Muslimovća, upravo taj stih, u malo izmenjenoj verziji se može primeniti na brojne odlaske iz Partizana.

Primer 1.

STEFAN BABOVIĆ:

Stefan je ponikao u Partizanu u kome je 2004 godine započeo i profesionalnu karijeru.
Klub je prvi put napustio 2006 godine, do tada je odigrao 36 utakmica, postigavši 4 gola.
Nakon Partizana, kao slobodan igrač otišao je u OFK Beograd, a u dresu mlade reprezentacije istakao veliki potencijal i bi najzaslužniji za ono nezaboravno veče u baražu za EP kada su “orlići” nakon poraza u Novom Sadu (0:3) u revanšu razmontirali Švedsku i našli se na kontinentalnoj smotri.

Nakon dve sezone na Karaburmi, vezista se preselio u inostranstvo, u Nantu se nije naigrao pa je otišao na pozajmicu u Fejnord.
2010. godine, Stefan se vratio u Partizan, u kome je od prve utakmice “stao na žulj” navijačima crno-beih.

Iz utakmice u utakmicu, navijači su se sve više okomili na vezistu svog kluba, a situacija je kulminirala tokom revanš meča drugog kola kvalifikacija za ligu šampiona, protivLa Valete, koju je Partizan dobio rezultatom 3-1 (4-1 prvi meč)
Tadašnji trener, Vladimir Vermezović odlučio je da zameni Babovića, što je izazvalo salve zvižduka sa Tribina

-Nisu me iznenadili, ali ni potresli zvižduci. Poznato je da jedva čekaju moju grešku da bi mi zviždali, međutim imam punu podršku saigrača i veliko samopouzdanje, pa me ne bi poremetilo ni da mi zviždi 50.000 ljudi. Kada igram dobro onda ćute, a čim pogrešim odmah zvižde. Mislim da sam korektno odigrao i zvižduci mi ne mogu ništa.
Rekao je nakon tog meča Stefan Babović

I pored želje Stefana Babovića da ostane u Partizanu, pritisci navijača nastavili su se i tokom trećeg kola kvalifikacija u kome je Partizan poražen od AEL Limasola, i pored solidne igre u tom dvomeču Babović je smatran najvećim krivcem za poraz, od strane navijača, kola su se slomila na njemu.
Odluka da napusti Partizan, brzo je sprovedena u delo, Babović je pri samom kraju prelaznog roka, pojačao špansku Saragosu.

 

Primer 2.
LAZAR MARKOVIĆ:

Popularni Markec 2006. godine, došao je u Partizan iz čačanskog Borca.
Kao dvanaestogodišnjak koji je obećavao, došao je u klub i strpljivo čekao svoju šansu.
2011. godine u kvalifikacionom meču za ligu šampiona, koju je Partizan igrao sa Škendijom, tada sedamnaestogodišnji Lazar Marković debitovao je za Partizan, odigravši poslednja tri minuta meča. Sredinom avgusta te godine, Marković je postigao prvi gol za u dresu Partizana,  u prvom delu sezone, Markec je šest puta pogodio mrežu, što ga je promovisalo u miljenika navijača, oni su mu i dodelili nagradu za igrača pojedinca 2011. godine.

Tokom drugog dela sezone, od mladog Markovića, dosta se očekivalo, pored velikog broja asistencija, Marković nije uspeo da pronađe put do gola.
“Nezadovoljstvo” navijača kulminiralo je nakon meča u kome Partizan, kao domaćin, nije uspeo da savlada ekipu Slobode iz Užica (0:0) kada su pokunjeni igrači prišli navijačima na jugu, kao što rade posle svakog meča, nekoliko najratobornijih navijača spustilo se do same ograde i počelo da vređa prvotimce Partizana, a u opštem metežu jedan od njih je uspeo i da udari Markovića, sigurno najsvetliju tačku crno-belih u sezoni 2011/12.

– “To neće uticati na moj rad. Ono što se sinoć desilo je verovatno posledica velike nervoze nakon neuspeha. Uprkos tome, nemam strah da će se tako nešto ponoviti. Znam da imam podšku kluba, kao i navijača. Sve se to desilo zbog velike nervoze. Svi su bili nervozni jer smo očekivali pobedu, ali je nismo ostvarili” – rekao je dan nakon incidenta
Na kraju debitantske sezone Marković je izabran u idealan tim Jelen Superlige.

I pored svog pritiska na koji je nailazio, Lazar je ostao u Partizanu još jednu sezonu, u kojoj je zbog povrede trbušnog zida odigrao samo 19 mečeva, na kojima je postigao 7 pogodaka, kao i kao i godinu dana ranije, Marković je izabran u idealan tim Jelen Super lige i u drugoj sezoni izabran u tim prvenstva.
To što je Marković debitovao kao sedamnaestogodišnjak nije bilo dovoljno da se u Partizanu zadrži više od 2 sezone, sa tek 19 godina se otisnuo put Portugala, gde trenutno uspešno brani boje Benfike.

Primer 3.
MARKO ŠĆEPOVIĆ:

Ali, ni jedan igrač Partizana nije navukao bes navijača na sebe kao što je Marko Šćepović, Još jedno dete kluba, sin nekadašnjeg napadača crno-belih, on je 2002. sa nepunih 13 godina došao u Partizan. 2010. godine je debitovao za prvi tim, ali praktično od prvog meča, navijači su ga uzeli na zub. Oni ga nisu štedeli, ali i on je, kratkog fitilja, svojim gestovima doprineo da se strasti rasplamsaju.

posle samo nekoliko utakmica u prvom timu, vraćen je nazad u Teleoptik, kako je tadašnji trener Aleksandar Stanojević konstatovao, “Kada vidite Klea, Ilieva i Moreiru kako kidišu i igraju presing na 3:0 i uporedite ih sa Šćepovićem, koji izgubi loptu i ostane da stoji, onda vam je jasno šta mi smeta”.

Mesec dana trajala je kazna za centarfora reprezentacije Srbije, ali tu njegovim problemima nije bio kraj.

Rat između Šćepovića i navijača nastavio se. Svaki kontakt sa loptom, prilikom svakog šuta, prilikom svakog gola Marka Šćepovića, čuli su se zvižduci sa tribina.

Ni gol u derbiju nije bio dovoljan da Šćepović vrati poverenje crno bele armije.
Situacija je kulminirala u 2013. godini, posle prve utakmice trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona, u kome je Partizan poražen rezultatom 1:2 navijači Partizana su stavili Marka Šćepovića na sajt specijalizovan za online prodaju, “Limundo” u kategoriju “Drvna građa”
U revanš meču protiv bugarskog Ludogoreca, u igru je ušao umesto kapitena Saše Ilića koji mu je na ruku stavio kapitensku traku, Partizan je i u tom meču doživeo poraz, ali niko u Srbiji, o tome nije pričao, rezultat je bio po strani, najvažniji događaj dogodio se pored terena, kada je nakon utakmice, vođa navijača Partizana, sišao na teren i sa ruke strgnuo kapitensku traku Marku Šćepoviću, navodno uz reči, “Ti nisi dostojan da nosiš traku”

Dan kasnije, u prostorijama Fudbalskog kluba Partizan, održana je konferencija za novinare, na kojoj je rečeno, “Cela ova priča je previse naduvana, Kimi je moj prijatelj, sam sam odlučio da mu dam traku” – uverljivo zvuči, zar ne?
Par dana nakon ovih nemilih događaja, Marko Šćepović je potpisao ugovor sa Olimpijakosom i na zadovoljstvo dela navijača, napustio Partizan, iako je kroz klub prošlo puno igrača sa daleko manjim kvalitetom, niko od njih nije imao takav tretman i čini se da za Šćepovićevim odlaskom baš niko ne žali.

Potencijalni primer 4.

NIKOLA NINKOVIĆ:

Poput prethodnika i Ninković je dete Partizana,
Iako je nešto mlađi od Lazara Markovića, Ninković je debitovao zajedno sa njim – protiv Škendije u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2011 godine.
Mesec dana kasnije, postigao je i svoj prvi gol u dresu Partizana, i nagovestio da bi u budućnosti mogao da bude dostojna zamena za legendu Partizana – Sašu Ilića.

Ninkovića je mononukleoza sprečila da odmah zacementira svoje mesto u startnoj postavi, period mirovanja od 5 meseci doveo je do stagniranja ovog supertalentovanog igrača.

Navijačima je pokazao koliko mu dres Partizana znači nakon derbija u maju 2012. godine, na kraju tog meča kamera je uhvatila mladog Ninkovića sa suzama u očima, on je kasnije objasnio zbog čega je plakao.

– “Jesam se nadao da ću igrati, ali nisam plakao zato što nisam ušao. Plakao sam jer mi je kao rođenom partizanovcu teško pao poraz od Zvezde! Da sam bar jednom izgubio od njih u mlađim kategorijama verovatno bih onaj gol u 93. minutu lakše podneo i mirnije bih regovao. Ovako, posle tri nesupeha u večitim derbijima nisam mogao da se obuzdam”

Ninković je u sezoni 2013. ponovo prolio suze, ovoga puta, ne zbog poraza svog kluba, već zbog navijača Partizana, oni su mu naime, kada je napuštao teren tokom utakmice sa Radom zviždali, zbog “svađe” sa Jojićem.
u intervjuu za Mozzart sport, Ninković je rekao između ostalog:
– “Znam da ću zbog ovoga što ću reći imati još više problema sa nekim navijačima, ali moram da se oglasim. Ne zato što mislim da sam apsolutno i za sve u pravu nego zato što ne podnosim nepravdu Prvo, kad sam izlazio sa terena nisam šutnuo flašicu kao što svi pričaju. Nisam ništa šutnuo, ali jesam zamahnuo nogom. Sa Jojićem, inače mojim dobrim prijateljem, nisam se svađao, mada je možda tako izgledalo sa strane. Jednostavno sam osetio potrebu da šutiram taj slobodnjak, jer mi se učinilo da je dobra pozicija za mene i da bih mogao dati gol. Uostalom, 100 godina nisam izveo slobodnjak. Što se tiče mojih suza ne stidim ih se, nije mi prvi put. Emotivan sam, lud za Partizanom i osetljiv na nepravdu

Da li će ovo biti izolovani incident navijača i NInkovića ili su nakon odlaska Marka Šćepovića pronašli novog igrača koga će oterati, sve u svemu, Ninkoviću niko ne može da kaže da se ne zalaže za svoj tim.

Komentari