Kako smo postali Liliputanci?

Autor ovih redova je još kao mali dečak sa uživanjem dočekivao košarkaški turnir “Trofej Beograda”. Najbolji evropski klubovi, sa najboljim domaćim ekipama su opsedali halu “Pionir”, pa iako takmičarski značaj nije postojao, tribine su bile krcate, a neretko je veliki broj ljudi mečeve posmatrao i sa stepeništa. Stefanel (Tanjević), Beneton (Željko Obradović), Olimpijakos (Ivković), Alba (Pešić), AEK

U to vreme, sredinom “devedesetih” košarka je zaista bila u ekspanziji na ovim prostorima. Lek za surovu realnost između sankcija, ratova i trvenja u zemlji zaista nije postojao, a reprezentativni uspesi su, što bi Radovan Treći rekao bili “jedina nada, uteha i spas”.

Tih godina je Partizan pod Mutom Nikolićem pokazao da se nikoga ne plaši u Evropi, Zvezda je zahvaljujući nedostatku košarkaškog sluha iz njene uprave grcala u problemima, Beobanka i FMP su mogli da pobede bilo koga, Budućnost je počela da ulaže znatna sredstva i kroz nekoliko godina je “ukrala” šou beogradskim klubovima postavši najdominantnija ekipa u SR Jugoslaviji. Košarkaški centri bili su: Šabac, Subotica, Ruma, Čačak, Kraljevo, pojavili su se Vršac i Leskovac, na domaćem terenu skoro je nemoguće bilo savladati Lovćen i Mornar…YUBA liga je po kvalitetu zauzimala mesto iza Italije, Grčke i Španije, ravnopravna sa Turskom u kojoj se objektivno vrtelo daleko više novca.

Nakon nekoliko godina došlo je do razvodnjavanja kvaliteta. Stvorena je prva privatna ULEB Evroliga, a po uzoru na to takmičenje, stvorena je i Jadranska liga. Kao najbolji domaći klub, Budućnost je prva povukla nogu na jadran, uostalom taj klub je i politički stremio odlasku iz Jugoslavije, nakon toga su se pridružili i ostali srpskiveći srpski klubovi, tako da je ostala pustoš. Košarkaški centri širom Srbije su se urušili, pa lopta, iako nije prestala da se kotrlja, sada tavori u bezizlaznom položaju, čekajući da se ponovo desi neko čudo, pa da svi gradovi ožive pre svega u ekonomskom, pa tek onda u košarkaškom smislu.

U početnim fazama rascepa, SR Jugoslavija je u Indijanopolisu osvojila titulu svetskog prvaka – labudova pesma generacije stasale u neko drugo vreme. Nakon jedne decenije, svet se toliko promenio, više nego u pedeset godina pre toga i to je osnovna falinka domaće košarke, nismo se snašli u tranziciji. Igrači su lak menadžerski plen, kao uostalom i savez, skoji je i politička igračka, mladi talenti se razvijaju u daleko slabijoj konkurenciji nego pre deset, dvadeset, trideset godina.  Sada smo se već navikli da smo košarkaška periferija, mada u Americi smatraju da je čitav Svet izvan NBA nebitan u tom smislu i ako govorimo o kvalitetu i jesu u pravu.

Na novi okvir smo se već navikli, biće veliki uspeh ako se plasiramo na Svetsko prvenstvo, ako ništa, ono makar zbog kontinuiteta na takmičenjima, ali i kao nagrada za momke koji su ovo leto umesto odmoru posvetili igranju za Srbiju. O onima koji su otkazali, ne treba ni trošiti reči.

Uzgred, zašto sam spomenuo „Trofej Beograda“ na početku?

– U Stefanelu iz Milana je svojevremeno igrao Flavio Portalupi, sadašnji sportski direktor tog tima, iako nizak igrao je na poziciji dvojke češće nego pleja, a najviše je vremena provodio kao rezervni bek u svom timu. Na jednom zagrevanju pred meč sam je pred beogradskom publikom šutirao trojke i promašio prvi put tek nakon više od pet minuta, nakon bezbroj pogodaka u „dno mrežice“. Publika u neverici, a on potpuno staložen, videlo se da je to svakodnevna rutina u kojoj on ne greši. Zbog čega nikada nije igrao za reprezentaciju Italije ili postao veliki evropski igrač? Jednostavno zato što je procentat šuta znatno opadao kada ga neko čuva, perjanica tog Stefanela bio je Dejan Bodiroga.

E upravo to je, uz mnoge druge stvari nedostajalo reprezentaciji Srbije u prethodna dva meča (Španija + Slovenija) primili su gotovo 190 poena, uglavnom iz situacija otvorenog šuta sa distance i lakih kontri. Ne treba kuditi te momke, oni su dali sve za Srbiju, ali bez taktike se dalje nije moglo. Nakon poraza od Slovenije ostaje borba za sedmo mesto i sasvim dovoljno vremena da se spremnije dočeka rival za taj meč odluke.

Komentari