Kome odgovaraju prazne tribine?

Čelnici srpskog fudbala, između ostalih  stvari, kao da se trude da pošalju što goru sliku sa domaćih tenera u zemlji i inostranstvu.

Juče smo ponovo imali priliku da vidimo pravu anti propagandu fudbala – ispodprosečno popunjene tribine. Može se reći da je prvenstveni raspored zgusnut i da se bez odigravanja vanrednog kola se nije moglo. Ipak, mora se postaviti pitanje, da li se dugoročnim planiranjem nešto može popraviti.

Od šest prolećnih kola, već dva su odigrana u sred radne nedelje.

Poseta u Jelen Superligi, može li bolje?

Sreda – dan koji je u životnom ritmu predviđen za rad, a u fudbalskom smislu tradicionalno vezan za Ligu šampiona, na srpskim terenima takođe je dan za fudbal. „Zahvaljujući“ infrastrukturi gotovo nigde nije moguće da se mečevi gledaju u večernjem terminu, a tokom „radnih sati“ je drastično manji, iz logičnog razloga.

Publika je jedan od načina da se domaća liga ponovo podigne, pitajte svakog fudbalera u Srbiji, mnogo je veća inspiracija kada se igra pred većimbrojem gledalaca. Novac od ulaznica bi mogao značajno da popravi stanje u opustošenim blagajnama a sa naših terena bi išla lepša slika.

Povratkom u ligu klubova kao što su Sloboda, Novi Pazar, dva Radnička se povećao broj poseta u domaćem fudbalu, ali igranje sredom i kazne zbog izgreda pojedinih navijača pražnjenjem stadiona samo čine kontra efekat.

Da li je Srbiji potrebno da u svom elitnom rangu ima 30 kola, odnosno čak šesnaest timova. Evropske lestvice govore da je kvalitet u stalnom padu, a veliki broj timova je jedan od uzroka. Smanjenjem lige bi se kvalitet koncentrisao, čak i sa 14 timova nivo kvaliteta bi se podigao, a ne bi bilo potrebe da se igra sredom. Osim te logike, možda bi trebalo uočiti da ne mali broj sadašnjih Superligaša po infrastrukturi ne ispunjava sve uslove za rang koji u Srbiji pretenduje da se zove elitnim.

Kome i zbog čega odgovara da imamo 16 ekipa, kome odgovara da gotovo svi klubovi posluju sa minusom, to je pitanje.

Komentari