Krah naše reprezentacije ili kako smo opet ispali u grupnoj fazi?

Desilo se. Opet. Na Evropskom prvenstvu u Austriji već smo jednom ispali posle prve faze, sada se naši rukometaši ranije pakuju u Danskoj. Zašto?

Možda se u tekstu krije odgovor.

Krenimo od utakmice sa Poljacima koju smo dobili na  sreću. Podsetiću da smo na poluvremenu te utakmice vodili 4 gola razlike. A onda kreće krah i što je najgore, ponavljaju se iste greške. Bekovi zadržavaju loptu  do iznemoglosti, ili, što je još gore, bacaju je u aut. Srećom, Poljaci nisu igrali dobro, pa smo slavili u toj utakmici.

Utakmicu sa Rusima, počeli smo dobro, ali posle neverovatno nepromišljenog faula Prodanovića i njegovog isključenja kreće serija Rusa i pad u ambis iz koga se nismo vratili.

O utakmici sa Francuskom ne treba trošiti reči, dostojan protivnik, protiv koga nismo imali velike šanse, u kojoj je bilo nerealno nadati se pobedi. A sad malo o igračima, krećemo od onih najiskusnijih.

Marko Vujin, čovek koji na ovom prvenstvu praktično nije igrao. Vujin iz Kila i Vujin iz reprezentacije su 2 totalno različita igrača. Šta se njemu desilo, ne mogu da dam odgovor.

Momir Ilić je igrao, takođe, ispod očekivanja. Trudio se, neosporno, ali to nije bilo dovoljno da na terenu napravi razliku.

Ivan Nikčević, čovek koji nas je sa nekoliko promašenih zicera  praktično odveo kući. Promašivao je kao nikada do sada, ali, za prosutim mlekom ne vredi plakati.

Šta reći o selektoru? Miran, hladnokrvan, potpuno drugačijeg temperamenta nego što nama treba. Grešio je, i to mnogo, Vujina je držao u igri, uprkos mnogim greškama u igri. Na jednom ću mu ipak odati priznanje. Priznao je greške, čime je pokazao da je veliki čovek. Setimo se ranijih selektora, svojih grešaka nisu bili ni svesni, te su prebacivali krivicu na igrače.

Vladan Matić ništa nije promenio u sistemu igre, osim jedne stvari. Nikčević je povremeno prelazio na srednjeg beka i upućivao pasove na pivotmena, to je prolazilo, ali se nije igralo često. Bekovi su i dalje dugo držali loptu, a akcije su se završavale tako što se bek podigne na šut. Igra sa igračem više je bila jednako loša. Doduše, akcije su bile dobre, igrao se višak na krilu, ali ziceri su promašivani kao na traci.

Ako je za utehu, rukometna velesila, Nemačka nije ni izborila plasman na prvenstvo, ma da, slaba je to uteha, nakon svega, ostaje gorak ukus u ustima.

Nadamo se boljim danima…

 

Komentari