Kraj “sezone kupanja”

 

Srpski klubovi su i zvanično ove godine završili evropski nastup u avgustu mesecu. Po običaju, najveća razočarenja, doneli su nam oni od kojih smo očekival najviše – Partizan i Crvena zvezda.

Počinjemo redom, domaći klubovi su ovog leta su:

Prošli klubove iz: Malte, Islanda, Mađarske, Jermenije, Turske.

Ispali od klubova iz: Rusije, Ukrajine, Bugarske, Švajcarske, Moldavije.

Jagodina

S vremenom Jagodinci izrastaju u sve ozbiljniji i bolje organizovan klub, imaju lep stadion, prošle godine su dobili i reflektore, rad sa mladima daje rezultate, pa su letos imali dva igrača u zlatnoj generaciji evropskih omladinaca Srbije.

Žreb im nije bio naklonjen, ali i nije im mogao biti, zbog niskog koeficijenta, našli su se u nepovoljnoj grupi na samom startu, a to im je donelo ruski Rubin, tim koji je ne tako davno briljirao u Ligi šampiona.

Sve su izgubili već na samom startu meča, „vezane noge“, nesigurnost golmana i rani šok odradio je svoje, tako da je Jagodina poražena pod Đurđevim brdom 2:3.

U revanšu, bez mnogo nade, Jagodinci su odigrali solidno, ali poraz nisu izbegli 0:1, ostavili su dobar utisak, a prolazak protiv takvog rivala nisu ni očekivali.

 

Crvena zvezda

Crveno-beli su u znatno drugačijem sastavu sproveli pripreme, pojačanja nisu dovedena na vreme, tako da je štoperski tandem na prijateljskim mečevima u Sloveniji i Švajcarskoj uglavnom bio Krneta – Lazić. Tada se činilo da je skromnost vrlina, preko potrebna žestoko finansijski poljuljanom klubu, a oslanjanje na sopstvenu decu konačno prestalo da bude floskula za široke narodne mase i pravac budućeg kretanja kluba.

Protiv islandskog IBV-a, u Beogradu je ostvarena pobeda na individualni kvalitet i buku sa Marakane, Pečnik i Mijailović su postigli golove za kapital pred revanš. U revanšu, neuigranost i gluposti mogle su da koštaju poraza, Mihajlovićev crveni karton, a zatim i Krnetino igranje rukom u kaznenom prostoru mogli su da budu skuplje plaćeni, ali „fleke“ je izvadio Boban Bajković odbranom jedanaesterca.

Sledeći duel – ozbiljniji protivnik, iz ozbiljnije lige – Černomorec.

U gradu „Oklopnjače Potemkin“ crveno-beli su izgubili sa 3:1, trenutak lucidnosti i umeća Vukana Savićevića vratio je nadu (1:2) pred revanš, ali pali su sa penala, tako da su se sa 1:3 više nadali huku sa severa nego umeću svojih igrača.

Imala je Zvezda priliku da načini nešto više, a ne mogu ni sudije biti krivci, ipak Nenad Milijaš je zaustavljen sa bele tačke, a Zvezda ostala u predvorju predvorja Evropa lige.

Uprava kluba kao da je to čekala, pa je počela da dovodi (gomila) pojačanja tek nakon ispadanja iz Evrope. Deca Crvene zvezde neće se ni ove godine naigrati, ali će neki od njih pronaći sreću na nekim drugim terenima.

 

Partizan

Šestostruki uzastopni šampion – kako to gordo zvuči! E pa baš njih su preslišavali ovog leta.

Mučio se Partizan u Jermeniji protiv Širaka, dugo je taj tim imao prednost, ali pred susreta kraj je Volkov učinio da se izbegne poraz, a neuigranost i ostali cehovi ostali su da se poprave do revanša.

Revanš je, međutim doneo novu nevolju, upravo je isključenje Volkova donelo neravnotežu na terenu, pa se prvak Jermenije okuražio i krenuo na sve ili ništa, a samo su detalji odlučili da im ostane – ništa, hvala pravilu gola u gostima.

Sledeći rival, baš po meri – Ludogorec Razgrad. Bugari nikoga ovde nisu oduševili fudbalom, ali učinili su ono što su želeli. Iako je u jednom trenutku sve delovalo drugačije, Partizan je poveo u prvom meču u Bugarskoj, ali nije istrajao, do kraja su domaći preokrenuli, Partizanu je ostao domaći zadatak da u revanšu eliminiše ovog rivala.

Ključ za odbranu protivnika nisu našli na stadionu u Humskoj, a na kraju su zabeležili i još jedan poraz. Bilo je „simpatično“ čuti objašnjenje Nikole Gulana pred TV kamerama, neposredno nakon načinjenog penala u finišu meča. Kamerama nije promakao ni simpatični gest vođe navijača – skidanje kapitenske trake Marku Šćepoviću, nije izostala simpatična konferencija za štampu – Liga šampiona, baš kao i sama Evropa ostala je daleko.

Utehu je trebalo pronaći u Evropa ligi, a rival sa niskim rejtingom poput Tuna to je i garantovao. Na beogradskom meču se videla želja, ali i nemoć. Ipak, uprkos bledom utisku, crno-beli su postigli gol (Jojić) koji je davao nadu pred revanš.

Da li je Vuk Rašović kriv što su mu prodali pola tima, kao što se sa Partizanom dešava svakog leta? Nije kriv ni što se novajlije nisu uklopile, jer teško je poverovati da se on pri njihovom dovođenju nešto pitao, kao što se ne pita ni kada je prodaja u pitanju.

Rašović taktički mag nije, ali ni Ser Aleks Ferguson se ne bi snašao u srpskom fudbalu. Tun, osrednja švajcarska ekipa se poigrala i odigrala upravo onako kako je Partizan trebalo da odigra u revanšu protiv Ludogoreca, krajnjih 3:0 uopšte nije nerealno. Ovaj tim Partizana ima određeni kvalitet, ali uz dve napomene, tim za sledeću sezonu u Evropi se kreira sada, eventualno u januaru i to je to, a prodavati svoju decu prvom prilikom, a zatim, par godina kasnije neke od njih vraćati kao istrošene igrače koje treba „vraćati u život“ da bi odmah nakon toga otišli – to je sečenje grane na kojoj sediš.

Vojvodina

„Lale“ su ostavile najlepši utisak ove godine, srpskom fudbalu su pribavili najviše bodova, ali i to je na kraju ostalo nedorečeno.

Počelo je rutinskim poslom protiv Hibernijansa sa Malte, u dvomeču uopšte nije bilo dileme o razlici u kvalitetu, ali i rezultatu. Lagano zagrevanje za sledećeg rivala.

Nakon toga, Vojvodina je ukrstila koplja sa Honvedom. U prvom susretu, trijumfovali su uverljivo 2:0, a nije ih poremetila ni činjenica da je mladi Nastić isključen već nakon 20 minuta igre. Trajković i Vranješ sa penala su doneli pobedu. U revanšu na Kišpeštu, iskusni su doneli prevagu, Vranješ i Alivodić su realizovali prilike, a Bilbija stavio tačku na i.

Za sledeći korak se znalo da će biti težak, kao nepovlašćeni tim, „Voša“ je dobila možda i najtežeg mogućeg rivala, tursku Bursu – ekipu koja je pravljena za takmičenje u LŠ.

Na „Karađorđu“ je počelo loše, srpski tim gubio je na poluvremenu, ali uspeo da načini napor i preokrene, golovima od 70. do 80. minuta. Kada je trebalo meč mirno privesti kraju, Turci su uspeli da pogode mrežu i steknu blagu prednost pred revanš – pobediti u Bursi činilo se nemogućim.

Revanš je počeo kao iz snova, Oumaru je fantastičan kada je raspoložen za igru, a to je pokazao i u Anadoliji. „Otvorio“ je protivnika već u devetom minutu, što je skrenulo vodu na vodenicu Novosađana, još jedan gol je pridodao odlični Vranješ a posao je okončao Andrija Kaluđerović, svojim prvencem – fantastičnih 0:3.

Nakon takvog prolaza, stvorila se slika da će sledeći posao biti još lakši, naročito jer se radi o moldavskom Šerifu najlakšem timu iz povlašćenog šešira, klubu koji uživa manje poštovanja nego što zaslužuje.

Prvi meč u Novom Sadu, doneo je probleme, Isa je načeo mrežu crveno-belih, Vojvodina definitovno ne igra dobro na svom stadionu. Nakon odlaska Oumarua kao i promašaja Kaluđerovića, nakon „rehabilitacije“ u Nišu proradio je Škuletić, njegov gol je doneo remi u prvom meču.

Iako su igrali bolje na strani, a sebe uspeli da nadmaše protiv Burse, igrači Vojvodine su se u Tiraspolju pogubili – greške u odbrani su skupo kažnjene, primljena su dva gola, a u finišu su uspeli da se opuste i postignu počasni pogodak – nedovoljno za prolaz dalje. Ispuštena šansa koja se neće u skorije vreme ukazati ovom fudbalskom klubu.

 

Šta nam ostaje?

Loptanje na srpskim fudbalskim livadama. Ukazivanje šanse mlađima, kako bi što pre bili prodati, razne menadžerske kombinacije u svrhu instant bogaćenja.

Klubovi će i dalje biti igračka pojedinaca koji su pribavili svu moć za sebe, ostaće siromašni uprkos velikom prometu.

Borba za titulu biće naravno beskrupulozna, regularnost prvenstva neće se dovoditi u pitanje, kod nas – svako čudo tri dana dosta, pa do sledećeg leta. Kao što rekoše u „Maratoncima“ – „Samo je smrt siguran posao“, tako je u Srbiji sigurno da će se lopta kotrljati i dalje, ali krajem avgusta već možemo da se pitamo – Gde je poenta?

Komentari