Najuspešniji srpski klubovi (I deo)

Novi Pazar i ​ BASK su prošle godine prvi “probili led”, tim sa Careve ćuprije je rezultatski osigurao plasman u Superligu, zatim je kroz dogovor ustupio mesto Novom Pazaru. Na taj način je tim iz grada na Jošanici po prvi put u svojoj istoriji zaigrao u eliti. Za manje od godinu dana, Novopazarci su opravdali prisustvo u ligi, interesovanje za fudbal u gradu je veliko, a stadion je umnogome promenio izgled – na bolje.

Ovog leta, postoji mogućnost da budemo svedoci još jedne slične priče, govori se o odustajanju BSK iz Borče, a na njegovo mesto, uz aminovanje ljudi iz FSS bi trebalo da zauzme Napredak, dakle još jedan tim iz unutrašnjosti umesto beogradskog. Šta god da se dogodi u trostrukim pregovorima zainteresovanih strana, epilog se prema propozicijama mora saznati najmanje 30 dana pre početka novog prvenstva.

U takvom sastavu, odnos u broju klubova između beograda i ostatka Srbije bio bi 4:12, što je u skorijoj istoriji nezabeleženo.

Svojevremeno se događalo da je u najvišem rangu pola takmičarskih ekipa bude iz Beograda. Iz tog razloga, često se čuo vapaj da se igra “tramvaj liga” a većinu klubova ne gleda niko osim bliže rodbine fudbalera. Dugo zastupana ideja o decentralizaciji se evo, konačno sprovodi u delo. Ovo je podsećanje na sve gradove koji su se od početaka loptanja na ovim prostorima nalazili na vrhunskoj fudbalskoj mapi.

Za vreme Kraljevine Jugoslavije, osim hrvatskih timova, primat su imali čuveni BSK SK Jugoslavija, Za naslednika BSK se danas smatra OFK Beograd, redovan učesnik najvišeg ranga, dok Jugoslavija, poput istoimene države vise ne postoji. U prvim šampionatima, sa teritorije današnje Srbije učestvovala je i Bačka iz Subotice – najstariji klub osnovan 1901. Bačka 1901 se trenutno takmiči u četvrtom rangu takmičenja. Iz Subotičkog podsaveza, u tim godinama, među takmičarima bio je i SSK iz Sombora – to je današnji Radnički i takmiči se u Prvoj ligi. Nekoliko prvenstava odigrao je i Subotički SAND, klub koji je rasformiran posle Drugog svetskog rata. Najpoznatije fudbalsko ime u današnjoj, al ii posleratnoj Subotici je Spartak (dobio ime po narodnom heroju Jovanu Mikiću Spartaku, a ne pobunjenom gladijatoru protiv Rimskog carstva), tim koji je naslednik tradicije fudbalskog kluba ŽAK, bio je i učesnik prvog prvenstva SFRJ.

I Kikinda je imala svoj ŽAK (Železnički atletski klub), posle godina pokušaja da se kvalifikuju za najviši rang, uspeli su 1935. bez značajnijeg uspeha, osim samog učešća.

Mačva iz Šapca je danas u trećem rangu takmičenja, pre nekoliko godina joj je za malo izmakao plasman u Prvu ligu (završili iza Kragujevčana), ali je u predratnoj i posleratnoj Jugoslaviji igrala u najjačoj konkurenciji. Ipak, od kada su pre 60 godina ispali, više se nisu vraćali.

Vojvodinu nazivaju i Stara dama srpskog fudbala, osnovana pre nešto manje od sto godina, učestvovala je u duelima još za vreme kraljevine. Pod imenom Sloga je ispala iz lige u drugom posleratnom prvenstvu, ali se vratila posle godinu dana, i nije ispadala do 1986. Tačno dvadeset godina pre toga se okitila titulom, a isti uspeh je ponovila 1989. Gradski rival Vojvodine u to vreme bio je NAK (klub mađarske nacionalne manjine), koji je jedne godine igrao na velikoj sceni, uspeo da dođe do polufinala (igralo se po kup sistemu), kada je tokom rata država okupirana, klub se priključio ligi Mađarske – što je i uzrok njegovog gašenja nakon oslobođenja.

Već spominjani BASK je figurirao kao “treći” tim Beograda pre rata, za vreme SFRJ nije igrao u eliti, a, kao što je spomenuto, istog zadovoljstva se odrekao i prošle godine. Osim “sokolova” sa područja Beograda je dolazilo i Jedinstvo, kao i SK Jugoslavija, klub koji je 1945. godine i zvanično nestao.

Zemun je u periodu između dva rata bio sedište nekolicine klubova, a najveći uspeh ostvarila je Šparta – zauzela je pretposlednje mesto u pretposlednjem prvenstvu kraljevine.

Radnički Kragujevac se posle decenije tavorenja, prošle godine vratio u staro društvo i jedan je od retkih timova koji se takmičio u sve tri Jugoslavije, al ii Srbiji.

Niš – poput Kragujevca, kao jedan od većih gradova u Srbiji, imao je svog predstavnika u prvenstvu kraljevine, ali ne Radnički već Građanski, u to vreme  je i u društvenom poretku bio bolji status klubova sa građanskim predznakom (Pogledajte staru domaću TV seriju “Više od igre”).

nastaviće se

Komentari