Neuspesi iz kojih se (ne) uči

 

Prođe i „Meč decenije“, susret koji će se u Hrvatskoj pamtiti i slaviti još dugo, a s ove strane granice gledati da se što pre zaboravi.

Nije sramota izgubiti sa 2:0 od Hrvatske u gostima, nije sramota izgubiti svojim greškama od tima koji je na FIFA rang listi bolje od tebe plasiran za nekih tridesetak mesta, nije sramota izgubiti od tima koji je redovan učesnih evropskih i svetskih prvenstava dok ti igraš sa u velikoj meri podmlađenim timom. Nije sramota izgubiti od boljeg, naročito ako su primljeni golovi plod grešaka tvojih najiskusnijih pojedinaca.

Treći uzastopni poraz

Hrvatska nije tim „za vađenje“, ako se bodovi raspu protiv Belgije, Makedonije i ostalih, ne može se očekivati da od tima koji će verovatno biti prvi u grupi uzmeš bodove na njegovom terenu. Naročito ako te taj isti protivnik čeka godinama radi osvete pred svojim „napaljenim“ navijačima. Nije realno pobediti tamo. Bilo bi lepo, ali to spada u domen čuda, a čudo treba i zaslužiti.

Problem je u svemu, samo ne u ovom meču. Srbija je doživela poraze u nizu. Belgija je trijumfovala na „Marakani“ uprkos inicijativi našeg tima, lopta jednostavno nije išla u gol. Ključni poraz je od Makedonije, psihološki pad tima bio je očigledan, žar koji se naročito očekivao jer je to bila jedna od glavnih Mihajlovićevih odlika kao igrača je usahnuo, a južni susedi su skinuli skalp „Orlova“.

Od selektora smo očekivali da stvori tim, a ne eksperiment koji ne može u istoj postavi da „sastavi“ 180 minuta. On se baš potrudio da niko od novinara ne dobije včereu koju je u opkladi obećao onome ko pogodi startnu postavu.

Sastav Srbije u Zagrebu, na opšte iznenađenje

Što se pevanja himne tiče, ako je već uslov za nastup, igrač bi trebalo da je peva, ako ne iz patriotskih, ono bar iz timskih razloga, da ispoštuje ostalih deset saigrača. S druge strane, licemerstvo je postavljati takve zahteve fudbaleru različite veroispovesti i narodnosti, ako sopstvenu decu nisi naučio maternjem jeziku.

Slučaj sa Ljajićem kao da je otvorio Pandorinu kutiju, nakon njega iz kombinacije su ispali još neki momci koji bi bili od koristi. Priča o podmlađivanju ne pije vodu jer na terenu igru nose igrači a ne njihove „krštenice“.

Podmladiti reprezentaciju, tako što neće igrati čitava plejada igrača u najboljim godinama koji mogu lakše da iznesu mečeve poput zagrebačkog je najblaže rečeno smešno, na taj način se uvek može pronaći alibi za neuspehe u neiskustvu.

Još jedna stvar smeta zdravom razumu. Za Rukavinu i Bastu koji imaju po 28 godina, ima mesta a nema za neke druge iz njihove generacije, nije da imam nešto protiv pomenutih igrača, ali protiv tog odsustva logike imam.

Zlim jezicima ne treba mnogo, a oni govore da u pozivima“pod zastavu“ ima i nečeg drugog osim igračkih kvaliteta. Ipak, ako se krene u dublje analize toga, predmet raščlanjivanja lako može da postane fudbalski Savez, ali Srbija kao država.

Siniša Mihajlović je za sada neuspešan selektor, nema očekivane igre, a ni rezultata. Sledći meč je u utorak u Novom Sadu, protiv Škotske, očekuje se i glas naroda. Nema sumnje da će publika u utorak reći šta ima i Mihajloviću, ali i onome ko ga je doveo.

Komentari