Novosadska fabrika talenata

Većina ljubitelja fudbala u Srbiji je čula za Sportski  centar “Vujadin Boškov” u Veterniku. Mesto gde prvotimci Vojvodine treniraju i igraju prijateljske mečeve, a mlađe kategorije novosadskog tima stasavaju i igraju u konkurenciji svojih vršnjaka.

Iako to na prvi pogled ne upada u oči, ovo zdanje ima veliki značaj za srpski fudbal.

“Najmoderniji fudbalski centar na Balkanu” kako Novosađani vole da ga zovu, ponos je, ne samo članova i simpatizera FK Vojvodina, već i celog Novog Sada. Lociran je u Veterniku, izvan gradske gužve, ali dovoljno blizu da se od centra grada do njega može doći za svega desetak minuta, bilo kojim prevoznim sredstvom. Prostire se na 85000 kvadratnih metara sportskih terena i još 2000 kvadratnih metara zatvorenog prostora. Upravo na tom mestu, pod budnim okom tima od oko 20 trenera, bruse se talenti koji sutra treba da postanu nosioci igre “Stare dame” srpskog fudbala. Valja istaći da na taj način, ne profitira samo Vojvodina, već i nacionalni tim naše zemlje, jer ne postoji ni jedna fudbalska selekcija Srbije u kojoj nema igrača iz ovog fudbalskog centra.

Osim činjenice da je prava “fabrika igrača”, ovaj fudbalski centar ima i svoj ekonomski potencijal. Dovoljno će vam reći sledeća imena: Željko Brkić, Dušan Tadić, Danijel Aleksić, Slobodan Medojević, Aleksandar Katai ili novopečeni miljenik Sevilje – Miroslav Stevanović. Zajedničko im je da su iz Vojvodine otišli u milionskim transferima, a pre toga su prošli kroz omladinske kategorije u Veterniku.

I u današnjoj generaciju Vojvodine ima momaka kojima se predviđa lepa budućnost, poput: Mitoševića, Nastića, Kosovića, Radoje, Poletanovića, Sprema i ostalih. Svima njima je koračanje kroz fudbalsku današnjicu Srbije olakšano utoliko pre što imaju prilike da rade i razvijaju se u vrhunskim uslovima.

Zanimljivo je da se čelnici novosadskog prvoligaša ne zadovoljavaju postignutim, već pokušavaju i da nastave kontinuitet modernizacije svog doma u Veterniku. Baš ovih dana, krajem januara se očekuze završetak izgranje potpuno nove zgrade u čijem sklopu će se nalaziti: svlačionice, kuhinja, restoran, savremeni medicinski blok, kao i kancelarijski prostor. U međuvremenu se aktivno radi i na realizaciji plana natkrivanja tribina na tri terena, a jedna od ideja je da se izgradi bazen u sklopu fudbalskog centra.

Sve ideje, ali i način na koji se sprovode su za svako poštovanje. Ohrabrujuće zvuči da ovo nije jedini objekat tog tipa u Srbiji. Postojanje Partizanovog “Zemunela”, kao i Sportski centar FSS-a u Staroj Pazovi su slični ovome.

U zemlji u kojoj je nedostatak novca osnovni problem za više od osamdeset posto građana, nezahvalno deluje priča o sportskim centrima koji sami po sebi zahtevaju ogromna ulaganja. Ipak, ako se želi biti uspešan, treba slediti primere uspešnih, fudbalski razvijenih zemalja, u kojima su centri kakav je  “Vujadin Boškov” najnormalnija stvar.

Ulaganje koje se isplati.

Komentari