Nuridin Davronov – velika zvezda u svojoj zemlji, član srpskog Superligaša

On je za nacionalni tim zaigrao već sa 17 godina i jedan je od najpopularnijih sportista u svojoj zemlji. Tadžikistan, bivša sovjetska republika po prostranstvu za 50% veća od Srbije, stanovnika ima nešto više, ali za razliku od Srbije koja je u fudbalski u laganom padu, oni napreduju.

Klupski fudbal beleži sve bolje rezultate i traži svoje mesto pod suncem Azije, slično je i sa nacionalnim timom koji je od dolaska srpskog trenera Nikole Kavazovića na sve većem nivou. Pomenuti stručnjak ima dosta uspeha i u klupskoj konkurenciji, predvodeći FK Istikol.

Jedan od najboljih igrača Istikola i nacionalnog tima je Nuridin Davronov (22), od ovog proleća igrač užičke Slobode.

Ljubazno je pristao da za “Utakmicu” govori o svojoj popularnosti, poznatim roditeljima i navikavanju na život i fudbal u Srbiji.

Čuli smo da ste veoma popularni u svojoj zemlji, možete li reći nešto više o tome?

– Ljudima se dopada način na koji igram, navijaju za mene i prepoznaju me kada me vide u gradu. Sada je moja popularnost još veća jer igram u Evropi za dobar klub sa lepom istorijom kao što je Sloboda iz Užica. To me još više obavezuje i trudiću se svim silama da moj klub pobedi u svakoj utakmici.

Za nacionalni tim zaigrao sa 17 godina

Čuli smo da Vas u domovini porede sa Kristijanom Ronaldom, da li vam takvo poređenje prija?

– Mislim da to poređenje nije zbog igre, već zato što smatraju da ličim na njega, tako da me u Tadžikistanu zovu po njemu. Imponuje mi da me upoređuju sa tako velikim igračem, pa makar bilo samo zbog fizičke sličnosti.

Možete li našim čitaocima reći nešto više o fudbalu u Tadžikistanu?

– Nekada je naš fudbal bio dosta jak. Mađutim, posle građanskog rata 1991. godine, sve je u državi propalo, pa tako i nivo fudbala. Sada, sa novim rukovodstvom i predsednikom Saveza Rustamom Emomalijem, naš fudbal je ponovo na pravom putu i svake godine kvalitet fudbala raste sve više.

Kakva je razlika u između fudbala u Srbiji i Vašoj zemlji?

– Ovde (u Srbiji) se igra mnogo brže, istaknutija je duel – igra i ima manje vremena za razmišljanje. Kod nas je tako samo kada se sastanu najjači klubovi. Mislim i nadam se da će i naš fudbal biti takav u dogledno vreme.

U čemu se ogleda napredak fudbala u vašoj zemlji?

– U poslednjih 2-3 godine, naš fudbal upadljivije raste. Stvorena je fudbalska akademija na najvišem nivou “Istikol”. Naše dve ekipe igraju kontinentalno takmičenje  AFC Kup,  u ligu su počeli da dolaze kvalitetni strani i igrači i treneri. Kvalitet terena je takođe poboljšan, to su samo neki od faktora koji pozitivno utiču na fudbal u Tadžikistanu.

Otkud to da ste došli u Slobodu?

– U užičkom timu sam se obreo uz pomoć mog selektora, ali i klupskog trenera Nikole Kavazovića, na čemu sam mu veoma zahvalan. On me je preporučio svom agentu Darku Mariću, a Marić je Slobodi skrenuo pažnju na mene. Dopali su im se moji kvaliteti i tako sam došao u Slobodu. Želim da se još jednom zahvalim FK Istikolu, svim trenerima i igračima jer sam zahvaljujući njima napredovao kao igrač. posebnu zahvalnost dugujem predsedniku kluba Šohrohu Saidovu koji je učinio dosta toga kako bi mi omogućio da otputujem u Evropu. Veliko hvala.

Zvezda u domovini

Kako Vam se dopada Užice kao grad?

– Grad je baš po mom ukusu, relativno je mali, ali kompaktan i pre svega sportski nastrojen. U gradu ima svega, nije dosadno i ljudi su veoma dobri, baš mi je drago da živim u tako lepom mestu. Iz tih razloga sam se veoma brzo navikao na novu sredinu, bitno je da su ljudi dobri, a kada je tako, onda je sve lakše.

Kako vidite mogućnosti Slobode da se plasira u Evrokupove ovog leta?

– Imamo velike šanse da ostvarimo uspeh. Igramo lep fudbal, protiv lidera prvenstva smo igrali dobro, stvarali prilike, u većini susreta imali tu nesreću da primamo golove u poslednjim minutima. Ipak, verujem da ćemo uz pomoć našeg trenera odoleti svim teškoćama i nadam se, plasirati se u četiri najbolja sastava na kraju prvenstva i na taj način sledeće sezone biti akter takmičenja pod okriljem UEFA. Imamo jaku ekipu i učinićemo sve da to i dokažemo.

Malo je poznato da su Vaši roditelji poznate javne ličnosti u Tadžikistanu, možete li reći više o tome?

– Tako je, moji roditelji su poznati ljudi u domovini – oboje su umetnici. Otac je trenutno bez angažmana, ali majka ima studio za snimanje, a kada sam u mogućnosti i ja im pomažem.

Kako napreduje učenje Srpskog jezika, da li je teško?

– Učim ga od dolaska. Nije mi preterano teško jer su mnoge reči slične ruskim rečima. Naučio sam reči svakodnevne komunikacije u gradu, ali i fudbalske termine.

Kakvi su Vaši dalji ciljevi u fudbalu?

Za sada razmišljam samo o Slobodi, a za kasnije ću videti kada za to dođe vreme. Ipak, voleo bih svoju karijeru da okončam u domovini, ali do toga ima još dosta vremena.

Koja pozicija u fudbalskom timu Vam je najdraža?

Najviše uživam kada sam na poziciji centralnog veznog igrača, ali nemam ništa protiv da odigram bilo kakvu ulogu koju mi trener nameni.

Spomenuli ste Vašeg selektora, a našeg zemljaka, trenera Nikolu Kavazovića, kakvo je Vaše mišljenje o njemu?

Smatram da se radi o veoma dobrom treneru i odličnom čoveku. Saradnja sa njim je tekla veoma lako, doduše dešavalo se da iskrsne problem, ali smo sve rešavali zajedno. Na terenu on je trener, a nakon treninga me je savetovao kao otac, čak me je i oslovljavao sa “Sine”. Zahvalan sam mu na svemu što mi je pružio!

Sa svojim fudbalskim mentorom: Davronov i Kavazović

Da li je neki igrač iz srpske Supelige na Vas ostavio poseban utisak?

Još uvek nisam igrao protiv svih ekipa, tako da za sada nikoga ne bih izdvajao. Generalno mišljenje o Srbiji je da su igrači dosta jaki, imaju igračke kvalitete i dobri su tehničari – ocena je Davronova.

Mladi Tadžik je za kratko vreme provedeno na terenima u Srbiji nagovestio potencijal, a sve što mu je potrebno za dalji napredak u karijeri je vreme i prilika za dokazivanje kojih je sve više u Slobodi.

Komentari