Partizan: Još jedan krug – do razočarenja

Još jedna sezona puna obećanja i razočarenja, Evropa nam je ponovo okrenula leđa, dok većina navijača tvdi da Partizan PONOVO nije imao sreće, ja spadam u grupu onih koji tvrde da to nema veze sa srećom.

Početkom sezone klub je napustio Nikola Aksentijević, igrač koji je bio još jedan dijamant iz omladinske škole, a uprkos najavljivama da ni jedan mladi igrač ove sezone neće napustiti klub.
Na samom početku je Predsednik kluba obećao  “Vratićemo Tejga ili Klea u klub”.
Avrama Granta zamenio je “Čika Crni” – Vladimir Vermezović, čovek koji svojevremeno u jednoj godini Partizanu doneo jedan od većih uspeha i jedno od najvećih razočarenja u 21 veku. Za Sportskog direktora kluba je postavljen jedan od miljenika navijača Ljubiša Tumbaković.

Zbog svega ovoga navijači najuspešnijeg srpskog kluba u 21 veku ušli su puni nade, nade da će Partizan osim u domaćem fudbalu, konačno ostaviti trag i u Evropi. Prva utakmica protiv Valete 1-4 (3-1), iako ne previše ubedljiva (ako se uzme ime protivnika u obzir) ipak je za navijače bila obećavajući početak, to su bile prve zvanične utakmice, svi smo se nadali da nakon toga može samo bolje…
Treće kolo bilo je hladan tuš za sve navijače, kada je izvučen kiparski AEL, mislili smo da žreb nije moga biti bolji, međutim, doživeli smo veliki šok, Kiprani su pobedili u Larnaki i Beogradu sa 0-1 (1-0)
Ponovio se Šamrok. Na kolenima smo došli do plej ofa Lige Evrope.

Tu nas je čekao norveški Tromso. U severnom krugu bilo je 3:2 za domaćina, ali Partizan je prošao dalje pobedom od 1:0 u Beogradu.

Pre samo dve godine, ovi momci su izborili prolaz u LŠ (Ko je i dalje tu?)

Videlo se da mnogo toga nedostaje klubu kako bi napravio neki rezultat u Evropi.
Ali do početka grupne faze Lige Evrope tim je bivao sve slabiji, otišao je i do tada solidni Stefan Babović. Ni jedno obećanje predsednika nije bilo ispunjeno, ali ne znam zbog čega smo iznenađeni, nije ni ranije bilo ispunjeno neko njegovo obećanje, ruku na srce, “crno-beli” vladaju Srbijom od kada je na čelo došao Dragan Đurić, ali sto je više vladao domaćom scenom, to je bivao lakši plen na evropskoj.

Da li se nešto promenilo ove sezone? Naravno da nije, Partizan je tek u Četvrtoj utakmici u Evropi postigao gol, iskreno govoreći, protiv Nefčija i Rubina igra nije ni postojala, još jednom smo igrali znatno bolje protiv velikih rivala, nego protiv “manjih klubova”.

Nema ni Klea ni Tejga, nema velikih pojačanja, koja su najavljivana u timu, ali zato mladi igrači, za koje je obećano da neće napustiti klub, odlaze skoro pa bez nadoknade.
Navijači u najvećoj zavadi u istoriji kluba. Naravno, onaj kome je najviše u interesu ovakvo stanje u klubu je Predsednik. Nakon (dvo)meča sa Interom, mnogi navijači ce reči da nismo imali sreće, ali ja i dalje tvrdim da sreća nema veze sa tim, da je Đurić ispunio svoje obećanje, vratio Klea ili Tejga (mislim da klub koji godinama igra konstantno u Evropi može vratiti obojicu) situacija bi i protiv Nefčija i Intera (u oba meča) bila mnogo drugačija. Sa mladim timom, krajnji domet je Jelen Super liga.
Pa sledećeg leta još jedan krug, obećanja, razočarenja, vladanja Srbijom…

(Autor teksta je navijač Partizana koji povremeno piše za “utakmicu”)

Komentari