Ponovo bez odgovornosti, Tole kaže: Plasiraćemo se na EP

Reprezentacija Srbije u fudbalu nekada je bila poštovana, sa strahopoštovanjem gledali su Srbiju, a i zajednice koje su joj prethodile, velike reprezentacije. Španija je drhtala u Beogradu, Belgijance smo dobijali bez mnogo muke nekada davno. Pa i čuveni Nemci nisu imali rešenja za naše fudbalere. Onda je došao on, došao je Tomislav Karadžić i to strahopoštovanje postalo je podsmeh.

terzic-tole

Dok je Srbija zajedno sa prethodnicama bila poštovana, danas naša reprezentacija može da se svrsta u rang sa “velikanima” svetskog fudbala, San Marinom i Gibraltarom. Danas sa podsmehom ljubitelji fudbala u Srbiji govore, pa dobro, bar nismo najgori. Bleda partija na Stadionu svetlosti u kojoj rezultat nije rekao celu priču. Srbi su bili nadigrani, ali ipak, predsednik saveza Tomislav Karadžić nije zabrinut. Trenutno se Srbija nalazi na najnižim granama u svom fudbalskom bitisanju. Javnost se već oprostila od plasmana u Francusku, ali ne i on. Tomislav Karadžić ponovo zrači optimizmom.

Verujem u to da će Portugal svoj plasman rešiti pre utakmice sa nama u Beogradu i ostaju nam nada, želja i realna situacija da pobedimo te četiri utakmice i budemo bar u baražu, rekao je Karadžić novinarima po povratku iz Portugala.

Javnost je odmah nakon meča delimično veličala majstoriju Matića dok je ipak većina kao glavnog krivca za lošu igru pronašla u Ademu Ljajiću, koji nije pevao himnu, razni zli jezici govorili su da svojim, po njima, nesportskim ponašanjem, ruši atmosferu u timu.

Prepiranjem po medijima, socijalnim mrežama, utrkujući se ko će više koga popljuvati svi su smetnuli sa uma jednu stvar. Od sada već davne, 2010. godine, kada se Srbija poslednji put plasirala na veliko takmičenje promenilo se dosta trenera, Antić, Petrović Pižon, Ćurčić, Mihajlović, Drulović, Advokat i po prvi put Radovan Čurčić zvanično. Poslednja trojica sedela su na klupu samo u proteklih godinu dana.

Zajedno sa trenerima menjao se i igrački kadar, neki nisu pevali, neki se nisu zalagali, odlazili su, vraćali se, svađali se sa trenerom, Kolarov, Ivanović, Ljajić, Subotić, Vidić… Menjali su se treneri, menjali se i igrači. Odgovornost za neuspehe uvek su snosili gore pomenuti, treneri i igrači. Konstantna je bila jedna stvar, FSS, predsednik Karadžić. Ispratio je sve trenere, od kojih su neki kao odštetu za raniji otkaz dobili milione, koji su sigurno mogli bolje biti upotrebljeni, možda u razvoj infrastrukture na terenima širom Srbije, na jačanje fudbalskih centara?

Posle poslednjeg neuspeha, ponovo krivimo Ljajića, koji nije pevao himnu, krivimo igrače koji se nisu zalagali dovoljno. Dok po mnogima večiti predsednik “Tole” uvek opere ruke i žrtvuje igrače i trenere, a mi ćemo se i dalje pitati, zašto debakl? Kada ćemo se konačno plasirati?

Komentari