Rafa Benitez – čovek za velika dela

Rafa Benitez od ovog leta novi je trener Napolija. Vest koju su neki navijači primili sa oduševljenjem, dok mnogi sumnjaju u trenerske sposobnosti ovoga čoveka. Trener koji je u klupskom fudbalu osvojio sve što se osvojiti može, i to sa klubovima koji u tom trenutku nisu važili za najveće (barem po rezultatima) u svojim državama, protekle sezone bukvalno je proteran od navijača Čelsija, koji su mu od samog dolaska u klub dali do znanja da nije poželjan. Navijači Intera takođe nisu štedeli reči kritike na račun Benitezovog trenerskog stila i umeća, dok je radio u Italiji, ali da li su bili u pravu?

Te, sada već davne sezone 2000-2001, Valensija sem što je izgubila drugo finale Lige Šampiona zaredom, izgubila je i jednog od glavnih igrača te ekipe, Gaizku Mendijetu koji, za tada neverovatnih 48 miliona evra, prelazi u Lacio. Ekipu koja je, kako su mnogi mislili,dostigla svoj vrhunac počeli su da napuštaju svi, pa čak i predsednik Pedro Kortes, nepunih mesec dana nakon poraza od Bajerna u finalu LŠ. Na čelo kluba dolazi novi čovek Haime Orti, željan da nastavi sa klubom, tamo gde su stali, te smenjuje dotadašnjeg trenera Hektora Kupera, koji ubrzo odlazi u Inter i dovodi relativno nepoznatog trenera koji je te sezone uveo Tenerife u špansku Primeru- Rafu Beniteza.

Na samom startu Rafa se susreo sa brojnim problemima, pored Mendijete klub su napustili Didije Dešamp, Luis Mila i Zlatko Zahovič. Ekipa je bila znatno slabija, navijači naviknuti na dobre rezultate, a trener relativno neiskusan za jedan tako veliki projekat. Međutim Rafa Benitez reaguje veoma brzo, te pojačanja koja će , kako će se kasnije pokazati, postati kostur ovog tima počinju da stižu kao na traci u vidu: Marćene, Miste, Kuro Toresa, Franciska Rufetea

U prvoj sezoni ekipa pravi čudo, tim maltene preko noći dolazi do svoje prepoznatljive igre, pa ekpa predvođena Angulom, Aimarom, Barahom, Kilijem Gonzalesom, Džonatanom Kerjuom, Mistom, Marćenom, Đukićem, Robertom Ajalom, uspeva u uzbudljivoj završnici da prođe prva kroz cilj, tik ispred fantastične ekipe Deportiva i Realovih „Galaktikosa“ . Sledeća sezona i igranje na tri fronta, kao i jaka konkurencija u domaćem šampionatu, odrazili su se na formu Valensije, te Benitezova ekipa završava tek na petom mestu, ne uspevajući da izbori mesto koje vodi u Ligu Šampiona. Međutim svi koji su imali prilike da gledaju Valensiju tih godina, znali su da je uspeh na dohvat ruke. Benitez to i opravdava iduće sezone, uspevajući da zadrži glavne igrače u timu Angula, Alaju, Barahu, Albeldu, Visentea, Mistu, Marćenu, te pojačava ekipu dovodeći Maurisija Pelegrina, Fabija Aurelija, Karbonija. Na ovaj način Rafa dobija ono što mu je nedostajalo u prethodnoj sezoni, a to je duža klupa, što rezultira osvajanjem nove šampionske titule u sezoni u kojoj su u jednom trenutku imali čak 8 bodova manje od Reala, i osvajanjem Kupa Uefa pobedom u finalu nad Olimpikom iz Marseja 2-0.

Posle osvojenog Kupa Uefa, Rafa Benitez je delovao zasićeno, kao čovek koji je izvukao maksimalno iz igračkog kadra koji je imao na raspolaganju, ali pre svega zbog loših odnosa sa predsednikom kluba,  poziv Liverpula koji je usledio u leto 2004 godine, prihvata bez mnogo dvoumljenja.

Ono što je Beniteza čekalo u Liverpulu, bili su nagomilani problemi. Stiven Džerard je bio pred prelaskom u Čelsi, zahuktali Abramovičev projekat, dok je Majkl Oven, najbolji napadač kluba bio pred istekom ugovora, a klub bez trofeja u nekom jačem takmičenju skoro 15 godina. Benitez uspeva da ubedi Džerarda da ostane, dok Majkla Ovena posle neupelih pregovora prodaje Realu. U odbrani stvara pravi tandem u vidu Džejmija Karagera i Samija Hipije, i dovodi još par igrača iz španske Primere, među njima i relativno nepoznate Ćabija Alonsa i Luisa Garsiju. Benitezov Liverpul prvu sezonu završava na 5. mestu, i dolazi do finala FA Kupa gde biva poražen od Murinjovog Čelsija sa 3-2. U domaćim takmičenjima nije uspeo da uzme trofej, ali ono što je urađeno u Ligi Šampiona te sezone, deo je istorije. Posle lošeg starta u grupnoj fazi, i provlačenja kroz grupu, pred Benitezovom ekipom u nokaut fazi padaju redom Leverkuzen, Juventus, Čelsi i na kraju Milan posle penala u onom istorijskom finalu. Rafa konačno uspeva da uradi ono što mu nije pošlo za rukom u Valensiji, penje se na krov Evrope.

Sezona 2005/06 je počela veoma burno. Benitez prodaje neke od glavnih igrača koji su igrali veliku ulogu u pohodu na Evropu: Igora Bišćana, Vladimira Šmicera, dok junak finala Jirži Dudek dobija zamenu na mestu prvog čuvara mreže u vidu mladog španskog golmana Pepea Reine, kojem su još u timu pridodati: Piter Krauč, Danijel Ager, Sisoko i povratnik u klub, legendarni Robi Fauler. Liverpul je iako 5, u prošloj sezoni, kao osvajač LŠ od Uefe dobio vajld-kartu te se i ove sezone takmičio u društvu najboljih. U Premijer Ligi prave pomak, završavaju na 3. mestu, ali zato uspevaju da osvoje FA kup pobedom nad Vest Hemom u finalu. Iduća sezona i novi pokušaj da se osvoji dugo čekana šampionska titula, prolaze neuspešno, ali u LŠ ponovo dolaze do finala, gde ostaju kratkih rukava, gube 2-1 od Milana, te ostaju na 1 trofeju u sezoni, onom u Komjuniti Šildu osvojenom sa početka sezone protiv Čelsija.

Liverpul koji od sezone 2007/08 ima nove vlasnike, ulazi u sezonu pred sobom prepun optimizma. Benitez ruši rekorde u trošenju novca, dovodeći u tim Fernanda Toresa, Rajana Babela, Benajuna, Voronjina. U prvenstvu kreću fantastično, zauzimaju čelo tabele, ali zbog loših rezultata u Ligi Šampiona i neslaganja u transfer politici sa upravom kluba, počinju prvi problemi, te Liverpul polako gubi ritam i ponovo ostaje bez šampionske titule ali i bez ijednog trofeja u toj sezoni, pošto su u polufinalu LŠ eliminisani Čelsija. U iduću sezonu Liverpul ulazi fantastično, počinju da igraju svoj prepoznatljiv fudbal i prvi put od 1996 godine završavaju kalendarsku godinu na prvom mestu. Usled loših rezultata za vreme januarske ludnice u Engleskoj, Liverpul gubi čelnu poziciju u PL i sezonu završava na 2. mestu sa 4 boda manje od Mančester Junajteda. Na kraju te sezone Benitezu je ponuđen novi 5-godišnji ugovor. U sezonu 2009/10 Benitez ulazi pun optimizma, ali i želje da napravi šampionski tim, te dovodi Akvilanija iz Rome za 17 miliona evra i Glena Džonsona kojeg takođe plaća 17 milina evra. Navijači ovaj Benitezov potez shvataju kao pohod na titulu, ali sam početak sezone govori da neće biti tako. Liverpul pravi najgori start u zadnje 22. godine, biva eliminisan još u grupnoj fazi LŠ, a skupo plaćena pojačanja nisu opravdala novac koji je uložen u njih. Pritisak koji se sa navijača preneo na vlasnike kluba, rezultira Benitezovom ostavkom na kraju te sezone u kojoj Liverpul ostaje bez ijednog trofeja.

Benitez nedugo zatim prihvata novi izazov, posle osvajanja Lige Šampiona sa Liverpulom i podizanja ovog kluba na jedan veći nivo, ali i neuspelih pokušaja da Redsima donese željno čekanu šampionsku titulu, prihvata poziv Masima Moratija, te nasleđuje na klupi Intera, svog dugogodišnjeg rivala Žozea Murinja, koji sezonu pre toga sa Interom uzima tripl krunu. Ono što ga čeka u Italiji, ispostaviće se kao najveća greška u karijeri. Jer tim koji je sezonu ranije osvojio sve što se osvojiti može i ostao bez čoveka koji im je sve to omogućio, jednostavno nije imao motiva za nešto više. Doduše startovao je dobro, na početku sezone uzima Super kup Italije, savladavši Romu, ali za nešto ozbiljnije jednostavno tim nije imao snage ni motiva, dok Morati nije imao želju da napravi određene promene u igračkom kadru. Očajni rezultati, pad na 6. mesto u prvenstvu, rezultiraju, da Benitez klub napusti posle nepunih 6 meseci. Pre toga ipak uspeva da osvoji trofej koji mu je nedostajao, trofej klupskog prvaka sveta.

Posle dve godine, tačnije u Novembru 2012. , Benitez posle loših rezultata Roberta Di Matea, dolazi na klupu Čelsija, sa namerom da privede kraju sezonu aktuelnog prvaka Evrope, koji je već u tim trenutcima bio u velikom zaostatku u prvenstvu i pred eliminacijom u LŠ još u grupnoj fazi. Uspeva da koliko toliko, konsoliduje ekipu, uz konstatno neslaganje sa navijačima kluba, te završava sezonu na mestu koje vodi u Ligu Šampiona, ali i donosi trofej koji je nedostajao Čelsiju, titulu Lige Evrope.

Nakon uspešno završene misije u Čelsiju, od ovog leta Rafa je novi trener Napolija, tima koji je takođe prethodnih godina bio u nadomak trofeja. Da li će ovoga puta, uloga spasioca, koja ga prati kroz čitavu karijeru, biti dovoljna da sa Napolijem dođe do domaće ili evropske titule, to ne znam ali je sigurno da napolitanci boljeg i iskusnijeg čoveka nisu mogli naći. Bez obzira na to da li ga volite ili ne, čovek koji osvoji Ligu Šampiona, dva Kupa Uefa (Lige Evrope) i Svetsko klupsko prvenstvo i to sa timovima koji nisu najveći u svojoj zemlji, a pritom izbaci mnoge mlade igrače na svetsku scenu, jednostavno mora biti dobar trener. A ako neko zna kako se osvajaju trofeji, pogotovu oni evropski, onda je to Rafa Benitez.

Komentari