Recept za uspešnu evropsku karijeru

Jedan od najvećih neprijatelja srpskog fudbala, godinama unazad, tačnije od raspada SFRJ, bio je prerani odlazak mladih igrača u inostranstvo. U današnje vreme modernog fudbala, kada novac diktira pravila igre, a Srbija ga nema u izobilju, neminovnost i jedina šansa za puko preživljavanje jeste prodaja mladih igrača, finansijski stabilnijim inostranim klubovima.
Mnogi od njih ne stignu čak ni do prvog tima, ne uspeju da odigraju nijedan zvaničan meč za svoj matični klub, a već se otisnu u inostransvo. Sve ovo i ne bi bilo toliko loše, da mladi supertalentovani momci uspevaju da naprave neke značajnije karijere i da se kroz igre u reprezentaciji oduže svojoj zemlji , ali nažalost takvih igrača je jako malo.
Imali smo u prošlosti primera da igrač ode iz naše lige u neki veliki evropski klub, u kome presedi na klupi ili tribinama, sezonu ili dve, a zatim mu se gubi svaki trag. Svi koji se sećaju Perice Ognjenovića, Dragana Ćirića, Slobodana Rajkovića, Ivana Tomića, Gorana Bunjevčevića, Ivice Kralja, Gorana Drulića, Simona Vukčevića, Branka Boškovića vrlo dobro znaju o čemu pričam. Da li je upitanju bila glad za novcem, želja za uspehom preko noći, ubeđivanje od strane menadžera ili prevelik zalogaj za njihove igračke sposobnosti, to nećemo nikada saznati.
Ono što sigurno znam, a to pokazuju i činjenice, to je da igrač našeg podneblja, mentaliteta i fudbalskog shvatanja, na taj način, tj. direktnim prelazom u neki veliki klub, jako teško može da napravi uspešnu karijeru u Evropi, osim ako niste Dejan Savićević.
S obzirom na neuporedivu razliku između kvaliteta naše lige i top 5 liga u Evropi, poučeni lošim primerima gore navedenih fudbalera, istorija u zadnjih 20 godina je pokazala da Večiti rivali više nisu dovoljno dobra odskočna daska, za igranje u najjačim ligama Evrope. Naš najbolji štoper Nemanja Vidić, pre dolaska u Mančester Junajted, morao da provede određeni period u Spartaku iz Moskve. Branislav Ivanović, pre dolaska u Čelsi, kalio se u Lokomotivi iz Moskve. Neven Subotić, koji doduše nije igrao u srpskim klubovima, jedan od najtraženijih štopera prelaznog roka koji je pred nama, pre dolaska u Dortmund igrao je u Majncu pod trenerskom palicom Jirgena Klopa. Aleksandar Kolarov, jedan od glavnih igrača naše reprezentacije, pre dolaska u Siti, učio je prve ozbiljnije evropske korake igrajući u Laciju. Stevan Jovetić i Matija Nastasić su nadograđivali svoj talenat u Fiorentini, koja je kad su neki Evro trofeji u pitanju, ipak skroman klub. Matija je danas jedan od najboljih mladih štopera Premijer lige, a Stevan je zvezda predstojećeg prelaznog roka i sigurno će nastupati od idućeg leta za neki veliki klub.
Sve ove momke, vezuje jedno, u moru talentovanih momaka u Srbiji, oni su postali igrači evropskog i svetskog kalibra. Način na koji su do sada tekle njihove karijere, klubovi i zemlje u kojima su nastupali, mogu biti jasan pokazatelj u kom smeru treba da razmišljaju biseri iz Jelen Super Lige poput: Lazara Markovića, Darka Lazovića, Mitrovića, Mijailovića, Milivojevića, Ninkovića i mnogih drugih…
Imaju dobre primere u: Ademu Ljajiću, Filipu Đuričiću, Tadiću, Ignjovskom, Matiću, Sulejmaniju koji su takođe krenuli stazom uspeha. Doduše tek su na pola puta, ali igrama i formom koju pokazuju, ne sumnjam da će dostići nivo starijih kolega iz reprezentacije.

Komentari