Sećanja: Bila jednom jedna Roma

Krajem XX i početkom XXI veka, Italijanska Serija A, popularni Kalčo bio je najjača fudbalska liga na svetu. Sedam strašnih ekipa koje se ravnopravno bore za titulu, koja se po nepisanom pravilu rešavala u poslednjim minutima mečeva poslednjeg kola, fantastični individualci, legende ovog sporta, minimum jedan derbi meč u svakom kolu, nekoliko gradskih derbija, odlična garnitura sudija predvođenih legendarnim Pjerluiđijem Kolinom, prenosi na bivšem 3 kanalu, a zatim i na BK Televiziji su nešto u čemu smo mogli da uživamo svakog vikenda tih godina. Iako je, čini se, tih godina Lacio imao najveću podršku u Srbiji, nisu ni ostali klubovi bili zapostavljeni. Svako je imao svog favorita, voleli smo Juventus zbog Zidana, Del Pjera, Jugovića, Kovačevića, Milan zbog Ševčenka, Pirla, Maldinija, Inzagija, Inter zbog Ronalda, Zamorana, Vijerija, Fiorentinu zbog Batistute, Mijatovića, Rui Košte, Lacio zbog Siniše, Dekija, Nedveda, Salasa, Neste, Klaudija Lopeza, Parmu zbog Lilijana Tirama, Krespa, Kijeze, kasnije Adrijana, ali i Romu zbog Totija, Montele, Kafua, Zebine, Delvekija, Tomazija, Emersona, Samjuela… Upravo je ova ekipa Rome, priredila jednu od boljih triler završnica u sezoni 2000-01, kada su u finišu sezone uspeli da preteknu Juventus i okite se svojom trećom titulom u istoriji.

Napravio je Fabio Kapelo fantastičnu ekipu, koja se takmičila tih godina. Ako uzmemo u obzir sume koje su trošili Berluskonijev Milan, Moratijev Inter, Lacio ili Juventus, jasno je bilo da u tom segmentu Roma ne može dostojno da parira rivalima. Ali imala je Roma nešto što nisu imali drugi timovi, trenera sa vizijom i čoveka kome nisu trebale zvezde u ekipi da bi napravio respektabilan tim. Doduše imao je jednu, Frančeska Totija, ali on je dete kluba, samim tim i kapital koji je Kapela čekao po dolasku u klub. Na golu je te sezone stajao iskusni italijanski čuvar mreže Frančesko Antonioli, čovek koga je činjenica da je branio u isto vreme kad i Bufon, Toldo i Paljuka, sprečila da napravi i zavidnu reprezentativnu karijeru. Imala je tih godina Italija fantastične čuvare mreže, ali za Antoniolija nije bilo mesta na spisku. Odbrana se sastojala iz kombinacije od dva Brazilca i dva Francuza, Kafu, možda i najbolji desni bek u protekloj deceniji, pokrivao je desnu aut-liniju, dok su štoperski par činili Aldair i Vinsent Kandela, dok je pozicija levog beka bila rezervisana sa Džonatana Zebinu. U veznom redu bila je žestoka konkurencija pošto su za tim konkurisali, pored neprikosnovenog Totija, još i Emerson, Di Frančesko, Damijano Tomazi, D’Agostino, Markos Asunsao i najpoznatiji Japanac u svetu fudbala, Hidetoši Nakata. Napad je bio rezervisan za Rominog “aeroplanina” Vićenca Montelu, dok su mu pripomagali Kapelov džoker, Marko Delvekio i bivša legenda Fiorentina, argentinac na zalasku karijere Gabrijel Batistuta. Juventus je krenuo te sezone veoma dobro i nekih 10-ak kola pre kraja šampionata već su bili viđeni na pobedničkom postolju. Imali su 6 poena prednosti nad Laciom, i 7 nad Romom koja je posmatrala trku za titulu, čekajući pravi trenutak da se uključi. Usledili su onda loši rezultati Juventusa, poraz u Rimu od Lacija, remi na gostovanju u Parmi, ali i ono što je Staru Damu koštalo na kraju trijumfa, a to su remiji kod kuće sa Brešom, predvođenom Robertom Bađom i Lećeom, koji je tada imao fantastičan napadački tandem Vučinić – Ševanton. Roma je u zadnje kolo ušla sa dva boda prednosti, ali ih je čekao težak posao, pošto su igrali kod kuće sa nezgodnom Parmom, dok je Juventus na svom Dele Alpiju imao relativno lak zadatak protiv Atalante. Juventus je trijumfovao sa 2-1 i odradio svoj deo posla, dok je Roma posle mnogo muke savladala ipal Parmu sa 3-1 golovima Totija 19, Montele 59, Batisute u 77 i uspela da dođe do svoje treće šampionske titule na radost prepunog Olimpika.

U godinama koje slede, italijanski fudbal potresale su mnoge afere oko nameštanja rezultata. Narušen ugled, ali i finansijska kriza koja je kucala na vrata, učinili su da Serija A ne bude više toliko jaka. Mnoge zvezde prešle su da igraju u druge zemlje, mnogi veliki klubovi iz tog vremena, nemaju više taj status, ali je Roma zahvaljujući svojoj dobroj strategiji, uvek uspavala da se održi na vrhu. Doduše nisu uspevali da osvoje trofeje u zadnjih par godina, ali su uvek bili tu, i uvek su imali respektabilan tim, ali i jednu legendu zbog koje su poznati širom sveta, Frančeska Totija.

Komentari