Skupe greške crveno – belih

Zimski prelazni rok u Crvenoj zvezdi obavili su „Džajićevski“ – u ulicu Ljutice Bogdana dovedeno je uglavnom najbolje što se moglo naći u domaćem šampionatu. Tokom tekućeg prelaznog roka, bolji posao za sada obavio je branilac trofeja iz komšiluka. Kako stvari stoje, za sada se najveće nade polažu u misterioznog Australijanca – Elija Babalja. Kakav je realan kvalitet ovog Sarajlije, uskoro će i gledaoci na Marakani moći da se uvere i lično.

Novi legionari još nisu na vidiku, ali nije zgoreg prisetiti se pogrešnih procena uprave crveno – belih kada se radi o strancima.

Može li se u eurima izraziti cena nestrpljenja?

– Nije mali broj Zvezdinih stranaca koji su na srpskoj Marakani proglašeni antitalentima, da bi nakon odlaska u druge sredine ostvarili solidne karijere.

Igrač koji je “Delijama” najviše zagorčao život verovatno je Kleo. Brazilac (sa srpskim pasošem) je došao iz portugalskog trećeligaša, u crveno – belom dresu samo nagovestio da može biti koristan, što nije bilo dovoljno da se njegov ugovor i otkupi (slično je sada sa Borhom). Struka sa Adžićem na čelu (pomenutog igrača je u jednom od prvih razgovora za medije po preuzimanju funkcije u Zvezdi čak i prekrstio u “Kleut”) se odrekla prava kupovine, Partizan je uvideo svoju priliku i napravio odličan posao – Brazilac je crno – bele praktično sam uveo u Ligu Šampiona i kasnije je solidno popunio blagajnu Partizana.

– Lokalna javnost se možda ni ne seća još jednog Brazilca – Edgara. Napadač koji je čak nosio i dres  mlade (U20) reprezentacije svoje zemlje, što uopšte nije mala stvar, u Beograd je došao u Zemanovoj (trener koji je ove godine oživeo svoju karijeru) eri, na pozajmicu iz slavnog Porta. Te godine je dovedena još nekolicina stranih igrača, ali na najvećem stadionu se nije znalo ni ko pije ni ko plaća, tako da nije čudo što se Edgar za šest meseci nije snašao, te je napustio klub. Malo se zna šta se kasnije događalo u njegovoj karijeri.

Momak se vratio u Portugal i krenuo da puni mreže sve do dan danas. Sad igra za Vitoria Guimaraeš (peti – šesti klub po veličini u Portugalu) i njihova je zvezda, Sporting Braga koja je ne tako davno preslišavala Partizan i koji je zadnjih godina postao borac za titulu u Portugalu pokušava da ga  dovede već par godina – ali on sada ima svoju cenu.

Već godinama Zvezdi nedostaje izraziti napadač, a taj olako pušteni Edgar je redovan strelac i prethodnih sezona je u vrhu lista strelaca. U sezoni 2009/10 na 4. mestu, a u prethodne dve godine oba puta bio je šesti). Ovo je zaista neverovatan slučaj, a još je neverovatnije da se to nije dogodilo samo jednom.

Segundo Kastiljo i dalje igra za reprezentaciju, iako je dobro igrao i za Beograđane, ostaje utisak da ga Crvena zvezda nije najbolje unovčila. Blagoj Georgijev je sa olakšanjem skinut sa platnog spiska, a igrač je koji je valjao Alavesu, Duisburgu i Tereku.

Prvi Brazilac koji je ostavio trag u crveno – belom bio je Adilson, nestao je iz Beograda nakon bombardovanja 1999. i malo ko zna da je godinama bio jedan od najboljih Korejskoj u K-Ligi (nije slabija od srpske). U jednoj od igračkih čistki otišao je i Ibrahim Gaj, a nakon njegovog odlaska mesto štopera je dugo ostalo bolna tačka. Pouzdan igrač, a zaljubljen u klub bio je i Aval Isah, ali je prodat na silu, zbog pravila o ograničavanju broja stranaca.

Retko koji klub sa strategijom bi prodao učesnika Svetskog Prvenstva neposredno pre te svetske smotre, ali upravo to je slučaj sa Haminu Dramanom (slično je tog leta i Vladimir Stojković prodat Nantu). Vrlo povoljna poklon preporuka Ratomira Dujkovića je prodata po nabavnoj ceni Genčerbirligiju, prethodno odigravši samo nekoliko mečeva za Zvezdu (na poziciji koja nije njegova). Isti igrač je bio strelac za Ganu u četvrtfinalnom meču SP prptiv Brazila, a Turci su se dobro “oparili” prodavši ga moskovskoj Lokomotivi.

Kumulus je Hernan Barkos koga su mediji bezobrazno prozvali “Varkos”, bio je i na meti Intera prošle godine i sjajno igra sve od kad je otišao iz Zvezde. Argentinac je sinonim za zvezdinu promašenu akviziciju u napadu, ali vreme postavlja pitanja ko zapravo beše u pravu? Franklin Salas je došao povredjen i nije bilo strpljenja da se oporavi i vrati u formu (slično i sada sa Pačekom), da bi se kasnije potpuno preporodio i postao klupski prvak Južne Amerike.

Ivan Tričkovski je još jedan skandalozan primer – jedva su čekali da mu vide leđa, ali karma se osvetila. Zvezdi je često njegova pozicija bila “šuplja” a Makedonac je sa Apoelom ove godine napravio čudo u Evropi.

Bilo je naravno i “pravih” promašaja: Suzuki, Ailton, Some, Betolingar, Džef Silva, Ferreira, Eli Tadeu, Bronovicki je imao zdravstvene probleme, a Bernard Parker je specifičan igrač – talentovan, ali sa problemima druge prirode.

Bez obzira na loše procene prilikom dovođenja, ostaje utisak da je najveći problem u crveno – belom taboru bilo zadržavanje i prepoznavanje momaka sa talentom, veliki broj loše iskorišćenih stranaca za koje bi u fudbalskom svetu van Srbije bilo smešno reći da su loši igrači.

Kakav bi sastav bio da su sada na jednom mestu: Segundo Kastiljo, Kleo, Barkos, Molina, Edgar, Oumaru, Isah, Adi, ukomponovani sa Evandrom, Tričkovskim i još nekim igračima iz trenutnog sastava – tim za velika dela.

foto: associated press

Komentari