Srpski klupski fudbal – Kuda plovi ovaj brod?

Iako su tek počele kvalifikacije za klupska Evropska takmičenja, možemo konstatovati da za srpski fudbal po prikazanom do sada (čast izuzecima) nema mesta u evropskom karavanu. Prolazak Partizana u 3. kolo kvalifikacija za Ligu Šampiona zahvaljujući golu u gostima protiv ipak skromnog jermenskog Širaka i mučenje Crvene Zvezde protiv amatera iz Islanda postavlja logično pitanje, u kom smeru ide srpski fudbal ?

Ne tako davno, Crvena Zvezda i Partizan su protivnike ove klase ispraćali sa minimum pet komada u mreži ali se za nepunih 10-ak godina sve promenilo. Poznata komentatorska krilatica koja kaže da „danas svi igraju fudbal” , jednostavno ne može biti opravdanje za očajnu igru, nezainteresovanost na terenu, nezalaganje i nedostatak fizičke spremnosti kod igrača koji sebe smatraju zvezdama.

 

Deluje krajnje neozbiljno kada nam se iz sezone u sezonu dešavaju timovi poput Šamroka, Naftana, AEL-a, Ordabasija, Vaduza, a da su opravdanja za pomenute blamaže nalažena u neuigranosti timova i nedovoljnoj fizičkoj spremi igrača, kao i teškim nogama posle napornih priprema. Nelogična je i činjenica da nam prvenstvo počinje prvih nedelja avgusta iako naši klubovi startuju u Evro takmičenjima i po mesec dana ranije.

Liga koja je zbog generalno loše infrastrukture i očajnih stanja terena širom Srbije, primorana da pravi zimsku pauzu u dužini od dva i po meseca, dozvoljava sebi i pauzu od dva meseca u vreme leta kada bi srpski klubovi imali najbolje uslove za igru. Nejasno je zašto je problem da Superliga startuje početkom jula, a da klubovi odrade pripreme za sezonu u toku juna. Na taj način bi klubovi imali više takmičarskih utakmica pre prvih izleta u Evropu, a igrači ne bi imali problem sa fizičkom spremom, koji je u zadnje dve utakmice večitih rivala u Evropi bio krajnje evidentan.

 

Mnoge zemlje iz našeg okruženja, rešile su taj problem, ranijim početkom domaćeg šampionata, nama ostaje samo da se nadamo da će neko u našem savezu ili u zajednici superligaša (ako takav uopšte i postoji) uvideti problem sa kojim se suočavaju naši klubovi iz godine u godinu, dobrim delom zbog nepovoljnog kalendara, i da će uraditi nešto konstruktivno kako bi se problem i rešio. Do tada, osuđeni smo na gledanje naših klubova kako se muče protiv poluamaterskih i amaterskih timova, u nadi da će im glavni igrač tima zbog poslovnih obaveza ili rada u trećoj smeni biti sprečen da igra meč protiv naših klubova.

Komentari