Sunovrat oklopnika

Tokom poslednjih godina u našem gradu su dobre vesti postale iznenađenja, a loše svakodnevnica. Grad koji je dva puta bio srpska prestonica, branjena životima više puta, postao je obična ”igračka” sa kojom radi ko šta želi. Iako su ga mnogi predstavljali kao jednog od jačih gradova u Srbiji, kao primer ostalima, ispostavilo se da sve tu jako škripi i stoji na drvenim nožicama. I kada nevolje dolaze u naletima koje običan građanin teško podnosi, i dalje postoje oni koji nas uveravaju da je sve u najboljem redu i šminkaju pravu sliku o našem gradu. Sve to rade, jer njima tako odgovara, a kako se niko ne buni protiv takvog stanja, oni krajnje bezobrazno iz jedne laži ulaze u drugu, bez imalo svesti i griže savesti kakve to posledice može da ima. Pravi primer, sistematskog uništavanja, a može se reći i pljačke je naš posrnuli Superligaš, fudbalski klub Smederevo.
Naši oklopnici, sezonama unazad, iz kola u kolo, svojim rezultatima negativno iznenađuju Smederevce. Postala je praksa da igramo bez golova ili da izgubimo, svi su najnormalnije računali na bodove protiv nas, a opstajali smo tako što smo nameštali par utakmica, u zavisnosti koliko nam je to bilo potrebno. Podsećanja radi, to je isti onaj klub, doduše sa izmenjenim imenom, koji je osvojio nacionalni kup u sezoni 2002/03, isti onaj koji je igrao Evropske utakmice i nije se brukao u njima, klub koji je imao reprezentativce, sa puno ambicija, koji je jačao svakim danom i čistio put ka vrhu. Ovaj novi, koji je gubitaš, igra pred istim tribinama, pred kojima su pre samo par godina odigrane utakmice sa Ipsvičom, Dandijem, Minhenom 1860, Slavijom iz Praga, Dinamom iz Minska, pred tribinama koje su bile prepune Smederevaca koji su sa ponosom dolazili i navijali za naš gradski klub. Te plave tribine sa žutim stepenicama su i dalje tu, ali su prazne! Oni koji ne vole naš fudbalski klub će reći da Smederevo nema prave navijače i da je to dokaz da su oni bili tu samo kad klub pobeđuje, ali to nije tačno, i to svi u našem gradu znaju. Mnogi nisu na tribinama zbog onoga što se dešava oko kluba, zbog svih onih koji su u klubu bili samo iz interesa i doveli nas tu gde jesmo. Zbog tih ljudi, raznoraznih ”’stručnjaka” sa stranačkim knjižicama koji su se smenjivali i izvlačili veliku korist za sebe, a ostavili klub u polu-nokautu, polako se gubi volja i nada u bolje dane za Smederevo među ovdašnjim ljubiteljima fudbala.
I mi sami smo pokušali sa par bojkota, pokušali tim potezom da skrenemo pažnju nadležnima da provere šta se dešava u klubu, slali jasne poruke tadašnjim upravama da se sklone i prestaju da nas uništavaju, ali bez uspeha. Svakom navijaču je mesto na stadionu, bojkot je najbolnija opcija za svakog ko voli svoj klub, a što je najgore ti potezi nam nisu doneli ništa, jer se tad pokazalo da lopovi imaju jaku podršku i u medijima,a i na onom, još bitnijem mestu, u gradskim vlastima.
I danas, naš tim se nalazi na poslednjem mestu, gotovo sigurno je da u sledećoj sezoni nećemo gledati superligaški fudbal, ali, nažalost, to nije glavni problem koji nas brine. I dalje političari vedre i oblače smederevskim fudbalom i zbog takvog nepromišljenog i bahatog ponašanja našem klubu preti apsolutno gašenje. To je ono čega se svako u našem gradu u ovom trenutku boji. Klub koji je osnovan 1924. godine od strane gimnazijskih đaka i radnika ovog grada, kao i njegova publika, u poslednjih par godina je mnogo puta ponižavana od strane šačice ljudi koji su ga doveli na ivicu egzistencije. Ko u ovom gradu dozvoljava da se tako nešto sprovodi bez ikakve kontrole, bez namere da preduzme bilo šta da to spreči, ko je uopšte odgovoran za sve ovo što se dešava u, i oko našeg FK Smedereva?! Gradska uprava priča da neće dozvoliti da klub propadne, a stopira svaki pokušaj da se klub razdrma i pomeri sa ove mrtve tačke. Grad je takođe postavljao i svoje ljude, naravno nestručne, koji nisu ništa uradili, osim što su produbili krizu i uvalili nas u još veće dugove. Mesecima nismo imali upravu, imali smo višestruke štrajkove zaposlenih, igračima se duguje dosta plata, nisu imali gde ni da treniraju kako treba, a došlo je i do toga da su neki morali da se švercuju i izbacuju iz međugradskih autobusa da bi došli na trening.
Da sve ovo ne bi bilo neozbiljno i pisanje ”u prazno”, dodaćemo još par činjenica. Za vreme mandata Saše Momića, navijači su u upravu, preko dogovora, ubacili predstavnika koji je radio volonterski kao koordinator između kluba i navijača. Posle nekog vremena Saša Momić je usled pritisaka sa svih strana, podneo ostavku, izbacujući poslovanje kluba na sajt, koje je ubrzo skinuto sa istog, pravdajući se da je sa nulom završio svoj mandat, dok su njegovi prethodnici napravili dugove. Zatim započinje veliko spletkarenje. U svim medijima se najavljuju ”spasioci” Smedereva, Goran Bogdanovića i Milan Lukić, odbornik grupe građana u skupštini. Naš predstavnik je imao pravo prisustva (iako se to mnogima nije svidelo) svim sastancima koji su se posle vodili i sa gradonačelnicom i sa jedina dva kandidata koji su se prijavili u tom trenutku, a to su, u tom trenutku, bili Goran Bogdanović i Žarko Pavlović. Klub je u tom trenutku imao neku mizernu cifru na računu, a grad je obećao da će uplatiti 6 miliona dinara za nastavak prvenstva. Tih 6 miliona je tadašnja uprava već isplanirala kako će potrošiti, na svoje plate, dugove i ostalo, a ne za klub, ali te pare ne dobijaju, jer u međuvremenu izbija problem oko Železare jer Rusi nisu uzeli fabriku, i od tih para nije bilo ništa. Mi smo od oba kandidata tražili plan i program kojim misli da vodi klub. Kako ga prvi kandidat nije imao, a Pavlović jeste, i pored svega što je rečeno na tim sastancima sa naše strane, Bogdanović je odustao. Pošto grad nije želeo da preda sve to nekome ko nije iz Smedereva, u priču ulazi Slavka Pašti, koja se bunila zbog prisustva predstavnika navijača sastancima i nakon par razmenjenih rečenica daje ostavku, jer definitivno nije imala nameru da sredi klub. Bliži se i početak prvenstva, ali klub je bio u blokadi, tada se javljaju i Đorđević i ostali koji traže isplate dugovanja. Pavlović i grad uplaćuju zajedno 4, 5 miliona dinara za preživljavanje kluba, a u tom trenutku na računu Smedereva stoji 200 000. Tih 4, 5 miliona odlazi na otplatu dugovanja, blokada se povlači, 150 000 je utrošeno na organizovanje utakmice prvog kola i ostaje 50 hiljada, koje naravno, ubrzo nestaju. Mnoge žalosne stvari su se izdešavale, Posle toga, gradska uprava vidi da nema kome da ostavi klub, osim Pavloviću, ali i nisu voljni da to odrade. Pošto su pojedini po gradu pričali kako Pavlović nema para, Stanimir Trajilović zahteva od Pavlovića da uplati 2 miliona dinara da bi preuzeo mesto predsednika. To neki vide kao iznudu, ali ne i gospodin Trajilović, predsednik smederevskog fudbalskog saveza. Misleći da jedini preostali kandidat neće uplatiti novac i da će izbeći davanje kluba njemu, grad njemu postavlja takav uslov, koji on iz dva dela reguliše. E, onda dolazi na red osnivanje nadzornog odbora. Tri spiska sa imenima grad odbija, u trenucima kada je svaki dan bitan u borbi za naš klub. Zašto to rade, oni znaju najbolje, a građani će već naslutiti.
Šta on želi time da postigne i gde je bio taj ”fudbalski savez Smedereva” dok se naš klub punom parom uništavao? Da li je ovo možda pokušaj da se Pavlović odvrati od namere da postane predsednik i da se opet dovedu oni koji su nas doveli dovde?
Samo se nameće mišljenje da je ovo još jedan pokušaj da se Goran Bogdanović opet uključi u priču, iako je ostavio klub u velikim dugovima i doveo nas do raspada u trenucima dok je imao najveće sponzorstvo.
Na šta su trošene velike pare koje su davali sponzori dok je Goran Bogdanović vodio klub?
Gde je omladinska škola FK Smedereva?
Kome smo mi razigravali igrače i zašto?
Zašto nemamo pomoćni teren i jedini smo u ligi koji to nema?
Ko stoji iza Bogdanovića, Trajilovića, Pašti i ostalih koji se planski guraju u ”vatru”?
Ko štiti sve one koji su uništavali i uništavaju FK Smederevo?
Pored svega toga i informacije da je Žarko Pavlović preuzeo mesto predsednika, sednica nadzornog odbora, koja je trebala da bude održana u ponedeljak, 25. Marta, je odložena za utorak, 26. mart, a ni danas nije održana, naravno, opet odložena, sa vrha. Neko i dalje ne dozvoljava da se to održi i da se već jednom pokrenemo sa dna, ako je to ikako moguće.
Mi, najvatrenije pristalice Smedereva, smo ogorčeni zbog dešavanja u našem klubu. Ne želimo da učestvujemo, niti možemo nemo da posmatramo kako našu svetinju uništavaju raznorazni iz ličnih razloga i interesa. Mi smo jasno svima dokazali da volimo Smederevo svim srcem i da smo tu i u najtežim trenucima, a da su oni tu do poslednjeg dinara. Tražimo oštru reakciju vlasti i ispitavanje svih radnji koje su se izdešavale u našem klubu. Nadamo se da će nam se po ovom pitanju priključiti svi oni koji su razočarani pravcem u kojem je naš klub išao u proteklih 10 godina.
Stanimo jednom za svagda na put uništenja fudbalskog kluba Smedereva, zajedno, svim snagama, na sve načine. Pokažimo da u Smederevu još postoje oni koji se trude da sačuvaju ono što vole. To je naša dužnost.
Na svetu nikada, on neće ostati sam… SAMO NAPRED SMEDEREVO!
DESPOTI 1993
U Smederevu, 26. Marta 2013.

Komentari