Uspon i pad “ponosa Galicije” (1. deo)

Sezona 2003/04 bila je nezaboravna i puna rekorda, kada je evropski fudbal u pitanju. Arsenal je te sezone osvojio Premijer ligu, bez ijednog poraza, pojavila se nova zvezda engleskog fudbala, Vejn Runi, od koga se mnogo očekivalo na prestojećem Evropskom prvenstvu, koje će kasnije osvojiti autsajder Grčka, a svetu se predstavio Žoze Murinjo, mladi portugalski stručnjak, koji je u jednoj od najčudnijih sezona uspeo da se popne na krov Evrope sa Portom. Iako su tog leta Arsenal, Runi, Porto, Murinjo i kasnije Rehagelova Grčka bile glavne teme fudbalske javnosti, još jedna fudbalska priča zarobila je srca fudbalskih romantičara.

Deportivo iz La Korunje uspeo je da se plasira u polufinale Lige Šampiona te sezone, i to na način koji će ostati dugo u sećanju ljubiteljima ove igre. Bio je to put za pamćenje “ponosa Galicije”, i jedan od najsvetlijih momenata u istoriji kluba. Ali nažalost, priča nije imala srećan epilog. Uspon i pad Deportiva, postala je priča o snovima, obećanjima i dostignućima, timu koji je toliko obećavao, a ostaće zapamćen kao još jedna ekipa koja je bila nadomak uspeha.

Španska liga tih godina, predstavljala je večitu borbu “malih timova” da se umešaju u trku za titulu, i poremete dosadašnji poredak u Kraljevini, odnosno prekinu dominaciju Reala i Barse, i domognu se trofeja, koji je za ostatak lige predstavljao Sveti Gral. Gledajući od 1985. godine na ovamo, samo tri kluba uspeli su da naprave taj podvig. Atletiko je 1996. godine, uspeo da se okiti titulom, predvođen sa klupe Radomirom Antićem, ali od tada pa sve do prošle sezone klub nije imao ozbiljniju ulogu u španskom fudbalu, a jedno vreme je proveo i kao član Segunde. Valensiji je to pošlo za rukom 2002. i 2004. godine, ali su u godinama koje dolaze zbog finansijskih problema morali da prodaju svoje najbolje igrače(David Silva, Mata, Vilja…), kako bi klub mogao da preživi. Deportivu je to pošlo za nogom 2000. godine, u periodu kada se ova ekipa još uvek formirala. Naredne dve završili su kao vicešampioni, da bi u sezoni 2003/04 pokazali svoj pun potencijal, na evropskoj sceni.

Krajem prošlog veka, tačnije početkom sezone 1998/99, krenuo je uspon Deportiva. Predsednik kluba, Lendoiro, angažovao je dotadašnjeg trenera Selte, Havijera Iruretu i dao mu priliku i finansijsku podršku da stvori kvalitetan tim. Ono što je Irureta zatekao u timu po svom dolasku, bio je kvalitetan kostur ekipe, predvođen Đalminjom, Najbetom, Flavijom Konseisaom, ali je Španac odmah krenuo u potragu za pojačanjima. Predsednik kluba bio je veoma galantan kada je u pitanju novac za pojačanja, odnosno trudio se da ispunu svaku želju novog šefa struke, ponekad ne pitajući za cenu. Tokom prve tri sezone stigli su brojni igrači, od kojih će mnogi steći status legendi, i ostati doživotno u srcu iskrenih ljubitelja fudbala. Portugalac Pauleta, Argentinas Aldo Dušer, brazilski vezista Emerson, holandski mladi špic Roj Makaj, španski kvartet Valeron, Kapdevila, Albert Luke i Dijego Tristan samo su neka od imena koja su stigla na Riazor tih godina. Uz dovedena pojačanja i renoviranje stadiona, računica Lendoira bila je oko 250 miliona evra uloženih u klub, a želje titula i stabilan evropski tim. Sa Iruretom na kormilu ta investicija ubrzo je donela rezultate. Titula šampiona u sezoni 1999/00, dva druga (2001 i 2002) i dva treća mesta (2003. i 2004.) u šampionatu, Kup Kralja 2002. godine i dva superkupa Španije 2000. i 2002. godine, apsolutno su opracdali Lendoirova ulaganja i svrstali Deportivo u sam vrh španskog fudbala. Ipak i pored svih trofeja, u sezoni 2003/04 pružila se velika šansa, prilika da Deportivo zlatnim slovima ostane upisan u fudbalskoj istoriji, nešto što se na veliku žalost ispostavilo kao nedosanjani san, iako ni sam početak sezone u Ligi Šampiona nije mnogo obećavao…

Naime, kao trećeplasirani tim Primere u prethodnoj sezoni, Deportivo se našao u trećem kolu kvalifikacija za najelitnije takmičenje. Protivnik u poslednjoj kvalifikacionoj rundi, bio je norveški Rozenborg, koji je ukupnim rezultatom 1-0 (strelac jedinog gola bio je Luke), posle mnogo borbe eliminisan. Nakon nezgodnih Norvežana, i teško izborene grupne faze, tim sa Riazora nije bio ni miljenik žreba. U grupi smrti čekali su ih: osvajač francuskog liga kupa Monako, nezgodni AEK i šampion Holandije, Hidinkov PSV Ajndhoven, predvođen Robenom, Kežmanom, Romedalom, Parkom, Van Bomelom. Isti onaj PSV koji će sezonu kasnije (doduše bez Kežmana i Robena) eliminisati Crvenu zvezdu u kvalifikacijama za LŠ.

kraj prvog dela…                                                                  drugi deo >>>>>>

Komentari