Uspon i pad “ponosa Galicije” (treći deo)

Nakon formiranja šampionskog tima, o čemu je bilo reči u prvom delu, i prolaska grupe smrti posle mnogo preokreta i uzbuđenja, na red je došla nokaut faza, a tamo ih je čekao Lipijev Juventus, ekipa koja je krajem XX i početkom XXI veka bila uvek u krugu favorita za osvajanje takmičenja.

Juventus je te sezone bio na svom vrhuncu. Ubedljivo uzet Skudeto  i Superkup Italije u sezoni 2002/03 i poraz u finalu Lige Šampiona od Milana , ekipa predvođena Bufonom, Tiramom, Ferarom, Takinardijem, Davidsom, Nedvedom, Del Pjerom i Trezegeom bila je apsolutni favorit u ovom dvomeču. Sa druge strane u redovima Španaca, i pored problema na relaciji Irureta – Luke, koji se pojavio neposredno pred meč, ovaj susret bio je idealna prilika za osvetu, s obzirom da je Deportivo u prethodnoj sezoni, eliminisan iz Lige Šampiona upravo od Stare dame. Prvi meč igran je na Riazoru, gde je Juventus pokušao da demonstrira klasičan italijanski defanzivni fudbal. Takinardi se tokom celog meča nije odvajao od Valerona, dok su Tiram i Legrotalje u potpunosti markirali napadački tandem TristanLuke. Ipak u 37. minutu meča Luke je uspeo da umakne Tiramu i dovede Deportivo u vodstvo 1:0, a tim rezultatom ujedno je završen i prvi meč. Pred revanš na Dele Alpiju, Deportivu nisu davane velike šanse, s obzirom da se prednost od jednog gola smatrala malom, u odnosu na činjenicu kakvu su ekipu Španci imali naspram sebe. Ipak stvari nisu krenule onako kako je većina fudbalske javnosti očekivala pre meča. Poveli su gosti u 12. minutu golom Valtera Pandijanija, koji je uspeo da pobegne Monteru i savlada Bufona za šok u Torinu. Od tog trenutka igralo se samo pred jednim golom, ali i pored brojnih napada Apije, Nedveda i Mikolija, rezultat se nije menjao do kraja poluvremena. Povreda Del Pjera na startu drugog dela igre praktično je označila kraj Juventusovih nada da se u drugih 45 minuta može stići do preokreta. Na kraju Deportivo je slavio i u revanšu identičnim rezultatom i ostvario istorijski plasman u četvrtfinale, gde ih je čekao aktuelni vladar Evrope, Milan.

Novo putovanje u Italiju, ovoga puta na San Siro, nije dočekano sa toliko euforije. Putovalo se na noge vladaru Starog kontinenta. Anćeloti je imao sjajan tim, fantastična odbrana, predvođena Maldinijem, Kostakurtom, Pankarom i Kafuom, jednim od boljih veznih redova: Pirlo, Sedorf, Gatuzo i Kaka i napadačkim tandemom Ševčenko – Inzagi. Sama pomisao na ovaj tim i dan danas uliva strah u kosti, ali Deportivo počinje iznenađujuće dobro meč. Ponovo je proradio Pandijani, koji je u 11. minutu meča svojim golom ponovo u kratkom razmaku šokirao italijansku fudbalsku javnost. Kaka uspeva u samom finišu prvog dela igre da izjednači rezultat, ali je navijače mnogo više brinula ona jedinica gostiju na semaforu (i to sa pravom, kako će se kasnije ispostaviti). Međutim ono što se desilo u prvih 10-ak minuta drugog dela igra, ukratko opisuje kakav je Milan imao tim tih godina. Ševčenko u 46. minutu donosi potpuni preokret, da bi Kaka novim golom u 49. i Pirlo u 53. minutu iz slobodnjaka potpuno dotukli rivala za velikih 4:1. Iako su danima posle meča svi pričali o fantastičnom preokretu Italijana, niko nije ni slutio koliko je onaj gol Pandijanija u stvari bio ključan za ovaj dvomeč.

Naime u revanšu koji je usledio na Riazoru, viđen je jedan od najčudnijih, i uz ono Istambulsko finale, jedan od najvećih preokreta u istoriji ovog takmičenja. Sa zaostatkom od tri gola iz prvog meča, snovi Deportiva o polufinalu ležali su u ruševinama, ali se po ko zna koji put pokazalo da u fudbalu ne postoji reč formalnost za neki meč, pogotovo u nokaut fazi takmičenja. Ponovo je Pandijani načeo rivala u ranoj fazi meča, i probudio nadu onim najvatrenijim pristalicama. Nakon ranog vodstva, Iruretini izabranici pojačali su pritisak na goste, a Viktor Sančez i Valeron pravili su mnogo problema inače čvrstoj odbrani Milana. Kada je Valeron u 35. minutu duplirao prednost Deportiva, stadion je eksplodirao, a polufinale, koje je pre početka meča delovalo nedostižno, bilo je na dohvat ruke. Samo devet minuta kasnije, to se i dogodilo. Nakon jedne duge lopte, Nesta je promašio čitav fudbal, lopta je stigla do Lukea koji u 44. minutu zakucava pod prečku Dide, za velikih 3:0. Malo ko je pre revanša očekivao da Španci mogu da nadoknade minus od tri gola, ali se niko nije nadao da to mogu učiniti do kraja prvog poluvremena. U drugom delu pokušavao je Milan, preko Tomasona, dok je jedna od najboljih odbrana u 21. veku delovala izgubljeno. Muke gostiju skratio je Fran svojim golom u 76. minutu i doneo velikih 4:0 Deportivu, koji je to veče odučio od fudbala aktuelnog šampiona Evrope.

Nakon još jednog nestvarnog povratka u život, i meča o kome je pričala čitava Evropa, Špance je u polufinalu čekao Porto. Posle svega što su fudbaleri Deportiva prošli te sezone, i ekipa koje su eliminisali na putu do polufinala, Porto je delovao kao mnogo lakši zalogaj. Ali te sezone, fudbalskoj planeti bilo je suđeno da upozna Žozea Murinja.

kraj trećeg dela…

Komentari