Vladimir Beara, baletan sa čeličnim šakama

Vladimir Beara se trenutno nalazi u teškoj zdravstvenoj situaciji, nakon moždanog, pretrpeo je i srčani udar i trenutno je zbrinut u bolnici u Splitu.

Ovo je kratko podsećanje na njegovu zlatnu eru.

“Kiša pada, trava raste, a Beara pravi laste” – tako je glasila pesmica koju su ljubitelji loptanja u bivšoj Jugoslaviji spevali o legendarnom golmanu. Za njega se vezuje i jedna izreka: “Brani kao Beara” – to najbolje ilustruje golmanske kvalitete.

Čovek za koga je čuveni sovjetski golman Lev Jašin insistirao da 1963. godine priznanje za najboljeg golmana kontinenta ne ode njemu, već da je Beara najbolji na Svetu. Golman koji nikada nije postavljao “živi zid” uz opasku da mu samo smeta da isprati putanju lopte, a mlađim kolegama je zamerao jer se lopta nikada ne sme boksovati, uvek je treba uhvatiti. Sa svojim naslednicima na golu Hajduka se takmičio i dugo nakon što je okačio rukavice o klin, pobeđivao ih je u odbranama penala.

Slučajno je počeo da se bavi fudbalom, na igralište “Bilih” je došao da se razgiba jer se amaterski bavio baletom, a profesionalna orijentacija bila mu je električarska. Fizičke predispozicije i hrabrost brzo su ga lansirale među zvezde jugoslovenskog fudbala, a postao je uz Džajića i najtrofejniji igrač bivše države. Možda je upravo veza sa baletom zaslužna da oni koji su ga gledali uživo kažu kako je u njegovim odbranama bilo gracioznosti, estetske uzvišenosti i elemenata zabave za široke narodne mase. Samopouzdanje je iz njega zračilo, toliko da je delovao uvek opušteno, ali ne samo na golu, već i inače u životu, retko ko bi se usudio da uradi ono što je Beara učinio…

… u naivnoj posleratnoj Jugoslaviji bio nenamerni akter prve velike afere – prešao je iz Hajduka u Crvenu zvezdu. Ljudi iz Zvezdine uprave, predvođeni takođe legendarnim Dr Acom Obradovićem (Dr O) krili su ga po Šumadiji od zloglasne “Udbe” sa kojom je Bearin dotadašnji klub Hajduk imao debele veze. Naime, postojalo je pravilo da se igrač u slučaju prelaska iz kluba u klub mogao u roku od sedam dana predomisliti, tako da su ga bezbednjaci tražili upravo da bi ga “predomislili” od te namere, ali završio je u Beogradu i tamo nastavio da gradi svoju legendu. Priča se da je Zvezda prodala autobus da bi dovela njega, ali i takve priče su deo mita o njemu, u mitovima nisu baš svi činioci jasni, pa ni njegov razlog prelaska sa mora u prestonicu.

Split ga je toliko voleo da mu je ta “izdaja” oproštena, doduše bilo je potrebno da prođe neko vreme. Čovek koji je legenda Crvene zvezde i splitskog Hajduka, verovatno jedini takav u istoriji. I njegova velika ljubav prema ova dva kluba uvek je bila i ostala nepodeljena.

U dresu nacionalnog tima učestvovao je na tri Svetska Prvenstva (1950, 1954. i 1958) a nosilac je i srebrne medalje sa Olimpijskih Igara u Helsinkiju 1952. Ostala je čuvena priča o pobedi nad Sovjetskim Savezom u dvomeču osmine finala. Prvi meč je okončan 5:5 pošto nije bilo produžetaka i jedanaesteraca zakazan je drugi duel, a u njemu je Jugoslavija pobedila velikog rivala 3:1. U finalu je protiv moćnog tima Mađarske odbranio jedanaesterac velikom Puškašu “lakoj konjici” ipak to zlato nije izmaklo. U postojbini fudbala, najviše je čuven i po fotografiji sa “Hajberija” kada je u remiju sa Engleskom (2:2) činio čuda.

Još jedna anegdota o njemu govori kako je jedan dečak upoznao Tita i zatražio mu jedan autogram, nakon što ga je dobio, zatražio je i drugi. Na začuđeno pitanje: “Zašto su ti potrebna dva?” mališan je odgovorio “Drugar će mi dati jedan Bearin za Vaša dva”.

Komentari