Zbog njega je lopov vratio ukradeno – Silvio Piola

Stadion koji dele milanski rivali Milan i Inter je jedan, ipak ima dva imena, dok ga ljubitelji Milana nazivaju „San Siro“ po delu grada u kome se nalazi, ovaj stadion otvoren još davne 1926. godine je od strane onih kojima je plavo-crna boja bliža srcu poznat kao „Đuzepe Meaca“ .

Meaca je jedan od najsjajnijih zvezda italijanskog fudbala, uostalom dve od četiri zvezdice iznad grba na dresu Italije osvojila je njegova generacija – na Svetskim prvenstvima 1934. i 1938. što je Italiju sve do 1970. godine i trećeg drugog osvajanja „Zlatne Boginje“ od strane Pelea i njegovih Brazilaca činilo najfudbalskijom nacijom sveta, naravno uz karioke.

Ovo ipak nije priča o Meaci, mada se i o tom igraču elegantnog stila na terenu ali i van njega može govoriti. Njegov saigrač Silvio Piola je svakako drugo najveće ime generacije iz 1938. a u finalu bio je ključni čovek, sa dva gola u mreži Mađara. Golovima u selekciji „Azura“ sebi je kupio treće mesto najboljeg strelca u nacionalnom timu, postigao ih je 30, ali da ne pomislite da je to malo,  odigrao je svega 34 meča – na listi najboljih strelaca ima najbolji prosek po meču 0.88, u čemu je nadmašio prvog Điđija Rivu, ali i maločas spomenutog Meacu na drugom mestu. Njegov učinak u dresu Italije niko nije nadmašio, a nema sumnje da bi bio i bolji da nije počeo Drugi svetski rat.

Njegovo ime zlatom je upisano i u klupskoj konkurenciji, čak tri tima se ponose činjenicom da je Piola njihov najbolji strelac u Seriji A: Lacio, Pro Verćeli i Novara, njemu u čast se stadioni u ova dva kluba iz italijanske regije Pijemont zovu „Silvio Piola“. Koliko je uspešan bio u postizanju golova svedoči činjenica da je sa 274 gola i dalje najbolji strelac Serije A. Legendarni „Princ Rima“ – Frančesko Toti se izjednačio sa Gunarom Nordalom na drugom mestu sa 225 golova, ali treba mu još 50 da prestigne Piolu.

Još po nečemu je specifičan, uspešna profesionalna karijera mu je trajala čitavih 25 godina, igrao je do svoje 41. godine, za nacionalni tim je igrao do 39.

U to vreme, fudbal se igrao amaerski, a primanja ondašnjih igrača su najblaže rečeno mizerna u poređenju sa sadašnjim osrednjim igračima. Piola je, dok je igrao za Lacio radio i u jednom preduzeću u Rimu, iz tog perioda datira jedan zanimljiv događaj:

– Ubrzo nakon što je postao sekretar, u njegovom preduzeću desila se krađa, vešti lopov nije za sobom ostavio nikakav trag.Iako niko nije ni sumnjao ni okrivio Piolu, on se potpuno stavio na raspolaganje Policiji i zahtevao da istraga utvrdi kako je krađa izvršena. To se sve događalo pred prijateljski meč Italije sa Švajcarskom u Milanu, što je značilo da će „Azuri“ igrati bez najboljeg napadača, koji je odlučio da ne napušta Rim tokom istrage

Ta vest je odjeknula fudbalskom Italijom, a nekoliko dana kasnije, uoči meča, glavni inspektor tog slučaja je dobio paket sa novcem i pismo u kome je pisalo:

-,,Proklinjem čas kada sam prvi put gledao fudbalsku utakmicu, Da to nisam učinio, danas bih bio bogatiji za pet hiljada lira. Zaista je maler za jednog fudbalskog navijača da u svom pozivu obije fioku fudbalskog asa koga volim više nego samoga sebe. Ali kad neko nema sreće, onda zaista nema“ Vraćam Vam novac i molim Vas da pošaljete Pioli avionom u Milano. Molim Vas jedino da ništa ne objavljujete preko novina pre utakmice, jer ću se kladiti na Azure, da bar nekako izvadim štetu“

Na taj način, Piola je ipak zaigrao protiv Švajcarske, na tom meču postigao je dva i namestio jedan gol za pobedu od 4:2. Nakon meča je izjavio:

-„Lopov navijač bio je kavaljer preme meni, pa sam i ja hteo da mu se odužim. Pošto se kladio na Azure, trudio sam se svim silama da mu pomognem da dobije opkladu. Sada smo kvit.

Krađa nikada nije rasvetljena, ali događaj je ostao zapisan, prenela ga je „Gazeta delo Sport“, a prvi put ga je u tadašnjoj Jugoslaviji objavio Ljubomir Vukadinović, legendarni urednik sportske redakcije „Politike“.

Silvio Piola preminuo je u oktobru 1996. godine, nekoliko dana nakon 83. rođendana, ali ostaće upamćen za sva vremena.

Komentari