Zlatan – zlatni momak iz Malmea

Zlatan Ibrahimović, ne prođe mnogo, a on nas uvek podseti na svoje prisustvo. Sjajnim igrama, astronomskim transferima, nedisciplinovanim ponašanjem, ali najviše je voljen kada uradi nešto slično onome golu protiv Engleske.

Odrastao u Malmeu, glavnom gradu pokrajine Skona (znate onaj kamion Skanija) na samom jugu Švedske, tik „preko puta“ danske prestonice Kopenhagena. Dete iz mešanog, muslimansko (tada se to tako nazivalo) – hrvatskog braka, odrastao je u kvartu Rosengord, delu Malmea najpoznatijem po imigrantima, koji su u najvećoj meri iz bivše Jugoslavije. Malme je inače grad u kome je 40% stanovništva rođeno izvan Švedske.

Budući da je takvog porekla, i da živi u tom delu grada, nije čudo što je loptanjem prvo počeo da se bavi u lokalnom FBK Balkan iz Rosengorda. O njegovom statusu i uzajamnoj ljubavi sa ovim kvartom svedoči činjenica da je otvorio takozvani „Zlatan Court“ – mini fudbalski teren na tom mestu.

Ali i ova dečija pesmica.

I na startu karijere bio je blizu gola, ali svog – igrao je desnog beka, ali to nije potrajalo, ubrzo je našao mesto koje mu pripada – u špicu.

Privukao je pažnju FF Malmea, koji ga je ubrzo lansirao i trasirao mu put u najvećeg holandskog velikana – Ajaks. U Amsterdamu ga je Ronald Kuman uvrstio u startnu postavu i igrao je u napadačkom tandemu sa još jednim „čudakom“ – Egipćanin Mido bio je problematičniji deo tandema, što mu je u budućnosti i dosta zasmetalo u karijeri. Zlatanove ludosti su i dovele do njegove prodaje Juventusu 2004. godine. Naime, u reprezentativnom prijateljskom meču, povredio je klupskog saigrača Van Der Varta, koji je tvrdio da ga je namerno povredio, što je dovelo do neodrživosti Zlatanovog opstanka u Holandiji. O animozitetu koji i dalje postoji, najbolje svedoči ovaj snimak iz 2012. godine.

Pre odlaska, Ibrahimović je, tada još uvek kao igrač Ajaksa, zaigrao na EP u Portugalu i postigao ovaj nezaboravni gol, upravo italiji u koju se kasnije te godine preselio.

U Juventusu, prema Zlatanovom priznanju, rad sa Fabiom Kapelom je imao dosta uticaja na njega. Visok, jak i tehnički savršen, Ibrahimović je dosta uznapredovao na polju samopouzdanja i postao ono što je danas. Ni taj period nije prošao bez zvrčki, mnogim navijačima je smetalo njegovo odsustvo zalaganja, a krajem 2006. godine, kada je Juve izbačen iz Serije A (afera Kalčopoli) mnogi su na njegov odlazak gledali sa olakšanjem.

Njegove tri godine u interu, bile su fenomenalne, pogađao je golove i pružao odlične igre, jedino mu nije uspelo da pogodi trofej Lige Šampiona. Leta 2009. prešao je iz Intera u Barselonu, tadašnjeg branioca „klempavog“ trofeja, ali titula je pripala, gle ironije – Interu, koji je napravio jedan od najboljih poslova za sebe dovođenjem Samjuela Etoa u zamenu za Zlatana, „neroazuri“ su od Barse dobili i doplatu. Kada je otišao iz katalonije u Milano, Zlatanu je ponovo izmakao trofej – osvojila ga je Barselona. Uteha u dresu Milana, je povratak „Skudeta“ na crveno-crnu stranu Milana.

Ovog leta, prelaskom u PSŽ ponovo je napunio novinske stubce, potpisivanjem ugovora sa Parižanima, postao je drugi najplaćeniji fudbaler na Svetu, odmah iza neprikosnovenog Etoa u Anžiju.

Jedna od njegovih slabih tački su novinari, bezbroj puta je ulazio u duele sa njima, od “nagovaranja” švedskih reportera da oni obuku dres “Tri Krune” ako se toliko razumeju u fudbal, do pozivanja Italijanki da idu i nešto skuvaju ili ih jednostavno pita “Šta koji k… gledaju?”

Na sve to utiče i njegov akcenat, koji je zabavan na svim jezicima – od balkanskih do skandinavskih.

Komentari