Zlatni papagaj

„Zlatni papagaj, tata plaća sve račune, zlatni papagaj, jer mi smo snobovi…“ ori se sa radija, dok na utišanom TV-u, u dnu ekrana, ide kajron sa vanrednim vestima:“Rešenje u Crvenoj zvezdi na pomolu, konferencija za štampu u 23 i 30…“ Kao pasionirani ljubitelj fudbala istog momenta sam ugasio radio aparat i pojačao televizor.

Sa malim zakašnjenjem, kako to obično biva u Srbiji, pred pripadnicima sedme sile pojavili su se prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, legenda kluba sa Marakane i jugoslovenskog fudbala Dragan Džajić i fudbalski menadžer Zoran Stojadinović. Ovaj trijumvirat bi trebalo da donese preporod „usnulom džinu“, potpomognut još nekim poznatim ličnostima iz sveta politike i biznisa: Antićem, Radujkom, Čovićem…

„Nešto je trulo u državi Danskoj.“ Legendarna rečenica iz Šekspirovog „Hamleta“ se može primeniti i na ovaj slučaj. Naša država Srbija će da pomogne Crvenoj zvezdi. Greška je već u prvom koraku.

Da li su nekome poznati primeri Fjorentine, Olimpije iz Ljubljane ili poslednji Glazgov Rendžers? Tako se problemi rešavaju u uređenim državama, dok se u neuređenim guraju pod tepih.

Kako bi jedino pravno legalno i ekonomskom logikom ispravno rešenje bilo u ovom našem slučaju? Crvena zvezda bi otišla u stečaj prema Zakonu o stečaju, zatim bi se sva imovina popisala i stvorila stečajna masa. Iz stečajne mase bi bili namireni svi poverioci, a klub bi prema pravilima FSS-a bio izbačen u najniži rang takmičenja, BIP beogradsku Zonu. Paralelno sa tim bi tekla i vladavina prava, što znači unakrsno ispitivanje porekla imovine zaposlenih u klubu u poslednjih 20 godina (odnos zarade i plaćeni porezi i doprinosi s jedne strane i stečeno lično bogatstvo s druge strane), krivična odgovornost i zatvor za mnoge, kao i zaplena imovine stečene kriminalom. Takvu „očišćenu“ Crvenu zvezdu bi kupio u procesu privatizacije neki šeik, ruski ili domaći tajkun i krenuli bi nanovo.

U našoj neuređenoj državi „rešenje“ je potpuno drugačije. Klubom do izbora upravlja gorepomenuta komisija, a država ulaže novac iz budžeta da izvuče klub iz duga koji premašuje 60 miliona evra. Ne zaboravimo budžet se može puniti novcem poreskih obveznika tj. građana Republike Srbije (teret snosimo mi) ili zaduživanjem u inostranstvu (teret prebacujemo na buduće generacije). Čistačica iz Kuršumlije, koja prima minimalac, u ovom slučaju finansira tuđe brljotine i bogaćenje na nelegalan način.

Čitava priča važi za oba beogradska kluba kojima je Vučić najavio pomoć države. To je još jedna pljačka građana Srbije zarad propalih ideala i ideologije. Ne zaboravimo da su ovi klubovi bespravno nastali nasiljem nad pravom, nacionalizacijom BSK-a i SK Jugoslavije, a i da u tom stilu nastavljaju da postoje.

Ovakvim potezima sve je bliži dan kada će titula šampiona u fudbalu i košarci van Beograda. Zašto? Zato što država Srbija ulaže u Železnicu, Železaru u Smederevu, u Srbijagas, Novu Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine, PIO fond, RZZO, u nevidljive državne koridore, u nevidljivi pomak u državnom obrazovanju, u nevidljive državne subvencije u poljoprivredu. Iz svega toga proizilazi da će još neki kojima država pomaže postati nevidljivi.

Opet palim radio i čujem: “Neka za nas drugi misle, mi sposobni za to nismo!“

            Somewhere in Serbia. Support your local football club!!!

(foto: jedan-nula.com)

Komentari