Zvezda – ko je krivac?

O aršinima…

Skorašnja događanja na Stadionu Crvene zvezde poput reflektora kojih je nedovoljno u JSL, ukazali su na jednu od boljki domaćeg fudbala.

Jedino ostrašćeni simpatizeri „večitih“ mogu da tvrde da se njihovim timovima ne pomaže u susretu protiv „malih“. Naravno, Jagodina je pobedila, između ostalog i zahvaljujući izmišljenom jedanaestercu, to nije sporno, ali šta je s ostatkom utakmice, gde su šanse, inicijativa, golovi? Zašto se timovi, pre svih Crvena zvezda i Partizan ponose velikim brojem pobeda uz obilatu ili nešto manju sudijsku pomoć, i protom se prave ludi? Arbitri često učestvuju u krajnjem rezultatu mečeva JSL, bilo „laganim duvanjem u jedra“ favorizovanih ili „diskretnim sudijskim greškama“ protiv svakoga ko bi izašao na crtu želeći da skine najvrednije skalpove u srpskom fudbalu.

Penali, prekidi na sredini terena, izmišljeni ili previđeni ofsajdi, isključenja…duga je lista stvari kojima vodeća dva (tri) tima u prvenstvu često dobijaju bitke protiv ostalih. Ta pomoć dosta znači da se timovi domognu Evrope, ali na kontinentalnoj sceni nema pomoći, sudije često greše na štetu JSL timova – suprotno od onoga na šta su navikli, pa je i ta zaštićenost, dugoročno gledano, samo kontra usluga uobraženim prvotimcima dva ili tri vodeća kluba u zemlji.

Jeste sudija Dimitrijević „sa centra“ dosudio nepostojeći penal za Jagodinu, može se spekulisati da li je to naručeno ili ne, ali uprava Crvene zvezde kao da je zaboravila da se slične situacije mnogo češće događaju na štatu drugih klubova, kada igraju protiv njih. Nepravda naravno da boli, ali bolno je i gledati kako se klubovi koji se samo nedelju dana ranije „prave ludi“ na isključenje prvotimca Donjeg Srema Čordašića u duelu u kome nije ni Kasalica bio naivan, a sada se odjednom setili pravde – batina očigledno ima dva kraja.

Potpisnik ovog teksta se zalaže da sudije uvek budu strožiji, pa čak i na štetu timova koji imaju ambicije da reprezentuju JSL u Evropi. To će učiniti da njihovi prvotimci uvek moraju da prevaziđu sebe i napreduju kroz borbu za bodove, bez navikavanja na „poseban tretman“.

Posrtanje velikog kluba nije dobra vest za srpski fudbal, jer to samo svedoči o problemima na “Marakani” gde zaposleni mesecima nisu primili platu, gde se ulazi u nove kredite da bi se ugasili trenutni požari, i na kraju krajeva – gde su prvotimci u najboljem slučaju dobili svega četvrtinu do sada zarađenog novca. Neka se ne zanose ni ljudi iz Humske, domaće prvenstvo odavno nije više dokaz kvaliteta, uspešnost se meri količinom bodova na Evrosceni, dobrom trgovinom i prodajom svoje dece nakon nekoliko dobrih sezona, a ne nekoliko odigranih mečeva.

Još jedna stvar, najviše povika na upravu klubova dolazi sa zapadne tribine, daleko od onih “najvernijih” sa “severa” odnosno “juga”. Zluradi bi pomislili da to uprava kupuje mir u kući u saradnji sa vođama navijača, pa se drugačije mišljenje teško čuje na stadionu. Istini za volju, takav način funkcionisanja karaktereističan je, ne samo za tribine, već i za državu Srbiju.

(foto: mondo.rs)

Komentari