Zvezdina zima

Kako je Crvena zvezda delovala sinoć, o tome najbolje govore brojni ironični aplauzi publike u poslednjih pola sata igre, ali i skandiranje koje asocira na nedavnu izjavu Nebojše Čovića. vredela ni neprestana pesma sa tribina, ni transparent o Draganu Džajiću, nisu vredeli ni pokliči podrške pri rezultatu 0:1 i 0:2, na kraju krajeva, nije vredelo ni podsećanje igračima čiji dres nose od strane publike.

Vladalo je mišljenje da gore od duela sa OFK Beogradom ne može da bude, ali igrači u crveno-belom su pokazali drugačije. Nije Odsustvo koncentracije, borbenosti, vizije, timske igre, sve su to faktori koji su Zvezdu načinili lakim plenom za Novosađane i to u kakvom trenutku? Partizan je nerešenim rezultatom u Subotici otvorio priliku večitom rivalu da eventualnom pobedom protiv Vojvodine pred svojom publikom svede razliku na podnošljivih -3 boda.

“Samo” minus tri i to u kakvoj situaciji, u trenutku kada klub drmaju brojne trzavice, kada su se poklopile: Kriza uprave, kriza rezultata i ono što je najgore, kriza igre. U takvim trenucima imati zaostatak koji je dostižan u samo jednom meču, pa to je više nego bajkovito.

Na žalost, bajke su plod fikcije, a to je pokazala Vojvodina, a Abubakar Oumaru pre svih. Kamerunac (koga se Pižon pre nekoliko godina lako odrekao) je pokazao odbrani Zvezde koliko je nesigurna, načinio je dva prodora za rutinsku realizaciju, a sličnih pokušaja je imao bar još toliko, međutim nije bio precizan. Nije samo problem u primljenim golovima, dešava se ponekad da tim koji je mnogo jači naprosto nema sreće, pa bude ubedljivo poražen. Ono što je pravi poraz Crvene zvezde večeras je igra. Golman Supić je praktično imao lakši trening, jer su ono malo udaraca koji su išli u okvir gola bili tako slabi, da se golman Vojvodine više oznoji kada ga trener golmana “zagreva”.

Detalj na koji vredi skrenuti pažnju je činjenica da je Vojvodina bila jedan od najneefikasnijih timova u JSL ove jeseni, postigla je ukupn deset golova u 14 kola, a put do mreže Zvezde našli su čak tri puta.

Neko će reći da igrači nisu primili plate, da su izloženi pritiscima… Sve to može da stoji, ali igranje za Crvenu zvezdu ne znači samo da se u klub dođe kao anonimus preko menadžera, da bi se odigralo malo, taman koliko da mu poraste cena na tržištu i da se ode dalje. Klub koji prati najveća armija navijača, sam po sebi nameće izvesnu dozu pritiska, na koju se mora računati kada se dolazi. Što se novca tiče, već dugo se zna da je klub u besparici i da ponekad na ispuni sve uslove iz ugovora, da plate kasne, da se premije ne isplaćuju… Svako je svestan da postoji i taj rizik, pa opet dolazi u klub. Jedna stvar da bude jasna, ako si nezadovoljan (ne)isplatom, poštenije je reći: “Ja ne izlazim na teren danas, dok ne dobijem novac”, nego izaći i statirati.

Ovaj tim može mnogo više, ako ništa, to su pokazale one utakmice protiv Bordoa, kada se sezona za crveno-bele slomila već na startu. Pokazali su da inspiracija može dosta da im znači i igrom protiv Partizana, prava šteta što se te “utakmice za pijacu” ne igraju češće, motiva ne bi manjkalo.

Ovo je stav jednog navijača Crvene zvezde, ako i Vi želite da pišete o svom omiljenom klubu, možere nas kontaktirati

Komentari