Driblnig je njegovo drugo ime

Desetine hiljada ljudi su zbog njega dolazili na stadion, da vide njegove driblinge, golove. Istinska zvezda svetskog fudbala. Jedini srpski igrač koji je dobio priznanje za najboljeg igrača SP-a, druga zvezdina zvezda. Jedan jedini i neponovljivi Dragoslav Šekularac Šeki.

Sekiiiii

Rođen u Štipu, 8. novembra 1937.  Karijeru je započeo u Crvenoj Zvedi za koju je debitovao sa nepunih 17 godina, 6. marta 1955. i do 5. juna 1966. odigrao 375 utakmica i postigao 119 golova. U  dresu beogradskih crveno-belih pet puta je osvajao državno prvenstvo (1956, 1957, 1959, 1960. i 1964. godine), osvojio je i dva Kupa SFRJ (1958,1959. godine). Za reprezentaciju SFR Jugoslavije je igrao na 41 meču i postigao je 6 golova.

Na prvoj proveri za prijem u pionire Crvene zvezde, u jesen 1951, nije prošao. Ocenjivači rekli da je ’žgoljav’. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, dobio je novu priliku da se priključi zvezdinoj deci. Pozvao ga je njihov učitelj Dimitrije Milojević, čuveni čika Mitke, poznat tada kao lovac na fudbalske talente. “Nije me pitao da li hoću, nego mi je prosto zapovedio: ’Mali, dođi sutra u Zvezdu’.” Nikada mu nije nedostajalo narcisoidnosti ali je shvatio da ima jednu manu. Shvatio je da se služi isključivo desnom nogom, a da ti veliki i slavni Zvezdini fudbaleri gotovo podjednako koriste i levu i desnu nogu. Tu njegovu slabost je,uočio čika Mitke. Naložio je mladom Šekularcu da loptu udara isključivo levom nogom, sto puta, hiljadu puta, milion puta. “Onaj ko se služi samo jednom nogom, nikada neće postati veliki fudbaler’, rekao mu je čika Mitke, s podignutim prstom.Deceniju kasnije, evropska štampa je objavila da su trojica najboljih levonogih fudbalera u svetskom fudbalu Ferenc Puškaš, Omar Sivori i Dragoslav Šekularac.

Od početka svoje karijere oduševljavao je publiku svojim majstorijama, slao je protivničke igrače po “burek i jogurt”, postizao efektne golove, bio prava okosnica tima. Njegovi driblinzi su legendarni, znao je da toliko izludi svoje čuvare da nisu znali gde se nalaze. U tandemu sa Borom Kostićem činio je pravu napast. Legendarnom Bori je namestio pregršt golova i često mu je u šali govorio “Boro, drvo javorovo, više od polovine tvojih golova su moje delo“.

Bilans protiv večitog rivala je više nego povoljan: osam pobeda, tri nerešene i tri poraza. Crno-beli su ga uvek posebno inspirisali, a dodatni motiv za dobru igru bile su mu tribine pune bučnih navijača oba tima, što je bila uobičajena slika. Pred jedan meč veliki Velibor Vasović mu je da najviše razmišljaju kako njega da zaustave.

“On je dirigent koji je u stanju da pokrene ceo tim ili da ga preporodi. Uz njega, drugi igrači daju više. On igra bez treme, njegovi potezi su nepredvidivi, a pasovi vrlo tačni i blagovremeni.” (Lajoš Baroti, tadašnji selektor Mađarske)

„ŠEKULARAC je jedan od retkih evropskih fudbalera koji bi mogao da igra za reprezentaciju Brazila. Pitao sam ga jednom da li su mu koreni slučajno brazilski. Bio je jedan od najbrže mislećih fudbalera.“ (Pele)

Na SP-u 1964. godine u Čileu je doziveo neverovatnu počast. Igrači Urugvaja su posle poraza od naseg tima napravili špalir da pozdrave najboljeg, da pozdrave Dragoslava Šekularca.

U to vreme svemoćni gazda Fijata i torinskih crno-belih Anjeli zeleo je da ga dovede u staru damu pošto poto. Međutim, komunisti na čelu sa Rankovićem i Krcunom, razmišljali su drugačije. Trebalo je zadržati Šekija da zabavlja široke narodne mase. Juventus je tada nudio rekordnu sumu novca ali komunistički vrh je ostao pri svom. Juventus je doveo Omara Sivorija koji je posle dobio priznanje za najboljeg igrača sveta, ono priznanje koje bi gotovo sigurno bilo uručeno Šekiju da je prešao u Juventus.

Sekularaccccc

A onda nesrećni Čair i suspenzija. Meč s Radničkim tekao je loše po Crvenu Zvezdu. Domaćini su poveli sa 3:0, Tumbas isključi Vojkana Melića, zbog toga što je uzvratio udarac Dimoskom. “Driblingom se probijem pred golmana i čujem pištaljku. Tumbas zaustavio moj nalet, svirajući prekršaj za Zvezdu. Osetim nekakvu vrućinu u slepoočnicama i okrenem se prema arbitru. A on, kao da je želeo da me dodatno razjari, kaže: „Šta je, Šekularac? Ovde ja odlučujem. Misliš da možeš sve…“ Onda sam udario! Kroz glavu mi je proletelo da ne udaram Tumbasa, nego nepravdu.” Kazna od godinu i po bez prava igranja i odlazak u vojsku i veliki korak u nazad u karijeri od kog se nikada nije oporavio.

Kasnije je nastupao jos za nemački Karlsrue, Independe Santa Fe, Milionarios, OFK Beograd, FC America Kali, FC Paris ali nikada nije povratio stari sjaj. Kao trener vodio je mlađe uzraste u Crvenoj zvezdi, potom vodio nižerazredni Mladenovac, a zatim je radio u Australiji i Gvatemali. Kao šef stručnog štaba, sa Crvenom Zvezdom je osvojio „duplu krunu” (1990), s timom koji je bio preteča onog, koji će godinu dana kasnije postati prvak Evrope i sveta. Tada je sam sebe oterao iz Crvene Zvezde. Na meču protiv Kelna je udario redara i dobio suspenziju od 8 mečeve bez prava vođenja ekipe u 8 međunarodnih utakmica. Zamenio ga je Ljupko Petrović, a ostalo je istorija.Šekularac je bio trener i Kluba Amerike (Meksiko), korejskog Busana, Obilića (1998-2000), i naposletku, 2006. godine, vodio je Srpske bele orlove iz Toronta.

Oni koju su imali prilike da ga gledaju nikada ga neće zaboraviti, a mlađi će još dugo godina slušati o njegovim majstorijama. Legendo hvala ti za sve.

 

 

 

Komentari