Zvezda koja je kratko sijala

Šetao se kroz odbrane protivnika, driblao najbolje, asistirao i postizao golove. On je jedan od onih igrača zbog kojih je publika dolazila na stadione, od onih koji su ovu prelepu igru činili još lepšom. On je čudo od deteta, Perica Ognjenović.

Perica Ognjenovic

Rođen je 24. februara 1977. godine u Smederevskoj Palanci gde je i počeo svoju fudbalsku karijeru. Debitovao je za prvi tim Mladost Goše sa šesnaest godina i odmah se dalo videti da je neverovatan talenat. To nije promaklo rukovodstvu Crvene Zvezde koja ga je angažovala 1994. godine. Malo je poznato da je Perica mogao da završi u redovima Partizana ali je prevagnula ljubav prema timu iz Ljutice Bogdana.

“Ljudi iz mog prvog kluba, Mladosti iz rodne Smederevske Palanke, bili su u dobrim odnosima sa upravom crno-belih, pa su im obećali moj potpis, maltene sve stavili na papir, spakovali me u kola i odveli u Humsku. Generalni sekretar Žarko Zečević i sportski direktor Nenad Bjeković smatrali su posao završenim, ali ni njih dvojica ni Smederevci nisu pretpostavljali kako je bilo u mom srcu. Ljubav je bila jača od interesa. Moja Zvezda je iskoristila situaciju. Ostalo se zna”, ispričao je nedavno Ognjenović.

Dolazak u Crvenu Zvezdu je početak uspona ovog magičnog driblera. Najbolje je igrao u najtežim mečevima a posebno je bio motivisan protiv “večitog rivala”. Zanimljivo je da je pred derbi 1997. godine najavio da će matirati Kralja i to je uspeo dva puta. Okretan, brz, tehnički besprekoran do ludila je dovodio protivničke odbrane. Neverovatna promena pravca i sakrivanje lopte od protivničkih igrača ga je promovisalo u ljubimca Delija. Izvodio je slobodne udarce, kornere, bio kapiten Crvene Zvezde, stigao do nacionalnog tima i SP-a u Francuskoj 1998.godine. U tandemu sa Dejanom Stankovićem je zario i palio travnatom podlogom, do ludila dovodio igrače i navijače Partizana, bio ravnopravan takmac moćnoj Barseloni, demontirao Kajzerslautern…

Sjajne igre su ga preporučili najtrofejnijem španskom klubu. 1999. godine odlazi u slavni Real Madrid. U Realu je bio samo bleda senka onog ubojitog napadača koji je dominirao u redovima Crvene Zvezde. Povrede, velika konkurencija i sedenje na klupi su bili kobni za dalje fudbalsko napredovanje ovog čarobnjaka. U redovima madridskog kluba upisao je samo 1 gol i to na kup utakmici.

Posle dve i po sezone napustio je madridskog giganta i prešao u redove nemačkog Kajzerslauterna ali su ga i tamo mučile povrede. “Period posle Reala, polusezona koju sam odigrao u Kajzerslauternu, je možda najgori period u mom životu zbog povreda koje sam zadobijao i nerado se sećam toga”. Posle toga je lutao, Kina, Dinamo Kijev, za koji kaže da mu je bio najveća greška.”Kada sa ove distance i sa ovom pameću izvrtim ceo film moje karijer, vidim da mi nije bila potrebna epizoda u Ukrajini”, Zatim je usledio odlazak z Anžer, pa Ergotelis, pa Kalitea ali to nije bio onaj stari Perica. Nije bio uboit kao u crveno-belo dresu, samo je na mahove podsećao na onog Pericu koji je bio strah i trepet protivničkih odbrana. Karijeru je Završio u Jagodini.

Perica Real Madrid

Ostaju za pamćenje njegove bravure sa “bubamarom”, njegovi golovi, asistencije i izluđivanje čuvara. Mi koji smo ga gledali nikada ga nećemo zaboraviti. Hvala ti majstore za sve.

Komentari