Prošao kompletnu omladinsku školu Parizana, a nakon završetka iste,bio je na pozajmici u Teleoptiku. Od 2010. godine u prvom timu, debitovao u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv jermenskog Pjunika. Zbog oštrog temperamenta, od debija često bio u svađi sa saigračima i na meti navijača, trener Stanojević je čak njega i Nemanju Tomića "preselio" u mlađe kategorije - po kazni. Nakon peripetija, vratio se primarnom, terenu i postizanju golova, a svojevrstan mir sa navijačima je dogovorio drugim pogotkom na derbiju u jesen 2011. godine. Na njegovu žalost, tokom te sezone doživeo je povredu ukrštenih ligamenata kolena, pa je dugo bio odvojen od terena.

Nestašluke je pravio i u nacionalnom timu, odakle je takođe svojevremeno izbačen, iz sastava tima do 21 godine. Za "A tim" je selektovan od strane Mihajlovića čak i dok nije bio u punoj takmičarskoj formi, adebitovao je u beogradskom porazu od Belgije (0:3).

On, poput starijeg brata Stefana je nastavljač porodične loze Partizanovih napadača, budući da je otac Slađan krajem osamdesetih godina prošlog veka bio centarfor crno-belih. Stariji brat Štefan takođe je igrač crno-belih, kao i povremeni reprezentativac.