Ovaj iskusni Nišlija je najmalje igrao za klub iz svog rodnog grada. Počeo je u Radničkom, prošao sve selekcije ali ga je ubrzo put odveo u drugoligaša Zvezdaru, nakon čega je otiša o u Rusiju, i bio među prvima iz Srbije da zaigra u toj zemlji. Za vreme Nato bombardovanja 1999. je zaigrao za Anži, gde je stigao u "paketu" sa Elvirom Rahimićem. Sa timom iz Mahačkale je uspeo da uđe u najjači rang u Rusiji, postigavši gol u odlučujućem meču. I u Premijer ligi Rusije nastavio je odličan niz, postigao je prvi Premijerligaški gol u klupskoj istoriji, a do nedavno bio i najbolji strelac kluba sa 12 golova, dok ga nije prestigao Semjuel Eto.

Nakon toga nosio je dres Zenita, 2002. godine je pogotkom za izjednačenje u 91. minutu protiv Anžija kome je samo pobeda značila za opstanak (2:2) u Sankt Peterburgu, poslao je svoj bivši tim nazad u drugu ligu.

Kasnije je nosio dres CSKA Moskve, gde se ponovo susreo sa Rahimićem, najdugovečnijim strancem u ruskom fudbalu.

Dok je igrao u Rusiji, stigla mu je ponuda da zaigra za reprezentaciju Uzbekistana, ali ju je odbio iz patriotskih razloga, međutim, poziv od selektora Jugoslavije ovaj Nišlija nikad nije dobio.

Nakon toga, igrao je i za Univerzitatea Krajovu, a zatim potpisao za Volos u Grčkoj. Trogodišnji ugovor u Grčkoj preseklo mu je primoravanje da u Srbiji odsluži vojni rok, tako da je tri meseca igrao  za beogradski Obilić. Igrao je još i za Admiru (Austrija) i Rabotnički Skoplje, posle čega je pojačao Bežaniju. Posle solidnih igrara za "Lavove" otišao je u Rudar iz Pljevlja i ponovo oživeo svoju karijeru golovima, a zatim bio i član Mogrena, sa oba crnogorska tima postao je šampion.

Ponovo se u Srbiju vratio početkom 2012. godine, zaigravši za Slobodu u kojoj je i dalje u odličnoj formi.