Karijera

Prve fudbalske korake je napravio igrajući za mali portugalski klub Sakavenense od 1990. do 1995. godine. Tada je prešao u mnogo poznatiju Boavistu gde je dve sledeće godine igrao za mlađe kategorije.

Nakon isteka omladinskog staža, Moreira je otišao na kaljenje u drugoligaške timove Gondomar, a zatim i Žil Visente. Igrajući za ova dva tima je stekao status mladog reprezentativca Portugala. Posle dve godine, u sezoni 1999–2000, Moreira se vratio u Boavistu gde je dobio dres sa brojem 10. U promenljivoj sezoni, Moreira je zabeležio 17 nastupa u portugalskom prvenstvu uz jedan postignuti gol. U narednoj sezoni, u kojoj je Boavista osvojila prvu titulu prvaka države nije nastupio ni na jednoj utakmici.

Leta 2001. godine, Moreira je prešao u belgijski klub Standard iz Liježa u kojem je već u prvoj godini svojim dobrim partijama pridobio simpatije navijača Standarda koji su ga proglasili za najboljeg igrača tog kluba u sezoni 2001–02.

Moreira je u kontinuitetu pružao dobre partije i naredne dve godine, da bi u avgustu 2004. godine prešao u nemački klub Hamburg kao pozajmljen igrač uz mogućnost potpunog otkupa ugovora od strane Nemaca. Međutim, Moreiri nije ponuđen nastavak saradnje pa se on vratio u Lijež gde je odigrao još jednu sezonu. Nakon toga je nastupao za Dinamo iz Moskve i portugalski Аveš gde se nije dugo zadržao.

U julu 2007. je potpisao dvogodišnji ugovor sa Partizanom. Vrlo brzo je postao vodeći igrač tima sa kojim je uspeo da osvoji dve duple krune za redom, što se po prvi put desilo u istoriji kluba.

U januaru 2012. Moreira potpisuje za Vojvodinu.