Mojkovčanin je svu pažnju privukao na sebe igrajući odlično za pljevaljski Rudar. Početkom 2002. godine je pojačao Crvenu zvezdu, kojoj je svojim dobrim rešenjima u završnici, a naročito brzinom i spretnošću doneo novu dimenziju u igri. Iako je u crveno-belom imao oštru konkurenciju, Bogavac se izborio za svoje mesto pod suncem. Pjanović, Mrđa, Žigić i Pantelić su delili minutažu sa omalenim Crnogorcem. Priznanje mu je stiglo i u vidu poziva da zaigra za nacionalni tim SR Jugoslavije, u čijem je dresu zabeležio jedan nastup.

Nakon toga su ga u napretku sputale teške povrede. Prvo mu je Milivoje Vitakić mu je suludim startom na treningu slomio ključnu kost, a zatim su se maleri nastavili. Kako je Žigićev dolazak potpuno promenio koncepciju Crvene zvezde, Bogavac je postao prekobrojan i otišao u Nemačku.

Igrajući u "Cvajti" imao je nekoliko odličnih sezona, tako da je dobio poziv u selekciju Crne Gore, za "Sokolove" je odigrao sedam mečeva.

Po odlasku iz Nemačke, odigrao je dobru godinu u kazahstanskoj Astani, a nakon toga, leta 2012. je pojačao OFK Beograd, u kome svojim iskustvom, ali i nesmanjenom brzinom pomaže mlađim saigračima da izvuku maksimum.