Boško Ćirković Škabo: “Voleo sam da igram košarku, ali su je “vansportske svinjarije” uništile”!

Nakon par meseci bez intervjua u rubrici “Glas poznatih” ovoga puta smo razgovarali sa članom Beogradskog sindikata, Boškom Ćirkovićem, poznatijem pod umetničkom pseudonimom Škabo. Ukoliko pratite medije i društvene mreže, niste mogli da ne naiđete na različite društveno-sportske, humanitarne, projekte u kojima učestvuje Škabo, pa je tako povod našeg razgovora bila i sportska strana poznatog repera. Pročitajte šta nam je Boško rekao o bavljenju sportom, ali i svojoj muzičkoj karijeri.

Da li si kao dete trenirao neki sport i koji je sport po tebi najbolji?

– “Trenirao sam košarku kao srednjoškolac. Po meni je najbolji onaj sport koji čoveku trenutno najviše godi, tj. onaj koji mu trenutno najbolje vrši funkciju održavanja i unapređenja mentalne i fizičke kondicije. To ne znači da te ništa fizički ne boli, nego da voliš da se baviš tim sportom.

Koji ti je omiljeni sport?

– “Trenutno se rekreativno bavim trčanjem i mnogo mi se to sviđa. Spremamo se kolektivno za maraton, za početak. Od malena mi je omiljeni sport košarka ali ga više ne pratim toliko zbog vansportskih svinjarija.

Koji je cilj projekta “Trojka iz bloka” i ko su učesnici projekta?

– “Cilj akcije “Trojak iz bloka” je pribavljanje sredstava za sređivanje i opremanje kupatila ljudima koji u 21. veku nemaju normalna kupatila. Pokrenula ga je ekipa jako ozbiljnih, poštenih i entuzijatišnih ljudi. Mene su samo pozvali kao jednog od promotera i vrlo rado sam se odazvao jer mi je njihov rad poznat od ranije. Nemam ja tu šta sebe da reklamiram i da se hvalim, na internetu sami pogledajte na http://www.trojkaizbloka.org i uključite se. Sve je vrlo humano i transparentno.”

Da li u u tvom slobodnom vremenu postoji mesto za sport?

– “U poslednje vreme odvajam baš dosta vremena za sport jer prirpeme za maraton u ovoj fazi zahtevaju da makar jednom ili dva puta nedeljno trčim u kontinuitetu oko dva sata, plus četiri-pet kraćih treninga.”

Za koga navijaš i da li ti obaveze dozvoljavaju da odeš na utakmicu?

– “Navijam za Beogradski sindikat a na sportske priredbe odavno ne idem, što zbog obaveza, što zbog vansportskih svinjarija… Pritom ne mislim na navijače, navijanje mi je najlepši deo tih priredbi. Mislim na matore, materijalno situirane, ljude koji pre i posle sportskih nadmetanja prave skandale u medijima.

Ko je, po tebi, najveći srpski sportski ambasador?

– “Trenutno su mi Jovica Spajić i Dalibor Daničić, informišite se malo o tim ljudima. A realno to je Novak Đoković, mada ne volim da se priklanjam “mejnstrimu”. Rezultati ovog čoveka su fantastični i neosporni. Samo što ljudi neće da vide koliko je radio i povraćao na treninzima nego samo iz fotelje hvale uspeh i kude kad se ne ostvari uspeh koji su oni, možeš misliti, očekivali.

Kada je tvoja rep karijera “ugledala svetlost dana”?

– “Repom sam počeo da se zabavljam 1991. godine.”

Šta smatraš svojim životnim uspehom?

– “Svojim, realno, najvećim životnim uspehom, smatram rođenje sina.

Kakav je osećaj biti na bini pred punom Arenom?

– “Osećaj je takav da ti se, nakon više od deset godina penjanja na bine, plače od sreće punih deset minuta i da jedva uspeš da ne zakreštiš ko “cava” kad dođe red na tebe da repuješ strofu.”

Šta bi nam rekao o tvom projektu “Pilići”?

– “Radi se o tragikomičnoj priči u kojoj su svi akteri pilići kratke pameti a glavni akter je pile koje nosi naočare i “fura” striktno skrštena krilca, jer je tu ideju pokupio od svinja koje praznoglavim pilićima hoće da “drpe” i ono malo jaja što imaju… Tu je i transformacija u super junaka, “PIJUK televizija” za ispiranje mozga i raspirivanje među-pilećih podela i svađa… Dakle, priča je potpuno fiktivna i nema veze sa našom realnošću, ha-ha-ha.

Da li misliš da se sportom mogu zaobići negativne stvari koje su sve prisutnije u životu mladih?

– “Ne da mislm, nego apsolutno znam. I iz sopstvenog primera i iz primera brojnih ljudi oko mene. Pritom ne mislim samo na profesionalni sport iliti sport kao zanimanje. Naprotiv, mislim da rekreativni sport verovatno ima blagotvornije dejstvo na psiho-fizičko stanje organizma.

Kako bi definisao profesionalni sport i da li bi mogao da napraviš paralelu između profesionalnog i rekreativnog?

– “U ovoj eri materijalizma, profesionalizam se nužno vezuje za materijalno i kompromise zarad materijalnog. Menadžersko-kriminalni sistem koji je ovde zabio kandže duboko u sve iole komercijalne sportove tome baš doprinosi. Toga u amaterskom sportu nema i zato ponavljam da mi se on danas čini zdravijim, definitivno “sportskijim”. Svakako sve zavisi od čoveka do čoveka. Znate i sami da postoje primeri igrača koji su uspeli u svetskoj konkurenciji, iako su odbačeni ili samo odbacili ovdašnje “profesionalne” sportske radnike.

Verovatno ono što najviše zanima armiju fanova Beogradskog Sindikata, kada mogu da se očekuju album i nastupi?

– “Može da ih zanima do sutra, ja nemam sad odgovor na to pitanje. Pratite www.facebook.com/skabobs www.facebook.com/svimsrcembs i, kad proradi, www.beogradskisindikat.com. Jer ko na pravom mestu čita, ne pita.

Koja je tvoja poruka za čitaoce Utakmice?

“Stare sindikalne: (P)ostanite SVIZAJEDNO zdravi u glavi i mislite svojom glavom, to je prava sloboda.”

Poruka našeg razgovora je veoma jasna, a sportski portal Utakmica ovom prilikom želi da čestita rođendan Sindikalcima, i da se zahvali što su deo naših života i odrastanja već deceniju i po.

Pripremili: Petar Lazić i Marko Živković
Uradio i pisao: Petar Lazić

Komentari