Danijel Mojsov – Čast je biti kapiten Lirsa

Vojvodina je već duže vreme rasadnik talenata svoje fudbalske škole, a igrač koji je govorio za naš portal je primer odličnog poslovanja, skautinga, “Stare dame” i veoma dobra kupovina, razvitak, a kasnije i prodaja. Danijel Mojsov je iz ne toliko atraktivne makedonske lige prešao u Vojvodinu, tada kao potpuna enigma za domaće navijače, a otišao je iz Voše kao jedan od najboljih štopera u ligi, kao i jedan od najboljih stranih igrača ikada u srpskom prvenstvu. Crvena zvezda i Partizan su se uzalud otimali za Mojsova jer je tadašnja politika uprave Novosađana bila jasna, te je makedonski reprezentativac karijeru nastavio u Branu, a sada je kapiten Bobanu Bajkoviću, Đoanu Kapdevilji, Etijenu Velikonji… u Lirsu.

utakmica-rs-danijel-mojsov2

Kako bi opisao period tvoje karijere pre dolaska u Srbiju, kada si nastupao za više makedonskih ekipa?

“Moja karijera pre dolaska u Vojvodinu je bila veoma dobra i igrao sam tada za najjače klubove u Makedoniji, Makedonija Đorče Petrov i Vardar, a pre toga sam prošao sve omladinske kategorije u klubu u mom rodnom gradu – Kavadarci, kao i moj matični klub Tikveš. Za Makedoniju Đ. Petrov sam i osvojio šampionsku titulu.”

U Voši si stekao afirmaciju, ne samo što se srpskih fudbalskih ljubitelja tiče, nego i šire. Po čemu ćeš pamtiti vreme provedeno u “Staroj dami” i odnos sa tadašnjim saigračim?

“Tako je, u Vošu sam došao 2010. godine i stekao sam baš veliku pažnju i afirmaciju, ne samo u Srbiji nego i u Evropi pošto sam godinu dana kasnije bio proglašen za najboljeg štopera i bio sam u u timu godine. Vojvodinu ću pamtiti kao jednu veliku familju koja je znala šta hoće. U prvoj godini na čelu sa sjajnim trenerom Milinkovićem i njegovim stručni štabom (Perović, Spalević i Stojanović) koji nas je učio da se na najbolji način prikazujemo, kako na utakmici, tako i u privatnom životu. Ja sam baš puno naučio od njih. Skoro svi smo išli zajedno na piće u grad, ručali smo zajedno kao familija i zato smo “gazili” sve redom.”

Kada si dostigao vrhunac što se igranja u Novosadskom klubu tiče, prirodno je bilo da promeniš sredinu. Mnogo se spekulisalo gde ćeš preći, čak se i pisalo da si pojačao Dinamo iz Moskve… Kako je sve to uticalo na tvoju karijeru i što si se odlučio baš za Bran?

“Već posle godinu dana je trebalo da pređem u mnogo jače klubove u Evropi, ali tadašnji predsednik, pokojni Bata, nije hteo da me pusti iako su nudili veliki novac klubovi poput Dinama iz Moskve, Red Bul Salzburga, Dinamo Zagreba i Partizana. Posle isteka ugovora u Voši, mada su me pre toga terali da potpišem novi, ja nisam hteo i bio sam suspendovan da ne igram šest meseci. Kada mi je istekao ugovor, potpisao sam za ukrajinsku Tavrija, ali se tada desilo nešto što nisam znao i očekivao. Klub je bio pod suspenzijom Fife jer je bio dužan nekim igračima te je Fifa zabralnila transfere, čekao sam nekoliko meseci da vidim da li će Svetska fudbalska federacija da skine suspenziju. Tadašnji trener, Oleg Lužni, mi je davao podršku ali ja jednostavno više nisam mogao da čekam i da ne igram. Onda sam otišao u klub i tražio raskid i dobio sam ga, u tom momentu mi se javio norveški Bran i dao konkretnu ponudu. Nisam hteo više da čekam, da mi se ponovo nešto izjalovi, i otisao sam u Norvešku, prošao preglede i potpisao. Bio sam presrećan i zadovoljan što sam prešao u taj klub i igrao jednu godinu i osam meseci.”

utakmica-rs-danijel-mojsov3

Da li ti je žao što nisi pojačao nekog od “večitih” rivala koji su se tada bukvalno otimali za tvoj angažman?

“Da, izuzetno mi je žao što nisam pojačao neke od “večitih rivala” pošto bih sada već bio u nekom velikom klubu, ali tada niko nije smeo da pređe iz Vojvodine u Partizan ili Zvezdu.”

Norvežani i Belgijanci se po mentalitetu dosta razlikuju od Balkanaca, a da li si možda uvideo sličnost što se navijanja tiče, sa “firmom” ili nekom drugom srpskom navijačkom grupom?

“Norvežani su malo drugačiji ljudi i nisu baš isti kao Belgijanci, ipak veoma dobro znaju da navijaju i svaku utakmicu su bili sa nama i to pun stadion veoma često. Belgijanci su prijatniji i topliji ljudi i po mom mišljenju su oni bolji, ali ne mogu da se upoređuju sa nama jer oni znaju gde je granica navijanja, a kod nas se to nikada ne zna. Može da se desi da do tebe dođe neki navijač, udari te i slično, dok tamo toga nema jer imaju jasan zakon za takve stvari, kazna je zatvor i zabrana ulaska na stadion. Moram da napomenem da je “Stara garda” Vojvodine uvek bila grupa dobrih i poštenih navijača.”

Koliko ti je teško pao odlazak iz Srbije, sa Balkana, u jednu novu sredinu i koliko ti je vremena trebalo da se prilagodiš u norveški stil fudbala, ali i života?

“Nije mi palo teškoe da odem iz Srbije pošto sam hteo da se okušam u Evropi i na redu je bilo da promenim sredinu kad mi je istekao ugovor pošto pre toga nisu želeli da me puste. Trebalo mi je malo da se prilagodim dva, tri meseca, i na fudbal, a pogotovo na život, koji je mnogo drugačiji od našeg na Balkanu. Vreme je bio užasno, kiša je padala svaki dan, bilo je hladno ali i fudbal je bio težak, možda tri, četrir puta teži nego kod nas. Trčanje, dueli, skok igra… izuzetno teška liga, slična Čempionšipu.”

Da li ti je u karijeri značilo priznanje Superlige koja te je uvrstila u tim sezone 2010/11?

“Sigurno mi ja puno značila ta nagrada i uvrštavanje u idealni tim, kao najboljeg štopera lige i to ću pamtite do kraja života. Neki igrači igraju godinama a ne mogu da dostignu taj nivo, ja sam to uspeo za samo godinu dana.”

Jedan od razloga što si prešao u Lirs jeste i to što si bio veoma standardan u Branu, pa čak i bio strelac u tri navrata. Kakve impresije imaš što se igranja u tom norveškom prvoligašu tiče?

“Jeste, bio sam standardan u Branu i postigao sam čak i više nego tri gola, ali nije bilo presudno to. Evo kako sam prešao u Lirs, bio sam na vikendu, na planini sa suprugom, bratom i njegovom ženom i tada me je nazvao pomoćni trener koji je bio u Voši kad sam i ja bio tamo, Marko Perović, i rekao mi da će me potražiti njegov kum koji je pomoćni trener u belgijskom Lirsu. Tada me je zvao Živković i još jedan naŠ što je takođe bio pomoćni i rekli su da me žele u timu. Tada je bio trener Slaviša Stojanović, rekli su mi da će mi se javiti neko iz kluba, javili su mi se i dogovorili smo se za jedan dan. Otišao sam tamo i potpisao sam.”

utakmica-rs-danijel-mojsov4

Ove sezone si pojačao Lirs, veoma brzo se ukopio u novu sezonu i dokazao svoje kvalitete, što svedoči kapitenska traka koju nosiš. Šta bi nam rekao o infrastrukturi kluba, upravi i saigračima?

“Klub je baš profesionalan, imamo bukvalno sve šta želimo, uprava je super na čelu sa predsednikom. Ja sam zadovoljan, to što sam kapiten sigurno svedoči da sam pokazo kvalitete i kvalitetne igre kao fudbaler i kako osoba, i sigurno da mi puno znači to što sam samo posle jednog meseca postao kapiten kluba.”

Pored Bobana Bajkovića koji je golman ekipe, u klubu je kao jedan od pomoćnih trenera bio i nekadašnji fudbaler Vojvodine Bratislav Živković (sadašnji strateg Voždovca). Da li je Živković uticao na tvoj dolazak i da li ti je lakše što u stručnom štabu, kao i u timu, imaš ljude sa tvog govornog područja?

“Igrači su pretežno mladi, ali kvalitetni. Tim je prosečno star 24, 25 godina i imaju potencijal, ali ova godine ne ide kako treba, pa sam zato došao, da pomognem kluba da ostane u prvoj ligi. U prošloj sezoni smo primali od četiri do šest golova po meču a sada je totalno drugačije, vidi se napredak na čelu sa mnom, Bajkovićem i Velikonjom koji daje golove. Sigurno da je sa njima lakše, imam nekoga ko je sa mnom u ekipi, ali i posle treninga, za druženje, kafu, ručak…”

Kakav je osećaj biti kapiten poznatom španskom internacionalcu i bivšem dugogodišnjem kapitenu Viljareala, Đoanu Kapredvilji? Da li provodiš vreme sa Špancem i kakav je van terena? (How do you feel about being captain to a spanish international person and ex captain of Villareal, Joan Capdevilla. Do you spend your time with him and what is he like outside the field?)

“On je prava legenda od koje može mnogo da se nauči, sigurno da je osećanje igrati sa njim izuzetno. Magičan je osećaj biti kapiten nekome ko je osvojio Svetsko i Evropsko prvenstvo i igrao za velike klubove. Da, svakog dana se družimo kada imamo slobodno vreme, idemo na ručak, večeru, kafu… Đoan je baš tip za atmosferu i za kvalitetan razgovor. (He is a real legend from whom you can learn a lot, sure the feeling when you play with him is incredible. The feeling of being captain to someone who has won European and World Championship and played for some big clubs is magical. Yes, we hang out every day when we have free time, we go to lunch, dinner, coffee… Joan is just the guy for good atmosphere and quality talk.)”

utakmica-rs-danijel-mojsov1

Lirs ima jednu veoma tešku sezonu iza sebe, koje su šanse da se kroz plejof za opstanak izbori igranje i naredne sezone u najjačoj belgijskoj ligi?

“Imamo tešku sezonu ali se nadamo da ćemo obezbediti opstanak, šanse su velike, ali idemo korak po korak – utakmicu po utakmicu. Trenutno igramo Plejof 3 i ide sve kako treba.”

Makedonija je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u malo povoljnijoj situaciji nego što je Srbija. Očekivanja su sigurno bila veća, da li se nadate trećoj poziciji i odlasku u baraž?

“Što se reprezentacije tiče, mogu da kažem da imamo još teoretske šanse, ali ne treba da gubimo volju. Očekivanja su uvek veća, ali nekada se ne desi onako kako se očekuje.”

U jednom intervjuu si pomenuo da ti je želja da zaigraš u Premijer ligi. Koje su ti sadašnje želje i planovi za budućnost?

“Jeste, moja želja je da zaigram u Premijer ligi, i to u mom omiljenom klubu – Mančester Junajtedu. Za sada mi je želja i da obezbedimo opstanak, kao i da ostanem u klubu više godina. Što se reprezentacije tiče, voleo bih da odigram neko Svetsko ili Evropsko prvenstvo.”

Da li bi imao poruku za čitaoce Utakmice?

“Preporuka za čitaoce da što više prate i čitaju portal, takođe da budu iskreni, pošteni, radni, profisonalno uporni, nikada da ne padaju, da razmišljaju pozitivno kao Evropejci, ali i da to ne bude lose za sebe i ostale.”

Najbolji tim sačinjen od saigrača Danijela Mojsova: Boban BAJKOVIĆ (Željko BRKIĆ), Danijel MOJSOV, Miroslav VULIĆEVIĆ (Birkir Mar SEVARSON), RAMI, Đoan KAPDEVILJA, Slobodan MEDOJEVIĆ, Stefane BAĐI, Giorgi MEREBAŠVILI, Martin PUŠIĆ, Etijen VELIKONJA i Brana ILIĆ.

Najbolji tim planete: David de HEA, MARSELO, Branislav IVANOVIĆ, Serhio RAMOS, Tijago SILVA, Andres INIJESTA, Eden AZAR, Bastijan ŠVAJNŠTAJGER, Kristijano RONALDO, Zlatan IBRAHIMOVIĆ i Vejn RUNI.

utakmica-rs-danijel-mojsov5

(Foto: LierseFc)

Komentari