Dino Šarac, mladi vezista Spartaka nedavno je u četvrtfinalu Kupa protiv favorizovanog Partizana pokazao da i fudbaleri ostalih klubova u Srbiji imaju šta da pokažu. Plavi golubovi su njegovim golom poveli, a samo nekoliko minuta kasnije i udvostručili vođstvo nakon njegove asistencije. Ispostavilo se da je to bilo dovoljno za ulazaknu polufinale.

Nedelju dana nakon toga, spretni vezista je govorio za „Utakmicu“ i izrazio jednu molbu.

- Želeo bih da ispravim grešku koja se ponavlja svugde na internetu, piše da je moj datum rođenja u martu, a prava je istina da sam rođen 6.9.1990. godine.

Kako je od početka tekla Vaša fudbalska karijera?

– U kadetima i omladincima sam bio član Novog Sada. Kao senior, budući da sam iz Bačke Palanke, u lokalnom klubu FK Bačka sam proveo pola godine, a isto toliko i u Metalcu iz Futoga, to je sve Srpska liga – Vojvodina. Nakon toga sam proveo po godinu dana u ČSK Čelarevu i Sremu iz Sremske Mitrovice u drugom rangu takmičenja, a potom sam prešao u Spartak u kome sam već treću godinu.

Pamti se da je Šarac pre nekoliko godina, tada kao igrač drugoligaša Srema iz Sremske Mitrovice takođe zatresao mrežu crno-belih, pitali smo o motivaciji protiv Partizana?

- Nemam ništa lično protiv tog kluba, jednostavno, najlepše je igrati protiv Partizana i Zvezde, tada sam i dodatno motivisan. Dosta gledalaca, važnost mečeva kao i težina protivnika čine te mečeve interesantnima, a kada se doda da protiv njih nikada nema rezultatskog imperativa dođe se do jasnog odgovora zašto najviše volim da igram protiv timova sa Autokomande.

Kako komentarišete izbacivanje šampiona iz Kupa?

- U svega četiri dana smo dva puta odigrali sa njima, prvo su nas nadigrali u prvenstvu, nakon toga smo ih dočekali na našem stadionu i širi auditorijum je na televiziji mogao da vidi da smo mi bili bolji i zasluženo prošli dalje. Mislim da je presudila naša motivisanost.

U igri za trofej ste ostali Vi, branilac trofeja Jagodina, Vojvodina i OFK Beograd, koga priželjkujete?

- Najviše bih voleo da to bude Vojvodina, volim da igram na „Karađorđu“ ako se tako zalomi, s druge strane mi smo veoma snažni na stadionu u Subotici. Posebnu čar tim susretima daje činjenica da među klubovima postoji staro rivalstvo. Ako ne može „Voša“, onda neka bude OFK Beograd, samo da ne bude Jagodina – oni nam nikako ne „leže“. Budući da su „večiti“ ispali, izrazitih favorita nema, tako da gajimo tihu nadu da možemo do trofeja.

U toku sezone ste promenili trenera, kakva je razlika između bivšeg Kurćubića i sadašnjeg Kanatlarovskog?

- Kod Pece (Kurćubić) sam se „vratio u život“, najviše zahvaljujući njemu i hvala mu na tome, zaista se radi o odličnom čoveku i treneru. Takođe, imali smo dobre rezultate sa njim, ali uprava se odlučila na „šok terapiju“ usled nešto slabijeg starta. Dragi (Kanatlarovski) takođe radi odličan posao, što se uostalom i vidi po našim rezultatima. On se razume u posao i zna šta hoće. Naročito smo dobri na domaćem terenu. Obojica su imali odličan odnos sa igračima, stvorili odličnu atmosferu u timu, ubeđen sam da nas to i drži ovako visoko, iako smo drastično oslabljeni letos.

Slažete se dakle sa ocenom Damira Džimovića, izvršnog direktora Spartaka da je ovo do sada odličan rezultat?

- Da nam je neko rekao da ćemo u polusezoni biti u polufinalu kupa i sa samo tri boda manje od četvrtoplasiranog, ne bismo mu verovali. Odlični igrači su nas napustili, a došli su neki neafirmisani. Kao što rekoh, zahvaljujući treneru je proradila „hemija“, novajlije su pokazale šta umeju, kao i mi starosedeoci. Pronašli smo formulu uspeha.

Na kojoj poziciji najradije igrate?

- Na ovoj koju trenutno zauzimam u Spartaku, u formaciji 4-3-3 igram levog veznog, ponekad me trener pomeri i u sredinu. Čitav život sam u veznom redu, jednako uspešan sam i kao zadnji vezni.

Koliko znači igranje u istoj liniji sa iskusnim Torbicom i Trivunovićem?

- Pomažu mi na svaki način, odlični su igrači i dobri ljudi, od njih može dosta da se nauči. Sa Veseljkom (Trivunović) se poznajem od ranije, budući da sam iz Bačke Palanke, a on iz susedne Gajdobre. Predusretljivi su i nesebično pomažu meni, ali i ostalima.

Koje osobine smatrate svojim najvećim vrlinama, a koje manama u fudbalu?

- Najveće prednosti su mi brzina, mogućnost da igram na više pozicija u veznom redu, snalazim se svejedno da li sam u sredini, levo ili desno. Takođe, dosta sam izdržljiv i mogu puno da pretrčim. O manama možda bolje mogu da kažu treneri, lično bih voleo da popravim šut iz trka.

Gde biste voleli da nastavite karijeru kada dođe vreme za to?

- Imao sam prilike da turistički proputujem Italiju, obišao sam je uzduž i popreko, posećivao i stadione. Voleo bih tamo da igram, dopada mi se i način života, a naravno i fudbal. Ipak, najkvalitetnije loptanje po mom mišljenju je u Engleskoj. Voleo bih da pronađem dobar angažman u inostranstvu.

Da li Vam je poznat sajt „Utakmica.rs“?

- Naravno, ispod mog igračkog profila na „Utakmici“ je neki čudan komentar, neko mi je poželeo dobrodošlicu u splitski Hajduk – veoma me je to zbunilo, uz svo poštovanje, nemam baš nikakve veze sa tim klubom.

Pošto pratite naš sajt, poznato Vam je da sada biramo najbolji tim jeseni, možete li da sastavite jedan po Vašem izboru?

- Moj tim bi izgledao ovako: