Dušan Domović-Bulut: Sa čela FIBA liste ipak u Katar na završni turnir!

Kada smo pre oko dva meseca, po osvajanju zlata u Pragu, imali intervju sa najboljim basketašem sveta Dušanom Domovićem-Bulutom, dogovorili smo i susret u Beogradu. Tada smo se nadali da će taj susret dobiti na jačini eventualnim osvajanjem prvog mesta ekipne Fibine liste na kraju godine, pošto su Novosađani uspeli i napravili veliki podvig, Dušan je ispunio obećanje i doputovao u Beograd kako bi popričali o fenomenalnoj godini, samo za čitaoce portala Utakmica.rs, Dušan Domović-Bulut– prvi basketaš FIBA rang liste:

Kako je nastao ovaj tim koji je trenutno na “krovu” sveta?
– “U tom sastavu smo prvi put zaigrali prošle godine, ali se zaista znamo jedan duži period, od malena. Igramo godinama nazad ulični basket zajedno, igrali smo i turnire, ali ne u tom sastavu, već smo se preplitali. Nekad smo igrali Savić i ja, nekada sam igrao sam, nekada Ždero i ja, ponekad Savić i Ždero… Nažalost, basket nije profesionalan sport, pa smo morali i ove sezone da u dva navrata menjamo igrače, ima puno povreda, a i sami turniri traže dosta odricanja.”

Šta bi nam rekao o svojim prošlosezonskim saborcima?
– “Da njih nema, ja stvarno ne bih bio ovde gde jesam, ja to tako gledam. Svi smo se nekako uklopili u sastav, delujemo na dobar način, kao neka funkcionalna jedinica. Jeste da ponekad imamo i međusobne probleme, ali to uglavnom brzo rešimo, svi se podređujemo timskom uspehu.”

Da li ste svesni da je veliki broj ljudi zbog vaših uspeha počeo da prati “street” basket?
– “Nisam tačno upućen u broj ljudi, ali je činjenica da je basket jedna od najmasovnijih rekreacija u Srbiji, pored malog fudbala i najstarija rekreacija kod nas. Tako da sam basket privlači jednu široku lepezu ljudi i nije teško da ljudi počnu da prate i basket turnire, kad već to igraju i znaju neka pravila.”
Mogu ti reći da je u velikoj meri skočilo interesovanje nakon uspeha u Pragu…
– “Tako to ide, kada se ređaju uspesi, onda ljudi počinju više da prate, a i vesti se brže šire.”

U kojoj si meri zadovoljan drugim mestom u Istanbulu i obezbeđenim prvim mestom na listi, ili se ipak kaješ što pobedom niste obezbedili učešće na završnom turniru u Kataru?
– “Pa mi idemo u Katar, nismo još uvek zvanično pozvani, ali će jedno mesto sigurno biti za nas jer smo ipak najbolje rangirana ekipa. Mogu da kažem da sam zadovoljan, ne mogu da kažem da sam prezadovoljan jer smo ipak poraženi u finalu… Zapamtio sam jednu rečenicu: “Uspeh je prevazilaženje izazova koje imaš u toku procesa”, mi smo ove godine imali fantastične izazove. Od menjanja sastava, finansijske konstrukcije koju smo sami “sklapali”, nesrećnih poraza… Stvarno sam zadovoljan što smo ipak došli tu gde jesmo.”

Koja su vam očekivanja bila pre Istanbula, da li ste se plašili da ćete eventualnim neuspehom izgubiti šanse za prvo mesto, ili ste ipak verovali u dobre partije u Carigradu?
– “To je turnir k’o turnir, na koji dolazi deset najjačih ekipa. Mi smo pre sezone zacrtali cilj da budemo najbolje rangirana ekipa na svetu i da dođemo do tog Istanbula, jer je kompleksan proces samog dolaska dotle, treba osvojiti 2-3 turnira da bi se stiglo na to mesto, što nikako nije lak posao. Kada smo već stigli tamo, logično je da smo imali najviše ambicije i da smo uz veliku dozu samopuzdanja smatrali da možemo da ponovimo uspeh i da budemo ponovo najbolji na svetu. Basket je takva igra da smo u finalu poraženi za nekih deset minuta, taktika koju smo postavili, tj. koju nam je nametnula protivnička ekipa, je njima upalila, dok nama nije. Verujem da možemo da ih pobedimo i da ćemo se susretati i dalje… Jedna od čari basketa jeste i to što ima malo vremna, a treba se prilagoditi i kriterijumu suđenja i igri protivnika.”

Oni koji manje prate basket baš i ne poznaju dosta dobro momke iz ekipe Brezovice, kako su oni uopšte došli do tog prvog mesta u Turskoj?
– “Oni su jednim zaista neverovatnim putem stigli tamo, bukvalno zadnjim vozom. U vreme kada smo mi osvojili Prag, oni su igrali poslednji čelendžer u Lozani gde su pobedili naš Olimp iz Beograda i tako došli do Istanbula. To je jedna ekipa koja nas je prevashodno dobila na visinu, koju ne možemo da treniramo, a veliki je uticaj imao kontinuitet koji su oni imali, a koji na žalost mi ove godine nismo mogli da “treniramo”. Oni imaju prosek godina preko 30, već desetak godina igraju domaću ligu u Sloveniji, imaju samo jednog novog momka koji je visok 217cm, ostali već deset godina igraju zajedno. Jaki sponzori, puno turnira… Samim tim su na većem nivou nego mi.”
To je još jedan u nizu apela ljudima koji imaju uticaj u sferi u kojoj vam je potrebna pomoć, verovatno njima Slovenija dosta toga pruža?
– “Oni imaju jednu dobru ligu, razvijen sistem, kao kada bi poredili Partizan sa nekim klubom iz srpske lige, oni već godinama rade na dobar način. Ja trenutno imam viziju koju ću sigurno preneti Ministarstvu omladine i sporta, Vanji Udovičiću, pokrajinskom odboru u Novom Sadu, novonastalom basket savezu i košarkaškom savezu Srbije. Imam viziju, prikupio sam dosta iskustva ove godine, kako i na koji način to može da funkcioniše kod nas. Ovaj plan ne bi obuhvatio samo nas, već i ostale ekipe koje će dobiti priliku da izađu u inostranstvo i da privučemo inostrane ekipe koje bi dolazile kod nas da se takmiče. Trebalo bi da počnemo od mlađih kategorija, popravkama nekih terena i pružanjme uslova, kako bi se sve to nadogradilo u potencijalne šampione.”
Imali smo uspeha i u mlađim kategorijama, tim Luke Anđušića je osvojio Svetsko prvenstvo…
– “Imamo strahovit mentalitet i genetiku za ovaj sport, srpske ekipe su na svim turnirima uglavnom uspešne, stižu do četvrtfinala minimum. Sve je jasno kada se pogleda prošla godina u kojoj smo mi bili svetki prvaci, kao i juniori, i ekipa Olimp, koja je bila treća na nezvaničnom prvenstvu sveta. Ekipa Ranč iz Srbije je poražena u finalu ovogodišnjeg turnira u Lozani, malo im je falilo, ali su poraženi od najjačih na svetu.”

Kojim ritmom nastavljaš sa treninzima po svršetku naporne sezone i kako izgleda jedan vaš uobičajni trening?
– “Naš trening se, uglavnom, sastoji od uličnog basketa, koji nas najefikasnije priprema. Pored toga, dosta vremena provodim na individualnim treninzima kako bi unapredio svoju igru i tehniku. Imam kondicionog trenera Feđu Kamasija, koji je trener i Mihailu Dudašu, on mi zaista pomaže da se što bolje pripremim za neverovatne napore kojim se izlažem, pogotovo od kad sam “osetio” nova pravila.”

Da li u skorijoj budućnosti možemo da očekujemo da će “3×3” tura turnira “svratiti” u Srbiju?
– “Imali smo ove godine tu neku domaću ligu koja je obuhvatila tri grada, ja sam organizovao turnir u Novom Sadu, na kojem su učestvovale 44 ekipe, pored tog turnira, bila su još dva, u Beogradu i Kragujevcu, i završni u Beogradu. “Streetball” savez je povukao neke pogrešne poteze, bez dovoljno iskustva, zbog toga do kraja godine ta liga nije izgledala onako kako su sami želeli i očekivali na početku. Ja se iskreno nadam da će se oni osnažiti, da će prihvatiti našu kritiku i naše iskustvo, koje definitivno imamo, i da ćemo sledeće godine napraviti mnogo jaču domaću ligu, kao i neki inostrani turnir kojim bi privukli “krem” klasu uličnog basketa, barem Evrope.”

Definitivno imaš potencijala i za igru na dva koša, da li si ikada razmišljao o tom vidu igre pod obručima?
– “Za mene je košarka zatvorena knjiga, igram i dalje iz ljubavi B ligu Vojvodine, ali se profesionalno nisam digao na neki zavidni nivo, tako dane razmišljam o tome. Reprezentativno sam se ostvario prošle godine na Svetskom prvenstvu, tako da mogu da kažem da sam bio i reprezentativac.”

Šta te je motivisalo da dođeš do zvanja najboljeg na svetu?
– “Oduvek sam maštao da budem najbolji na svetu i time sam se vodio ove godine. to je bila moja motivacija.”

Kako bi opisao svoj stil igre?
– “Gajim taj “all-around” stil igre, nikada nisam želeo da budem jednoličan, već da me krasi više karakteristika. Vođen time što mi je otac govorio, da je kratko ćebe najneugodnije ćebe, trenirao sam različite delove igre. Kada mi neko priđe, mogu da ga prodrem, kada se udalji mogu da šutnem, poenta je da zbunim čuvara, da prosto ne zna kako da me čuva.”

Šta očekuješ od naredne sezone pošto je sigurno da će odbrana trona biti teška?
– “Svaka odbrana trona je teška, ali sve zavisi od naše motivacije i od finansijske konstrukcije za sledeću godinu, jer bez nje nema kontinuiranog uspeha. tako je uvek bilo, a i biće…”

Sastavni deo svakog intervjua, koja je tvoja poruka za čitaoce portala “Utakmice”?
– “Nikada nisam voleo da mi sole, ili da nekome solim pamet… Možda bi imao nešto da poručim nekom od vaših čitaoca kada bih porazgovarao sa njim… Mogu samo da predložim svima da dođu u Ušće Šoping Centar i provedu slobodno vreme u njemu i predstojeće zimske odmore, baš kao i mi danas (smeh).”

Evo i fantastičnog preokreta Novosađana protiv ekipe Kranja u polufinalu turnira u Istanbulu, za koji je zaslužan Dušan Domović-Bulut odličnim šutevima u finišu meča.

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić

Komentari