Dušan Matović: “Srećan sam u Beitaru, možda bih ostao i do kraja karijere”

U srpskom fudbalu ne postoji puno primera poput onog Dušana Matovića, koji je nakon samo jedne sezone u domaćem fudbalu otiša u inostranstvo u kojem uspešno igra fudbal već skoro 12 godina. Nakon dugog boravka u Slovačkoj, prešao je u Ekranas iz Litvanije u kojem je igrao par sezona, nakon čega je od 2011. promenio dva kluba u Izraelu. U ovoj prazničnoj seriji intervjua Utakmice još nismo imali priču o fudbalu iz te zemlje, u daljem tekstu možete pročitati utiske i doživljaje Dušana Matovića.

Kada si 2003. napustio domaći fudba, da li si očekivao da se nećeš vratiti za ovako dug period?

Kada sam otišao u Slovačku 2003. kao pozajmljen igrač iz Železnika, jer sam imao profesionalni ugovor, nisam mislio da ću ostati 12 godina u inostranstvu, ali mi je danas drago da je tako.

Nastupao si u Slovačkoj, Litvaniji i Izraelu, koju sredinu ćeš pamtiti po najboljim uslovima za rad, koju po navijačima, a koju po uspesima?

Najbolji uslovi za rad i život su u Izraelu, odlična klima, dobar rad na treninzima, odlični treneri, kao i dosta slobodnog vremena bez karantina što mi omogućava da provodim više vremena sa svojom porodicom. Najbolji navijači su svakako “La familija” Beitar Jerusalima, oni nas prate svuda i kod kuće imamo stalno pun stadion. Po uspesima pamtim Litvaniju gde sam za četiri godine osvojio isto toliko prvenstva, dva kupa i dva superkupa, ali i Izrael u kojem sam osvojio prvenstvo i Liga kup.

Beitar je trenutno osmi, za dva mesta ispod plejofa, koji su krajnji dometi i očekivanja u klubu?

Trenutno smo osmi ali nas od četvrtog mesta deli samo tri boda, liga je izjednačena ove godine, nadam se ulasku u plejof jer imamo mladu ekipu i to bi svakako bio uspeh.

Kako ti se dopada Jerusalim kao grad i kakav je osećaj igrati pred 34000 navijača, koliko je kapacitet Tedi stadiona?

Jerusalim je prelep, spoj savremenog i starog grada, centar svih religija i mislim da bi bilo lepo da svako ko je u mogućnosti dođe u posetu i oseti čari Jerusalima. Stadion Tedi je neverovatan, ljudi u Jerusalimu žive za Beitar i skoro stalno je ispunjen do poslednjeg mesta.

Kako bi nam opisao tvoju ulogu zamenika kapitena u ekipi i kakva je atmosfera u svlačionici?

Ove godine sam postao kapiten jer naš prvi kapiten ne igra zbog povrede. To je velika obaveza i čast jer sam prvi stranac u istoriji Beitara koji je dobio kapitensku traku. Atmosfera je odlična, dosta mladih igrača, puno druženja i van terena.

Žarko Korać i ti ste iste sezone stigli u Beitar, da li vam je tako bilo lakše da se uklopite?

Ja sam stigao šest meseci pre Žarka, znali smo se od ranije i svako je odlično bilo kada sam čuo da dolazi.

Da li bolje govoriš slovački ili hebrejski, sa obzirom da si u Slovačkoj proveo pet, a u Izraelu četiri godine?

Slovački sam relativno brzo naučio, dok sam sa hebrejskim imao problema jer u klubu svi pričaju engleski i ruski, tako da u početku nisam pričao, ali sada već čitam i pišem jer stariji sin ide u prvi razred i mora neko da pomaže oko domaćeg. (smeh)

Kako si se osećao trećeg novembra ove godine, kada si se ponovo našao na stadionu Šmone, u dresu Beitara nakon tri sezone u Šmoni?

Prelepe uspomene me vežu za taj klub, imam mnogo prijatelja tamo i navijači me uvek lepo dočekaju.

Kakva je tvoja budućnost u Beitaru i gde se vidiš za par sezona?

Imam ugovor do kraja godine plus opciju na još godinu dana, teško je prognozirati, svako bih voleo da ostanem u Izraelu možda i do kraja karijere.

Koja bi bila tvoja poruka za čitaoce Utakmice?

Želim da pozdravim sve čitaoce i da im čestitam praznike!

Komentari